ПАРИЗ НЕЋЕ У СУКОБ СА МОСКВОМ: Шта ће донети предстојећи парламентарни избори у Француској

Да ли ће се после избора у Француској променити политика ове земље према Кијеву?

Фото: Горан Чворовић

Распуштање скупштине неће променити нашу реч у вези с Украјином. То је у Пуљи на састанку седам најразвијенијих земаља света поручио француски председник Емануел Макрон, потврђујући ангажман Фрнанцуске преузет према Кијеву. 

Да ли ће и колико Емануел Макрон ускоро бити у прилици да заиста и на делу оствари оно што је речима исказао последњих месеци, показаће предстојећи избори. Ако буде приморан на кохабитацију са премијером из супротног политичког табора, као што сада ствари стоје, Макронова улога ће се на домаћој сцени свести на протоколарну, док ће на међународном пољу имати своју реч која ће, на крају крајева, опет, из многобројних разлога, зависити од премијера, министра спољних послова, парламента…

- Председник може да каже шта год хоће у вези с Украјином, али ако влада каже да то не долази у обзир, наћи ће начина да га спрече у томе. Председник има кључну реч, али извршно управљање спада у домен скупштине – преноси "Ла Депеш Миди" речи писца и бившег официра Гијома Ансела, аутора књиге о школи "Сен Сир".

Ко год да добије предстојеће парламентарне изборе у Француској, крајња десница или уједињена левица, политика према Украјини биће другачија од данашње и мање-више слична из угла оба табора. И једни и други подржавају територијални интегритет Украјине и залажу се за слање одбрамбеног оружја, али ни једни ни други не желе да се додатним чињењем у правцу ескалације евентуално дирекнто зарати с Русијом.

Представници крајње десничарског Националног окупљања већ су ставили до знања да су оштро против гађања циљева на руској територији француским оружјем, а преласком црвене линије сматају и евентуално слање инструктура, или још горе, војника на тло Украјине.

У тек објављеном политичком програму "Народног фронта" који окупља левичарске непотчињене, социјалисте, комунисте и екологе, између осталог се наглашава да ова политичка формација намерава да допринесе одбрани Украјине и мира на европском континенту, а као мере се наводе слање неопходног оружја, брисање спољног дуга Украјине, конфисковање имовине руских богаташа у иностранству који доприносе ратним дејствима и распоређивање "плавих шлемова" око нуклеарних централа.

Циљ је, и крајњој десници и уједињеној левици од екстремне до социјалдемократске, да се што пре стекну услови за започињање преговора.

- Парадоксално, без обзира на то да ли на власт дође екстремна левица или екстремна десница, ризикујемо да видимо исти вид промена, односно потпуну намеру да се рат заустави на штету Украјине – каже Ансел.

Кандидати за стварање нове већине у француској скупштини, с вођама као што су Жан Лик Меланшон, Жордан Бардела или Марин Ле Пен, својим ранијим изјавама већ су, међутим, поручили да је највећа штета то што гину стотине хиљада људи, младих Украјинаца и Руса, и да би приоритет требало да буде да се то крвопролиће под хитно заустави.

За Меланшона као крајњег левичара се истиче да неће даље затезати односе с Москвом "из идеолошких разлога", док се за странку Марин Ле Пен, и њу саму, истичу везе с Москвом кроз одобравање руског кредита за њену претходну предизборну кампању. Она је сама више пута истакла да подржава територијални интегритет Украјине и осудила руска ратна дејства, али и нагласила да не намерава да уводи Француску у директан рат с Русијом.

С друге стране, актуелни владајући естаблишмент је на становишту да са Русима не би смело да се преговара док су на позицији освајача, већ да прво две стране треба довести у равноправан преговарачки положај, између осталог и повлачењем Русије с освојених територија, што је у реалности тешко замислити. До тога би, према ставу Макрона, требало да се дође интезивним наоружавањем Украјине, све док званични Кијев не протера Русе. Екстремни левичари и крајњи десничари у таквој стратегији виде бескрајни рат с хиљадама нових жртава.

Емануел Макрон се последњих месеци етаблирао као вођа западног блока, имајући у виду слабе позиције Џозефа Бајдена, Олафа Шолца и званичног Лондона. Први је изашао с идејама да се можда пошаљу трупе у Украјину, што је, чак, шокирало и многе западне савезнике. Такође је предводнички заговарао и идеју да се с украјинске територије гађају војни циљеви у Русији.

После предстојећих избора у Француској, шансе да Макронова коалиција поново састави владу практично су непостојеће. Према досадашњим испитивањима јавног мњења, котирају се тек на трећем месту (19 одсто), иза водећих крајњих десничара (32) и уједињених левичара (25) на другој позицији. Самим тим, и политика Француске, као једне од водећих земаља ЕУ, према Украјини, неминовно ће доживети промене. Тешко је и немогуће замислити Макрона као председника, са Жорданом Барделом или Жан-Ликом Меланшоном као премијером, да и даље обећава слање трупа у Украјину и то обећање заиста и оствари.

Препоручујемо

Свет

0 1

ГАЛИМА ПРЕКО ГЛАВЕ ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ: Поделе у француском друштву дошле до "пуцања"

15. 06. 2024. у 17:25

Свет

0 0

ПРОТЕСТИ ПРОТИВ КРАЈЊЕ ДЕСНИЦЕ: Окупљања левичара широм Француске

15. 06. 2024. у 16:56

Свет

0 8

МАКРОН ОЧАЈАН НАКОН ДЕБАКЛА НА ИЗБОРИМА ЗА ЕП: Француска се суочава са "веома озбиљним" историјским тренутком

15. 06. 2024. у 07:45

Свет

0 0

КРАЈ ПЕТЕ РЕПУБЛИКЕ? Бурни дани на француској политичкој сцени

14. 06. 2024. у 16:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације