БЕРЛИН МЕЊА НЕМАЧКУ? Дебакл социјалдемократа неће проћи некажњено

ДЕБАКЛ немачких социјалдемократа у престоничком граду Берлину, не само да неће проћи некажњено по владајућу коалицију коју они чине са либералима и зеленима, него би последице могле да буду дубоке и тешке за "пеглање" на савезном нивоу.

Фото ПКС

Аналитичари упозоравају да јачање опозиционих демохришћана у градском парламенту представља промену на политичкој мапи далеко широј од саме престонице.

Ово је прва победа Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) у једној савезној држави, после ере Ангеле Меркел. Проблем је у томе што ниједна немачка покрајина не функционише без коалиције, па ће и ЦДУ, који се видно помера удесно, морати да прави такозване центристичке компромисе.

Досадашња берлинска коалиција левог центра, Социјалдемократска партија Немачке (СПД), зелени и левица, још има парламентарну већину. Кандидат ЦДУ Кај Вегнер нада се да ће успети да придобије СПД или зелене да му буду млађи партнер. Политиколог Френк Декер, са Универзитета у Бону, међутим, сматра да ће се садашња коалиција одржати и да "ЦДУ овом фантастичном победом, заправо не добија много".

Дојче веле, ипак, истиче да су социјалдемократе са градоначелницом Берлина Франциском Гифај доживеле историјски фијаско. Недавно гласање било је и одраз социјалног јаза у Берлину, с једне стране су лево оријентисани млади, заинтересовани највише за климатску проблематику, а са друге, старије генерације из предграђа, које брине криминал. Ово ће вероватно дати нови подстицај Фридриху Мерцу, савезном лидеру ЦДУ, који је и сам водио кампању у Берлину и покренуо дебату почетком јануара својим коментаром о "малим пашама" који, како тврди, "по немачким градовима раде шта хоће".

У једној националној ТВ дебати, Мерц је повукао директну везу између инцидената у новогодишњој ноћи у Берлину и непослушне арапске деце у немачким основним школама која, како каже, не поштују своје учитеље. "Ту све почиње", оцењује Мерц и додаје да су то претежно млади људи из арапског света неспремни да се придржавају правила немачког друштва.

Анкета коју је спровео берлински институт за јавно мњење "Инфратест димап" показала је да је ЦДУ у изборном програму понудила сигурност, ред и мир, што је овог пута било преломно за 23 одсто бирача у главном граду, испред становања и климе. На изборима за Представнички дом Берлина, према истом Институту, 39 одсто грађана са "простим образовањем" гласало је за демохришћане, 15 одсто за десничарску Алтернативу за Немачку (АфД) и два одсто за Либералну странку (ФДП). За десничарске и економски либералне странке гласало је укупно 56 одсто људи са, како формулишу немачки медији, "једноставним школским образовањем".

У свом бестселеру "Мит о образовању", међутим, социолог Аладин Ел-Мафаалани описује да образовање и десничарске идеје нису аутоматски повезане и не могу да се објасне само дипломом о завршеној школи. Превелика заступљеност академика међу активним популистима, екстремистима и терористима показује да изневерена очекивања и разочарања и доживљена унижавања и те како могу да доведу до радикализма.

Највећа неравнотежа на изборима у Берлину је друштвена, али забрињавајуће расте удео не-гласача, који је достигао близу 900.000. Заједно са 1,3 милиона грађана Берлина који су премлади или немају немачки пасош, чине далеко највећи удео у популационој структури. Овог пута, гласало је само 42 одсто Берлинаца, а као резултат тога, ЦДУ крунисану епитетом најјаче политичке снаге у престоници најјаче европске економије са више од 83 милиона душа фактички је изабрало само 11,6 одсто становника Берлина са 28,2 одсто гласова! Многи аналитичари истичу да је ово огроман пораз демократских принципа.

Верује се да су победи демохришћана допринеле хаотичне и насилне сцене током новогодишње ноћи, за које се наводи да су их изазвали младићи мигрантских корена. Вагнер, кандидат ЦДУ за градоначелника захтевао је од власти у Берлину, подсећају сада медији, да објави имена немачких држављана који су изазивали нереде, да би јавност могла да утврди да ли имају турско или арапско порекло. То је изазвало дебату, којој су многи приписали изразито расистички призвук.

У анкети "Инфратест димапа" сада се, међутим, показало да се 83 одсто нових гласача ЦДУ сложило са захтевом "да се јасно наведу проблеми са имигрантима." У изјави за Дојче веле политиколог Декер каже да би ово конкретно питање могло да погоди Шолцову владу.

- ЦДУ је указао на то да су одређена питања табу - оцењује Декер. - У Берлину је интересантно да је ово питање више помогло ЦДУ, него Алтернативи за Немачку. Гласање из протеста против миграционе политике до сада је углавном ишло на руку АфД. Странке левог центра, посебно Зелени, мораће да се запитају како да реше ово трајно питање. Ово је друштво имиграције, бавићемо се избеглицама још дуго.

За демохришћане је, пак, проблем што је Берлин потврдио да њихови, иначе традиционални партнери либерали, све више тону. Они су у главном граду остали испод цензуса. Ако се тај тренд настави у другим покрајинама или на савезном нивоу, ЦДУ ће бити принуђена да излази у сусрет СПД или Зеленима, да би владала.

МИТИНЗИ ЗА РАТ И МИР

У Берлину је јуче одржан скуп са кога ће бити упућен позив за организовање мировних преговора за окончање рата у Украјини.

Протест и "Манифест за мир" који је потписало више од пола милиона људи наишао је на критике због умањивања права Украјине да брани своју територију и сугерисања да Немачка треба да смањи испоруку оружја Кијеву, пренео је АП.Протест су организовале Сара Вагенкнехт, посланица бивше комунистичке партије Левица, и истакнута феминистичка ауторка Алис Шварцер.

У време одржавања протеста одржан је и контрамитинг.

"КРУГ ДВОЈКЕ"

КАРАКТЕРИСТИЧНА је такозвана изборна мапа, која показује како су који берлински изборни окрузи гласали. Центар града, омеђен чувеном кружном пругом градског воза, сасвим је зелен и црвен, дакле "офарбан" бојама социјалдемократа, зелених и левице. Све ван тога, потпуно је црно у боји Демохришћанске уније. Истичу се два округа где је најјача била десничарска Алтернатива за Немачку (АфД).

Препоручујемо

Економија

0 0

ВЕТРОПАРКОВИ СЕ СПАЈАЈУ У МРЕЖУ: Немачка настоји да премости "уско грло" у Европи

27. 02. 2023. у 15:07

Економија

0 0

НЕМАЧКА У ПРОБЛЕМУ: За три године фалиће им више од 100 хиљада радника у дигиталном сектору

27. 02. 2023. у 00:33

Економија

0 0

РУСИЈА НАЈВЕЋИ СНАБДЕВАЧ: Немачка у 2022. увезла 8 одсто више каменог угља

25. 02. 2023. у 19:10

Свет

0 0

НЕМАЧКИ КАНЦЕЛА ТВРДИ: Нема шансе за мир у Украјини

23. 02. 2023. у 20:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације