"ЗАПАЛИЋУ СВЕ И ЗАВРШИТИ У ЗАТВОРУ, ТАМО ЋУ ИМАТИ СВЕГА" Станко са Баније има за само један оброк дневно, жену изгубио у "Олуји"

Novosti online

04. 09. 2022. у 10:02

СТАНКО Самац (88) из Брестика крај Глине живи у кући са црвеном налепницом.

ЗАПАЛИЋУ СВЕ И ЗАВРШИТИ У ЗАТВОРУ, ТАМО ЋУ ИМАТИ СВЕГА Станко са Баније има за само један оброк дневно, жену изгубио у Олуји

Фото: Принтскрин

Пензија му је 1.000 куна (нешто више од 15.000 динара) па нема 500 куна за метар дрва. Нешто новца ће добити од Глине, нешто од државе, али ни приближно довољно

Ма нека се сруши, није ми стало. Нека све падне на мене, нека ме нестане једном заувек, виче Станко испред своје оронуле куће. Диже квргаве руке у ваздух, упире прстима у сломљене греде и попуцане зидове.

Пуна му је капа и живота и неимаштине, и зиме и самоће. Станко Самац има 88 година и живи у Брестику, забаченом месатшцу негде иза Глине. Дочекаће и ову зиму у кући с црвеном налепницом, ако се то више уопште може назвати кућом.

Тврдоглав и стар, не пада му на памет да иде у контејнер.

Како ће се да се греје, не зна. Цена дрва скочила је на петстотињак куна по метру, а Станко толико новца нема.

- Колика вам је пензија - питали су га.

- Хиљаду динара - одговара старац, мислећи на куне. Валуте и државе се мењају, Станку је свеједно. Преживљава од тих хиљаду куна месечно. Некад, кад су га руке и леђа слушале, покупио би шљиве, јабуке и кестење, продао их и скуцао за огрев. Помагао би и комшијама носећи сено и цепајући дрва. Ове године неће бити ништа од тога.

Остало је још срамежљивих метар дрва

- Потребно ми је бар пет метара да се угрејем преко зиме. А од чега ћу их платити? Не знам. Дигнућу руке, запалити све и завршити у затвору. Тамо ћу барем имати свега - понавља човек. Прошле године су се ангажовали волонтери, спојили се с једним домаћим човеком који му је донирао и довезао исечена дрва. У остави је још остало срамежљивих метар, можда метар и по од те донације. Плануће у року неколико недеља. Репортери га питали да ли има хране.

- Један оброк дневно. Један у 24 сата. Донесу ми ови из штаба. Дођу око пола један. Ујутро не поједем ништа, чекам тај оброк. И онда до сутра опет ништа - прича стари Станко.

Уводи новинаре у свој дом, у мрачну, огуљену и влажну просторију. Руке му се тресу док тражи прекидач. Светлост се завлачи у распале углове, у нахерени судопер, у чађаву пећ, у раширени кауч. 

- Ту ноћим. Није паметно, знам да није. Али ово је још добро како је горе. Горе се не може боравити, све је сломљено - казује док упире прстом у плафон. Води новинаре на спрат, једва се пење уз шкрипаве степенице.

- Не бојте се, ићи ћу ја први - добацује. Отвара врата, показује подеране зидове. Тамо су два стара кревета, донели су му их волонтери некад давно. На једној вешалици висе уредно пресложене панталоне, њих облачи кад се мора спустити до Глине. Новинари примећују згужвани папирић од пензијског осигурања. Стар је пет година. Пише Станково име, пише да му исплаћују 901 куну.

Некад је имао за нормалан живот

- Кад сам био млађи, радио сам у пољопривреди. Имао сам стоку, имао сам тракторе, коње, овце и свиње. Све што је требало човеку. Утекао сам у "Олуји" и све је пропало. Са сином и снахом смо зграбили децу и у оној гужви сам изгубио жену. Остала је негде у Двору. Никад више ни гласа о њој нисам чуо - прича старац. Вратио се деведесет осме, након пар година "животарења" у прихватном центру. Породица му је у Србији. Он је сам на Банији већ више од двадесет година.

Показује и контејнер. Отвара га, унутра је кревет и мобилна клима. Још је нераспакована, Станко је не зна упалити. Не зна штa би с њом. Показује кров и разбијену надстрешницу. Питање је дана кад ће се све срушити. Кад падне прва јача киша? Јачи снег? Кад време докрајчи оно што је потрес започео?

Потребна су му дрва. Нешто новца ће добити од Глине, нешто држава помаже, Бранка Бакшић Митић повлачи донаторе за рукаве, али ништа од тога није ни приближно довољно за Станка и остале несрећнике који стрепе пред још једном зимом.

- Било би боље да ме нестане. Да се реши проблем за све. Овако се не може живети - понавља и даље Самац стојећи пред уништеном кућом.

(24сата.хр)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

"ЖЕЉКУ САМ МОЗАК ИСПРАО" Вељко открио како васпитава децу и шта их прво учи

БОКСЕР Вељко Ражнатовић и његова супруга Богдана у мају месецу добили су трећег сина коме су дали име Исаија, а неодољиви дечак мења се из дана у дан, окружен браћом Крстаном и Жељком.

14. 12. 2024. у 20:04

Коментари (4)

МВП Моззарт спорт: Нека ово постане традиција!