ЉУБЉАНА СЕ САД СЕЋА ПРОГОЊЕНИХ: у словеначкој престоници постављен споменик назван "Ћ"
У ЉУБЉАНИ је у Парку избрисаних постављен споменик назван "Ћ", посвећен армији избрисаних становника Дежеле, највише Срба и држављана БиХ, којима власт није признала деведесетих година прошлог века држављанство.
Фото: Принтскрин РТВ Словенија
Ауторима тог споменика Вуку Ћосићу, Александру Вујовићу и Ирени Веле стизале су пре постављања споменика претње, јер се словеначки десничари никако нису могли помирити са чињеницом да се 25.671 особа која је остала без држављанства сада настоји рехабилитовати. Дословно преко ноћи словеначка власт је тачно пре 31 годину ускратила документе људима и избрисала их из пописа држављана, којима је најчешће презиме завршавало на "ћ", чиме нису имали право на лечење, школовање и нису могли да добију посао.
Од тада су људи без држављанства пролазили страшну судбину, остали су без докумената, без идентитета, а међу њима је било и 5.630 деце. Неки су након дуге и мучне процедуре успели да среде свој статус у Словенији, а многи то нису успели. У љубљанском парку споменик постаје трајна опомена и подсећање на прогон свих оних који нису били Словенци, а живели су и радили у Словенији.
- Све што се догађало упозорење је да се тако нешто никад више не сме догодити. Имам велику жељу да свету, а нарочито Словенији и Љубљани, поручим да је реч о неправди која се не сме поновити - рекао је љубљански градоначелник Зоран Јанковић.
Аутори кажу да и данас постоји отпор да се људима пружи нека врста извињења, па националисти свих боја, са левице и деснице, протестују због постављања споменика. За избрисане се говори као да су били окупатори, а речи увреде упућене недужним људима чују се и данас у јавном простору.
Споменик је иначе у кругу бивше фабрике бицикала "Рог", који је претворен у парк, на иницијативу Амнести интернешенела и удружења које окупља избрисане. На јавни конкурс било је пријављено дванаест радова, а циљ је био да се мултикултурална Љубљана пре свега извини хиљадама људи за прогон који су доживели. Само је сваки други избрисани успео некако да среди статус, а многи су у међувремену умрли или и данас живе у беди због поступка тадашње словеначке власти. Ретки су добили праведне одштете, а већина их је остала без новца и било каквог прихода.
И у другим словеначким градовима, у Јесеницама пре свега, постоји иницијатива за постављање сличног споменика, јер је управо тамо највише људи остало без права.
Препоручујемо
ХАОС У БРИТАНИЈИ ЗБОГ ВЕНЕЦУЕЛЕ: Британски премијер не зна како да реагује
ПРЕМИЈЕР Велике Британије Кир Стармер одбио је да осуди америчку војну акцију у Венецуели, упркос позивима опозиције.
04. 01. 2026. у 13:38
МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Венецуеле Николас Мадуро је хеликоптером стигао на Менхетн, након чега је конвојем пребачен у Притворски центар (МДЦ) у Бруклину, озлоглашени затвор описан као „одвратан“ са „застрашујућим“ условима. Тамо су остали певач Р. Кели, Гислејн Максвел и Сем Банкман-Фрид.
04. 01. 2026. у 08:58
У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије
У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.
03. 01. 2026. у 18:47
Коментари (0)