Регион

ЗАГРЕБ ПОСТАВИО НОВЕ УСЛОВИ ПОДГОРИЦИ: Пленковић испоручио нове захтеве Црној Гори ако жели у ЕУ

В.Н.

29. 05. 2026. у 20:26

ХРВАТСКИ премијер Андреј Пленковић је нагласио да је Хрватска годинама "несебично" помагала европски пут Црне Горе, али је и поручио да Подгорица, када је реч о Поглављу 31 које се односи на спољну и безбедносну политику и добросуседске односе, мора да испуни још неке критеријуме.

ЗАГРЕБ ПОСТАВИО НОВЕ УСЛОВИ ПОДГОРИЦИ: Пленковић испоручио нове захтеве Црној Гори ако жели у ЕУ

- Наши министри спољних послова задужени су да разговарају о тој теми и када, односно ако ти критеријуми буду испуњени, тада ћемо одлучивати о даљим корацима - рекао је Пленковић у интервјуу за скопски портал "360°", а преносе подгоричке "Вијести".

Пленковић је нагласио да је Хрватска генерално за проширење ЕУ, али да су министри спољних послова две државе задужени да разговарају о отвореним питањима, након чега ће, према његовим речима, Загреб одлучивати о даљим корацима.

Он се такође са поносом похвалио како је Хрватска годинама помагала Црној Гори да спроведе реформе, преносила знање, те како су превели целокупни "АКИ" – односно заједничко европско право, правну тековину ЕУ – на чему су радили, преводили, инвестирали, "што их је на крају, како је подвукао, и коштало".

- Бесплатно смо га уступили свим земљама Југоисточне Европе, јер је то ипак огромна количина европског законодавства које се стварало деценијама, како би им било лакше да преводе 'АКИ' на свој језик и да тај правни језик и редактура буду што бољи и ефикаснији -навео је Пленковић.

Међутим, изгледа да Пленковићев "бесплатни" АКИ ипак има цену, а хрватски премијер је, алудирајући на усвајање Резолуције о Јасеновцу, оценио да су потези црногорске Скупштине пре око две године били "веома лоши и изненађујући, супротно ономе што је обећано и договорено".

Иначе, након усвајања поменуте Резолуције у лето 2024. године, Загреб је експресно прогласио непожељнима шефа парламента ЦГ Андрију Мандића, потпредседника Владе Алексу Бечића и посланика Милана Кнежевића.

Да ствар не остане само на дипломатским "црним листама", Хрватска је управо због тих "изненађујућих потеза" крајем 2024. године званично блокирала Подгорици затварање Поглавља 31, које се односи на спољну, безбедносну и одбрамбену политику.

Тек након те рампе, крајем јануара 2025. године, почели су билатерални разговори и консултације између два министарства о решавању отворених питања.

До сада су одржана два таква састанка, и то – оба у Загребу, а хрватски званичници су у фебруару ове године изјавили да у преговорима постоји напредак тек "у милиметрима".

Тако Пленковићева администрација данас за зелено светло у поглављу о безбедности и добросуседству очекује да Црна Гора брзо реши питања која деценијама тапкају у месту.

Међу кључним захтевима за скидање блокаде нашли су се статус и власништво над школским бродом "Јадран", исплата одштете затвореницима у Морињу, али и један потпуно "безбедносни" ЕУ услов – хитна промена имена градског базена у Котору.

На све то, Загреб као дежурни проблем извлачи и питање полуострва Превлака, односно дефинисање коначне границе на мору која је под привременим режимом још од далеке 2002. године.

На питање мисли ли да ће постојати могућност ратификације Приступног уговора само за Црну Гору у свим државама чланицама Европске уније или ће ипак морати да се формира већа група, кластер држава, одговорио је да не види како би могло доћи до једног великог пакета.

- Толико је различита да, осим ако се концепт потпуно не промени, односно ако се не измисли нека нова алтернативна форма ближег статуса или ближег чланства која би онда важила за све, ако се настави с тим да већина земаља, посебно из Југоисточне Европе, иде ка пуноправном чланству, онда не видим како би могло доћи до једног великог пакета, јер су у институционалној и преговарачкој динамици разлике у времену и реалности у овом тренутку превелике - закључио је Пленковић.

(РТ Балкан)

БОНУС ВИДЕО:

РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања