ЧИЗМА СЕ ПРИПРЕМА ЗА СУКОБ: У ратној улози ЕУ Италија се, по анализама из Рима, нашла у првом плану

ЧЕТВРТ века после „бомбардовања на Балкану“ стижу италијанске анализе о ЕУ у рату, „никада нисмо сумњали у ратну улогу ЕУ, барем рачунајући од Балкана 1999, тада је левица говорила о Европи мира, а притисак за сукобе под окриљем УН и НАТО био веома јак, превасходан“.

Фото Facebook USS George H.W. Bush (CVN 77)

То је део анализе у поводу изјаве Жозепа Бореља високог представника ЕУ за спољне послове и безбедност, а у вези са документом ЕУ под називом „Европски компас“ и изјавом „рат је свуда око нас, на хоризонту, конвенционални рат високог интензитета у Европи више није фантазија“. И већ је ЕУ у извесној припреми за рат и уз подсећање да „у будућности неће бити потребан амерички заштитни кишобран јер је извесна перспектива једне аутономне европске војске способне да интервенише било где како би заштитила економске, финансијске и војне интересе“.  

Италијанска анализа иде у смеру оцене да су „садашња наређење САД својим европским вазалима  јасна: организујте се у договору са НАТО али повећајте војну потрошњу и инвестиције“. То је и разлог да је Италија на основу програмског документа "Европски компас" пре више година кренула путем преокрета у интернационалним односима издвајајући то као проритет у економској и војној политици ЕУ, а међу којима је и формирање војске у сарадњи са НАТО али и способношћу да интервенише самостално. Тако су у размаку од неколико година ти циљеви већ ојачани и преовлађују у политичким и економским изборима.

Подршка ЕУ у рату НАТО у Украјини представља прекретницу тог новог курса који је део плана да се војна потрошња појединих земаља искључи из ограничења потрошње коју намеће Мастрихт. Не  чини се да је ЕУ гарантовала „70 година мира“ гледајући оно што се догодило на Балкану, потом затварање граница, смрти многих миграната у водама Медитерана, подршка Израелу, интервенција у Либији...то су чињенице које сада припадају историји, али које негирају клишее и антиисторијске реконструкције, стоји у анализи.

Крвави ратови у којима учествује Европа у последњих 30 година негирају идеју мирне Европе, којом су оправдавали рађање политичког савеза на старом континенту. ЕУ није донела било какав мир и данас се експлицитно спрема за рат, након што је допринела ширењу НАТО на исток и запад и након што је преокренула суштински план позамашног додатног наоружавања.  И све то након година редукованог издвајања за наоружавање, неке земље су елиминисале обавезно служење војног рока тако што су одбрану повериле професионалним војницима запосленим под окриљем ОУН и НАТО у „разним мисијама које би само будала могла да дефинише као хуманитарне“.

Међутим променили су се међународни сценарији и и однос снага. САД су уз европску сагласност допринеле изградњи регионалних војних сила попут Турске, а да не говоримо о земљама на другим континентима  које су посебно активне у набаваци наоружања, а те силе данас играју кључну улогу која забрињава блокове старог континента.

 НАТО, нуклеарни кишобран са звездама и пругама, био је довољан мимо француске колонијалне силе која је деловала  аутономно на афричком континенту да гарантује Европи спокој  који се враћа војним ропством и слепом послушношћу САД, али данас су се сценарији дефинитивно променили. Ширење НАТО отворило је нове сценарије и жеља ЕУ да се убаци у ратне сценарије све је јача, мислећи да војно присуство делује као покретачка снага за укључивање сопствених мултинационалних компанија. Рат се данас сматра неизбежним, тако је трка у наоружању већ почела огромним улагањима у војне технологије двоструке намене у сарадњи са Изрелом и САД.

Рат у Украјини је ослабио ЕУ економски, индустријски. За излазак из ћорсокака, прибегавањем рату и милитаризацији, чини се  као једини је пут за економски напредак. Тако велики немачки план додатног наоружавања следи и Италија са највећом фирмом за производоњу и продају средстава за поморско ратовање „Финкантијери“ (специјализована за производњу лускузних, војних, бродова за одбрану и специјалних пловила, поправке и трансформацију) која већ дуго времена сматра да је велико тржиште подморница достојно и великих инвестиција које могу да уроде плодом од 400 милијарди долара до 2030, а предвиђено је да ће четвртина тога стићи од сектора одбране. Дефинисано као „краткорочно“ тржиште, на средњи рок тржиште нафте, гаса и енергије за које се предвиђа да ће бити веће од војног тржишта, а гледајући напред компанија види растуће тржиште у аквакултури.

-Вема смо пажљиви према расту у подводним способностима, јер верујемо да ће Италија морати да се носи са Средозмним морем, изјављује Пјероберто Фолђеро извршни директор Финкантијерија. „У водама око Италије биће све више загушења, миграције, руских подморница, каблови за морско дно којима се преноси нешто или оно што се извлачи са морских дубина“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације