НЕМЦИ ТРАЖЕ УКИДАЊЕ АЗИЛА: Политичка сцена подељена до усијања

БЕРЛИН је пред новом избегличком кризом, али овог пута, за гашење мигрантског пожара, потребна је измена немачког устава. Све више тамошњих политичара захтева смањење, па и укидање права на азил, а будући да је то право загарантовано највишим државним правним актом, ситуација се компликује до усијања.

Foto: EPA

Како је то ових дана формулисао Јенс Шпан, водећи члан опозиционе конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), "Немачкој је потребан одмор од потпуно неконтролисане миграције азила". Шпан, који је био министар здравља у време пандемије короне, поручује да "интегрисање људи трауматизованих ратом или насиљем захтева време и ресурсе, што је могуће обезбедити само ако се број додатних тражилаца азила драматично смањи".

Многе општине у Немачкој, преоптерећене су прихватањем придошлица, пише Дојче веле и додаје да је нарочито велики проблем проналажење смештаја. Зигмар Габријел, бивши председник Социјалдемократске партије левог центра (СПД), заложио се, зато, за потпуно укидање права на азил, без обзира на то што је оно укорењено у немачком уставу.

- Покушај да се реагује на савремени феномен масовног егзодуса коришћењем индивидуалног права на азил и Женевске конвенције о избеглицама, неће нам донети успех - вели Габријел.

Странка крајње деснице Алтернатива за Немачку (АфД) исто захтева још од 2015., кад је широм Европе избила мигрантска криза без преседана, па је, захваљујући политици отворених врата тадашње канцеларке Ангеле Меркел, скоро милион избеглица и азиланата ушло у Немачку за годину дана.

У јулу је Торстен Фрај, посланик ЦДУ, предложио укидање права појединца на азил и препоручио да УНХЦР одабере 300.000 до 400.000 избеглица годишње и дистрибуира их широм Европе.

Како нагађа лист "Шпигл", трочлана коалициона влада левог центра, социјалдемократа, Зелених и либерала, вероватно неће подржати брисање права на азил из устава. "Строго сам против укидања индивидуалног права на азил", поручује министарка унутрашњих дела Ненси Фезер. Са њом се слаже и портпаролка Зелених, Ламија Кадор, која, у изјави за лист "Велт", упозорава да "укидање људских права како би се ограничиле миграције не може бити решење".

Бројке, међутим, остају неумољиве. Захтев за азил у Немачкој, поднеле су, у првој половини године, 175.272 особе, што је чак 80 одсто више него у истом периоду лане. Већина их је била из Сирије, Авганистана и Турске, одакле је двоструко више оних који траже заштиту него 2022.

Број избеглица широм света туче све рекорде и због старих сукоба, као што је у Судану, који се поново распламсавају. Рат у Сирији бесни од 2011. У Авганистану, талибани прогоне дисиденте од поновног преузимања власти 2021. године, а земља тоне у хуманитарну кризу. Око милион људи побегло је из Украјине у Немачку од почетка специјалне руске војне операције. Они не подносе захтеве за азил, него га аутоматски добијају као такозвану привремену заштиту, на основу истоимене директиве ЕУ.

Влада немачког канцелара Олафа Шолца тражи да ЕУ реформише законе о азилу пре избора за Европски парламент, догодине у јуну. Берлин жели да осигура да сви који траже заштиту могу да буду одбијени на спољним границама Уније ако су им мале шансе да добију азил, што би растеретило Немачку, која, с друге стране, подстиче имиграцију хитно потребних квалификованих радника.

Дуг нацизму

НЕМАЧКА је једна од малобројних држава које су право на азил уградиле у устав, а учинила је то као својеврсну поуку извучену из политичког прогона у доба нацизма. Члан 16а каже: "Право на азил имају политички прогањана лица". Године 1993. ограничења права на азил наметнута су амандманом који је подржала већина водећих политичких партија. Од тада, Устав прецизира да "људи могу да поднесу захтев за азил у Немачкој само ако нису стигли преко сигурне треће земље".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације