ПРОГОНЕ ЋИРИЛИЦУ, А ЖАЛЕ СЕ НА СТАТУС ХРВАТСКОГ У СРБИЈИ: Оштре реакције политичара из суседне државе због уџбеника граматике

САДРЖАЈ уџбеника граматике за осми разред "С речи на дела", у коме пише да су јужнословенски језици бугарски, македонски, словеначки и српски језик и да уз српски језик у напомени треба додати да Хрвати, Бошњаци и поједини Црногорци овај језик називају хрватски, босански/бошњачки и црногорски - изазвао је читав низ реакција, а био је тема и разговора Александра Вучића и Андреја Пленковића на Брду код Крања.

Фото Архива

Све је почело тврдњама хрватских званичника да се у српским уцбеницима негира постојање храватског језика и захтевом да се то исправи.

- Поделу језика која се налази у уџбеницима извршила је Српска академија наука и уметности. И у томе није било хрватског језика. Ми бисмо желели да Срби имају права каква Хрвати имају у Србији. Уколико смо направили грешку, ми ћемо гледати да то исправимо - рекао је Вучић након разговора са Пленковићем.

А хрватски премијер је навео како је рекао Вучићу да реши питање уџбеника у којима се негира постојање хрватског језика, те да му је овај одговорио да ће видети што може да учини.

Фото Архива

Истовремено, Министарсво просвете је саопштило да се Завод за унапређивање образовања и васпитања, који учествује у изради уџбеника, обратио Одбору за стандардизацију српског језика САНУ, тражећи прецизно упутство и формулацију о груписању и подели јужнословенских језика. Добили су мишљење које су проследили издавачима и оно је уврштено у уџбенике.

Истовремено, предсеник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Тансић каже, за наш лист, да Одбор своје ставове заснива на мишљењу науке - лингвистике и социолингвистике.

- Истичемо да треба разликовати појмове лингвистички језици и политички (симболички) језици и препоручујемо да то писци уџбеника објасне - каже Танасић.

Он нам је потврдио да је Одбор на молбу из Завода за унапређивање васпитања и образовања дописом од 9. новембра 2020. године доставио свој став у вези са питањем дефинисања јужнословенских језика у уџбеницима за српски језик и књижевност.

- Став Одбора је да међу јужнословенске језике треба навести бугарски, македонски, словеначки и српски језик. Уз српски језик у напомени треба дати да Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци овај језик називају хрватски, босански/бошњачки и црногорски језик - подсећа Танасић.

ИЗРИЧИТ Др Срето Танасић, Фото Архива

Иначе, осим Пленковића, реаговао је и хрватски шеф дипломатије Гордан Грлић Радман, који је упутио потестну ноту Србији, а председник Зоран Милановић најавио је да Хрватска треба да размишља о реципрочним мерама. Институт за хрватски језик и језикословље оценио је да је садржај у нашем уџбенику "фалсификован", да је недопустиво негирање постојања хрватскога језика, који је 24. службени језик ЕУ, те да сматрају да је то "политички мотивисано". А председник Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) Томислав Жигманов оценио је да хрватски језик у Србији не постоји. 

ПОХВАЛЕ ДОБИЛИ ИЗ ЕВРОПЕ

ИЗ Министарства просвете подсећају да се образовање остварује на укупно 16 језика националних мањина.

- Овакав систем за образовање националних мањина је похваљен од стране ЕУ и свих релевантних међународних институција и представља пример добре праксе у свету.

Такође, овакав систем образовања на језицима мањина није обезбедила ниједна земља у окружењу - наводе у Министарству.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације