ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета

Драган Радојчин
Драган Радојчин

11. 02. 2026. у 20:13

ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.

ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - Степинчево између верског култа и политичког терета

Алојзије Степинац са бискупом Иваном Шарићем , Фото Профимедија, Музеј геноцида, Документација „Новости“ и „Борбе“ и Википедија...

Празник који дели, а не спаја

Свечаним мисама широм Хрватске, од којих је ону са Каптола преносила и Хрватска радио-телевизија, обележена је годишњица смрти кардинала Алојзија Степинца. Загребачки надбискуп, чији живот и деловање током Другог светског рата остају највећи камен спотицања у односима Српске православне цркве и Ватикана, али и српског и хрватског народа, поново је у фокусу јавности. За вернике у Хрватској он је симбол отпора комунистичком режиму и мученик, док је за жртве усташког терора он неми посматрач геноцида чије је деловање било пресудно за легитимизацију Павелићевог режима.

„Светац” као инструмент деснице

Овогодишња прослава долази у тренутку све израженијег тренда историјског ревизионизма у Хрватској. Аналитичари истичу да се Степинчево више не задржава само у оквирима црквених порти, већ постаје полигон за политичке поруке које десничарске структуре користе за нормализацију усташког наратива из периода 1941–1945. године. Тај наратив је за последицу имао геноцид над српским народом, као и масовне злочине над Јеврејима и Ромима – свима који се нису уклапали у „тисућљетни сан” о независној хрватској држави.

Није реткост да се на слављима у част кардинала Алојзија Степинца појаве појединци са обележјима која алудирају на усташки покрет. Истовремено, говори црквених великодостојника често занемарују страдања нехрватског становништва, фокусирајући се искључиво на „жртву хрватског народа”. Овај дискурс је често у супротности са историјском реалношћу социјалистичке Југославије, у којој су Хрвати заузимали највише државне позиције, а СР Хрватска уживала широку федералну аутономију. Присуство највиших државних званичника овим догађајима даје институционалну тежину личности која никада није недвосмислено осудила расне законе НДХ.

Фото: Википедија

Лице зла

Између Ватикана и реалности

Иако је покојни папа Фрањо зауставио процес канонизације Алојзија Степинца формирајући мешовиту комисију како би се испитала његова улога у рату, локална Римокатоличка црква у Хрватској наставља да га третира као већ проглашеног свеца. Овај раскорак између Ватикана, који позива на дијалог и суочавање са историјом, и загребачког Каптола, који инсистира на Степинчевој безгрешности, додатно распирује тензије.

„Инсистирање на Степинцу као искључивом хероју заправо служи као штит иза којег се скрива неспремност хрватског друштва да се суочи са мрачним странама сопствене прошлости”, наводи се у једном од коментара са друштвених мрежа поводом овог празника.

Будућност заробљена у 1941. години

Док се данас служе мисе и пале свеће, остаје отворено питање: да ли слављење Степинца доприноси духовном миру или служи као погонско гориво за нови талас усташтва и радикализације у Хрватској? 

Архиве не ћуте – шта бележи историја?

Док хрватска страна инсистира на Степинчевим приватним писмама, историчари подсећају на његов дневник и извештаје Ватикану. У њима се бележи да је већ у априлу 1941. позвао свештенство да се одазове позиву „на узвишени рад око очувања и унапређења НДХ”. Документи из Музеја жртава геноцида и налази Мешовите комисије Српске православне цркве и Католичке цркве указују на то да је, као војни викар војске НДХ, био свестан масовних покрштавања и злочина у логорима, али да се никада није јавно оградио од Павелића, чак ни када су размере терора – над којим су се згражавали и поједини немачки нацистички официри – постале очигледне целом свету. 

У контексту све чешће употребе поздрава „За дом спремни” у јавном простору, лик кардинала Алојзија Степинца постаје кључна тачка око које се ломе копља између европске, антифашистичке Хрватске и оне која своје корене тражи у најмрачнијем периоду своје историје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - Степинчево између верског култа и политичког терета

ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета

ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.

11. 02. 2026. у 20:13

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.

09. 02. 2026. у 11:13

Коментари (0)

НИСИ САМА: Емотивна прича о оздрављењу затворила јануарски репертоар у театру хуманости