ПОМОЋ КИЈЕВУ ПО "ИЗРАЕЛСКОМ МОДЕЛУ": Закључци са самита НАТО у Виљнусу

Помоћ је добра ствар, али она не може да замени чланство у НАТО. То је јуче, последњег дана дводневног самита Северноатлантске алијансе поручио Владимир Зеленски, председник Украјине, земље чије власти покушавају да издејствују пријем, али без успеха, током ратног стања.

Фото Танјуг/АП

Зеленски се захвало на предусретљивости чланица Г7, али и истакао крајњи циљ. Рекао је да разуме да неке земље не желе да говоре о томе у овом тренутку, јер је логично да никоме није до трећег светског рата, али и додао да је уверен да ће Украјина бити део НАТО "по завршетку рата". Зато је затражио и гаранције на путу ка чланству.

Чланице око пријема нису сагласне међу собом. С балтичким земљама и Пољском, око брзог пријема сложила се и Француска, али не и многе друге државе. Табор опрезних предводе САД и Немачка.

- Не мислим да је Украјина спремна да буде део НАТО – изјава је Џозефа Бајдена дата за Си-Ен-Ен, која је изазвала доста пажње и показала тренутно стање.

Али, у Виљнусу је потврђено и то да се Украјина, истовремено, креће ка НАТО, што је одложено за нека срећнија времена. Као симболични гест у том смеру јуче је у главном граду Литваније, декорисаном са 33.000 украјинских засатва, на свега 35 километара од Белорусије, одржан први Самит НАТО-Украјина, који је унапређен из формата истоимене комисије. Најављен је, као потез добре воље, и поједностављени принцип пријема за ову земљу, али када за то дође време.  

У међувремену, "надокнада" за чланство стиже у виду оружја. Норвешка је тако најавила повећање војне помоћи Украјини за 220 милиона евра, пре свега у дроновима, системима земља-ваздух и војничким порцијама. Претходно су повећање помоћи у наоружању најавиле Француска, Немачка и Велика Британија.

Оно што је много важније, јесте спуштена рука америчког председника Џозефа Бајдена на раме Зеленског, а овај гест подразумева и споразум с Украјином "по израелском моделу" који обухвата војну помоћ од чак 3,8 милијарди евра на годишњем нивоу, током десет следећих година.

Ту је и "безбедносни план" који у недостатку ослањања на фамозни члан 5 о међусобној војној солидарности чланица, треба да пружи какав-такав одбрамбени штит Кијеву. Његове детаље разрађивали су јуче САД, Велика Британија, Немачка и Француска.

Овај план се пре свега односи на континуирано достављање наоружања и муниције Украјини, у рату против Русије. То би требало да обухвата читав пакет, у коме су материјал, обавештавање и обука, што се тренутно, стихијски, и ради. Од Виљнуса па надаље то би требало да добије неку одређенију форму.

Чланице ЕУ су Украјини до сада, од почетка сукоба, доставиле око 14 милијарди евра војне помоћи, а САД двоструко више, и та тенденција наоружавања у рату коме се не назире крај ће се очигледно наставити.

Осим порука упућених Русији кроз подршку Украјини додатним наоружавањем, самитом у Виљнусу још није пређена велика црвена линија, уз мноштво малих већ прекорачених, у страху од новог светског сукоба.

Уз украјинско питање и изненадно одлеђивање пријема [ведске, као трећа главна тема у Виљнусу били су војни буџети земаља чланица. Пројектовани циљ од минимум 2 одсто БДП за одбрану до сада је испунило 11 од 31 земље чланице.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације