ПРИНУДНИ РАД НОВА "КОСТ У ГРЛУ" ЕУ: Нова правила Европске уније направиће праву малу револуцију у продаји производа из "трећег света"

ЕВРОПСКА унија је кренула у борбу против производа који потичу из модерног робовласништва и принудног рада.

Фото: Горан Чворовић

Европски парламент и Европски савет успели су да се договоре о новим правилима која би ускоро требала да важе на Старом континенту. Законодавство сада предвиђа вршење истрага, пленидбу овакве робе на границама, повлачење с тржишта уколико је већ у рафовима и казну за европске фирме које је пласирају. Биће отворена и заједничка информатичка платформа где ће се груписати подаци, што би требало да олакша посао државама и фирмама.

- Овакав закон је до сада невиђен у области људских права. То је важан конрак ка праведној трговини и оздрављењу ланца снабедавања – истакла је посланица Самира Рафаела, ко-подноситељка извештаја на основу кога је изгласан закон.

Слично мисли и њена колегиница Марија Мануел Леитао Маркез, с којом је писала предлог, која је истакла да је принудни рад превише дуго био реалност и да обухвата велики број људи.

Следећа административна етапа би требало да буде коначно давање одобрења за примену новог законодавства и његово објављивање у Службеном гласнику ЕУ. Очекивања су била да се све заврши до нових избора 9. јуна, а имајући у виду широку сагласност различитих партија унутар ЕП, то ће се догодити и пре. Све је симболично виђено и као позитиван начин завршетка рада овог сазива. Предузећа ће имати рок од три године да се навикну на нова правила.

Иницијативу за спречавање уласка робе која се производи принудним радом преузимаће државе чланице или Европска комисија, на основу сопствених запажања, индиција, сумњи, поднетих тужби, као и на бази информација које им достављају невладине организације, удружења, институције, посланици или узбуњивачи.

- Страшно је то што у 21. веку још постоји принудни рад на планети. Тај грозни злочин мора да буде искорењен, а први корак ка томе биће рушење економског модела предузећа која искоришћавају раднике – поручио је Пјер Ив Дермањ, заменик премијера и министар економије и рада Белгије, земље која тренутно председава ЕУ.

На основу података Међународне организације рада, овај феномен односи се на 27,6 милиона људи у свету, међу којима 3,3 милиона деце која раде у тешким условима. Истиче се да је принудни рад често присутан у приватној економији, али и да га каткад намећу власти појединих држава.

Као један од примера који се често цитирао приликом активности на увођењу нових мера, помињао се случај муслиманског народа Ујгура у Кини. Неки европски посланици сматрају да их власти последњих година приморавају на рад у текстилној индустрији, најпре у њиховој провинцији Синђијанг, а касније и премештањем широм земље.

- У нашим европским продавницама не треба да буде места за производе укаљане принудним радом припадника народа Ујгура – поручио је француски социјалдемократски европосланик Рафаел Гликсман.

У ЕУ истичу да је од 2017. године Кина успоставила систем широких размера принудног рада међу Ујгурима. Око три милиона људи, кажу, ради против своје воље. Кинеске власти оштро побијају ове наводе.

Истиче се да постоји велика вероватноћа да четрдесетак западних фирми продаје одећу сашивену од текстила који су произвели Ујгури. Међу њима су и неке светски познате марке с приступачним ценама за широке масе, али и неки од најпознатијих планетарних брендова високе моде.

Текстил није једини на мети европосланика, па се тако наводи да се принудним радом производи и друга роба, као што су електроника, сунчани панели, хемијски препарати, па чак и аутомобили. Током година је, истиче се, бивало све мање транспарентности, укључујући и европске власти. Тако су неке невладине организације подносиле тужбе за "злочин против човечности" против неких од европских индустријских гиганата уз сумњу да се богате на рачун принудног рада на роби произведеној далеко од њихове куће, али су те тужбе од европских закондавстава биле заведене ад акта. Сада би томе коначно требало да се стане на пут. Истовремено, на овај начин би требало да се санкционишу разне врсте експлоатација, укључујући и децу, али и деградација приороде и уништавање биодиверзитета.

Конкрентно, уколико истрага коју буду спровели држава или Европска комисија, закључи да је дошло до примене принудног рада, роба ће се повлачити с европског тржишта, а онда ће се донирати, рециклирати или уништавати. Ако се неки производ сматра стратешки важним за ЕУ, у том случају може да буде задржан до тренутка док предузеће које га увози не елиминише принудни рад из производног ланца, после чега ће бити враћен на тржиште.

Европска комисија ће утврдити листу специфичних економских области и географских зона у којима сматра да постоји принудни рад наметнут од стране државе. Од фирми ће тражити додатне информације приликом издавања царинских декларација, уколико постоји сумња. Биће, чак, основан и раднички синдикат за борбу против овог феномена.

Нова правила ће се односити чак и на робу која се продаје интернетом. Предвиђена је и сарадња и размена информација више земаља са сличним унутрашњим законодавством. Агенти Европске комисије моћи ће да врше истраге по државама, уз сагласност влада. На предузећима ће бити да докажу да производ који продају није проистекао из принудног рада, а не обрнуто, да доказе подноси Комисија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације