ЈЕДРЕЊАК БИЛАТЕРАЛНИ ПРОБЛЕМ: ”Јадран" желе и Хрвати и Црногорци

БУРНА је судбина брода који је 1990. завршио на ремонту у Црној Гори, а након распада Југославије Загреб и Подгорица не могу да се договоре чији је.

ЈЕДРЕЊАК БИЛАТЕРАЛНИ ПРОБЛЕМ: ”Јадран желе и Хрвати и Црногорци

Фото Википедија/Морнарица Црне Горе

- Може се очекивати повратак школског брода „Јадран“ у Хрватску - изјавио је шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман након посета Црној Гори. Министар је рекао како су хрватске власти добиле из Подгорице ноту у којој пише да су „на дубровачком ратишту учествовали припадници ЈНА из Црне Горе у тим операцијама“, што је протумачено у званичном Загребу да „Црногорци признају да су вршили агресију и признају да су отуђили имовину“.

Судбина школског брода, белог једрењака, вуче се већ тридесетак година, јер власништво својата и Хрватска и Црна Гора. Брод је изграђен 1933. године и све до распада бивше државе био је уписан у флотне листе хрватских лука, а 1990. године је отпловио у Црну Гору на ремонт. Од тада је нејасно коме припада, а Хрватска је у више наврата тражила од разних влада у Подгорици да буде враћен.

Управо је у Сплиту отворена изложба ”Јадран, матична Лука Сплит 1933.-2023.“, а ово лето су и Црногорци обележила 90 годишњицу брода, што је довело до протестне ноте из Загреба због „својатања туђе имовине“. И када је председник Црне Горе Јаков Милатовић недавно био у Загребу изјавио је да је брод власништво те државе, а хрватски председник Зоран Милановић који је био домаћин те посете Зоран није исказао превелик интерес за судбину „Јадрана“.

Наводно је предложио да две државе заједнички управљају бродом, а та се идеја јављала и пре али никада није озбиљно узета у разматрање. Упркос томе, шездесет метара дугачак једрењак „Јадран“ био је и у последње време наглашени проблем у билатералним односима две државе.

Фејсбук

„Јадран“ је изграђен у Хамбургу од добровољних прилога Сплићана, а јарболи су високи 39 метара. Најдуже путовање било је од Дубровнкика до Њујурка и Бостона, а након капитулације Краљевине Југославије заробили су га Италијани и тада је назван „Марко Поло“. Онда је био у власништву Немаца, а крај рата је дочекао напуштен и без јарбола у једном каналу код Венеције. После рата је дотегљен у Шибеник, па у Тиват и након тога је извршен детаљан ремонт у Морнаричко-техничком заводу „Сава Ковачевић“.

Спор о власништву је почео када су почели сукоби у бившој Југославији, а директор Хрватског поморског музеја Љубомир Радић каже да хрватски аргументи о власништву никад нису дали резултат у повратку брода. У бившој држави брод је био у саставу Југословенске ратне морнарице и служио је за обуку кадета, а у дугој преписци између Загреба и Подгорице лансирана је и поверљива „бела књига“ која је требало да појача притисак Хрватске да брод доплови у Сплит. Резултат свега је нерешена сукцесија војне имовине након распада Југославије, а то није решено ни до данас.

Данас „Јадран“ више не служи за обуку кадета, а ни за наставу у склопу Поморске школе из Котора. И даље се, од времена до времена, питање његовог власништва ставља у први план без назнака да се то може решити на задовољство две државе. Изјава хрватског министра Грлић Радмана у којој најављује поврат брода у Хрватску велико је изненађење, ако није само плод жеља хрватског политичара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне

СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.

11. 12. 2025. у 16:22

Коментари (0)

Када је кеш/рефинансирајући кредит најбоља опција за вас и какве опције нуде банке у Србији?