ЗАПАД СЕ СПРЕМА ЗА ЦРНИ СЦЕНАРИО Грађани у Немачкој остају без топле воде: "Ово је горе него што смо мислили"

ВЛАСТИ у Хамбургу, након Берлина другом највећем граду у Немачкој упозориле су да би могле бити присиљене на рационализацију потрошње топле воде јер енергетска криза везана за руске енергенте узрокује хаос.

Фото: АП/Мицхаел Схон

Јенс Керстан, градски сенатор за животну средину, рекао је у суботу за немачке новине  Welt am Sonntag да би Хамбург могао ограничити доступност топле воде у одређена доба дана "у случају акутне несташице гаса - преноси Business Insider..

Керстан је упозорио да би уз потенцијално рационализирање топле воде, Хамбург такође могао размотрити смањење максималне собне температуре у мрежи подручног гријања.

Такође каже да, уколико дође до несташице гаса, технички разлози значили би да не би било могуће разликовати комерцијалне и приватне купце у Хамбургу.

- Ми смо у пуно горој кризи него што већина људи мисли - рекао је Керстан у другом интервјуу за Hamburger Abendblatt у недељу. Он је позвао грађане да се краће туширају, избегавају купке и уграде модерне термостате и тушеве који штеде воду.

- Што више штедимо сада, то ће зими бити боља ситуација јер ће се складишта напунити - рекао је за Hamburger Abendblatt , говорећи о смањењу потражње за природним гасом.

Очајничка потрага за гасом

Западне земље почеле су окретати леђа руским енергетским изворима након што је та земља напала Украјину крајем фебруара. Уведене су санкције руском енергетском сектору у покушају да се наштети финансирању руске војске и инвазије, док је Москва узвратила прекидом снабдевања гасом неким европским земљама које су одбиле плаћати у рубљима, а неким другима, попут Немачке, смањила испоруке.

Немачко министарство привреде саопштило је да је Немачка раније увозила око 55 посто свог гаса из Немачке, али да тај увоз пао на 35 посто до средине апрлиа. Берлин каже да би руски увоз могао износити само 10 посто немачке потрошње природног гаса до лета 2024. године.

Као и друге земље, Немачка се очајнички тражи начин да покрије рупу у снабдевању гасом. Челник Немачке федерације синдиката рекао је за Билд ам Соннтаг да би плинска ‘уска грла‘ могла узроковати колапс "целих индустрија" укључујући алуминијум, стакло и кемикалије.

Министарство привреде је 23. јунаобјавило да је Немачка ушла у другу од својих три фазе плана за хитне случајеве у вези ситуације с гасом те упозорило да су залихе под великим притиском. Немачки министар господарства и заштите климе Роберт Хабецк изјавио је како је главни приоритет земље пуњење складишта гаса, за која је рекао да су за 58 посто пунија него прошле године.

Земља је увезла више природног гаса из Норвешке и Холандије, као и више укапљеног природног гаса (ЛНГ). Уз потицање енергетске учинковитости и јачање инфраструктуре обновљиве енергије, Немачка је такође израдила планове за покретање неактивних електрана на угљен као краткорочно рјешење.

Гас постао кључни покретач инфлације

Упозоравајући на екстремни скок цијена гаса од 700 посто у Еуропи од почетка прошле године, што цео континент гура на руб рецесије, Блумберг, пак, истиче да је тај енергент тренутачно најважнија и најтраженија роба на свијету.

Природни гас је, како се наводи, због тога и кључни покретач глобалне инфлације и налази се у средишту сукоба великих сила, који је толико интензиван се у главним градовима широм западних земаља планови борбе против климатских промена потискују у други план. Укратко, природни гас, како се истиче, сада конкурира нафти као гориво које обликује геополитику, а нема га довољно да би ствари функционисале.

Рат у Украјини ‘катапултирао‘ је гасну кризу на нову разину, ускративши кључни дио опскрбе. Док Русија смањује испоруке гасоводима у Еуропу, већина европских земаља поручује да без обзира на све желе престати куповати тај енергент од Кремља, иако не одмах.

Борба да се попуни празнина претвара се у свјетски стампедо потраге за гасом, док се земље утркују да осигурају ионако оскудне количине укапљеног природног гаса уочи зиме на северној хемисфери.

Немачка, која је свој економски модел изградила на јефтином руском гасу, упозорава да би несташица гаса могла изазвати колапс у којој би плинска криза имала улогу попут оне Лехман Бротхерса у финансијској кризи, док се еуропска господарска сила суочава с невиђеном могућношћу да ће подузећа и потрошачи остати без струје, што би могло покренути домино ефект пропасти бројних фирми, па и индустрија.

Гасовод Северни ток 1 којим се преноси руски гас у Немачку, требао би бити затворен 11. јула због десетодневног одржавања постројења, но расте бојазан да га Москва можда неће поновно ни отворити.

Гас као нова нафта

Челници скупине Г7 траже начине за обуздавање руске зараде од гаса, која помаже у финанцирању инвазије на Украјину и подржавају нова улагања у ЛНГ, а сиромашније земље, које су градиле енергетске суставе на јефтином гасу, сада такође траже начин како да га приуште.

- Ово су 70-е за природни гас - каже Кевин Боок, директор ЦлеарВиеw Енергy Партнерс ЛЛЦ, истраживачке фирме са седиштем у Вашингтону, подсећајући на нафтну кризу тих година.

- Свет сада размишља о гасу као што је некад размишљао о нафти, а битна улога коју гас има у модерним господарствима и потреба за сигурном и разноликом опскрбом постали су врло видљиви - додаје.

Прошле недеље је немачка влада објавила да је у преговорима о спашавању фирме Унипер СЕ - највећег увозника руског гаса у Немачкој - која губи око 30 милијуна евра дневно јер мора покрити недостајући руски гас по скоковитим ценама на тржишту.

Фирме попут хемијског дива БАСФ СЕ кажу да ће можда морати смањити производњу. Деутсцхе Банк је навела растуће ризике од "непосредне немачке рецесије као последице рационализације потрошње енергије" и указала на скок цена струје у Италији и Француској.

Морган Станлеy, пак, предвиђа да ће цела еурозона бити у забрињавајућем паду већ до краја године.

(Јутарњи)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације