ДУГ ОМЧА ОКО ВРАТА ПАРИЗУ: Да ли су предизборна обећања француске левице и деснице нереална?

Како испунити предизборна обећања у земљи која је (пре)задужена са 3.000 милијарди евра?

Фото: Принтскрин ВФМТВ

Јавни дуг, иначе, Француска је значајно увећала током пандемије ковида, када је из државне касе покриван огромни део трошкова фирми и појединаца настао због заустављања свих активности.

Који год били разлози, каса је празна, па из тог угла фантастично звуче обећања да ће минимална плата износити две хиљаде евра бруто, да ће ПДВ за прескупо гориво на пумпама пасти са 20 одсто на 5,5, да ће неки у пензију ићи већ са 60 година… Власт истиче да су предизборна обећања уједињене левице и крајње деснице, једноставно – нереална. Али, Макронови конкуренти имају своју рачуницу.

Национално окупљање обећава да ће ПДВ за енергетске рачуне, за гас и струју, такође спустити на 5,5 одсто. То би могло да кошта више милијарди евра. Неће се плаћати порези и доприноси за плате увећане за 10 одсто. Млађи од 30 година неће подлегати порезу на примања. Ко је одрадио 40 година, моћи ће у пуну пензију са 60 година, остали са 62. Рачуна се да би смањење са актуелних 64 на 62 године коштало од 10 до 30 милијарди. Та мера у програму крајње деснице није хитна, већ ће се предност дати враћању куповне моћи и безбедности на улицама.

Странка Жордана Барделе и Марин ле Пен намерава да потребан новац пронађе порезом на суперпрофит, смањењем француског доприноса у буџет ЕУ, оштром борбом против утаје пореза којом се годишње по проценама губи око 15 милијарди евра. Укинули би и бесплатно здравствено осигурање за све мигранте првих пет година живота у Француској. Рачунају и на приход који би донео економски препород повећањем куповне моћи.

С друге стране, левица већ у првих петнаест дана предлаже повећање минималних плата на 2.000 евра бруто и изједначавање пуних пензија с овом сумом. Најављује, као и крајња десница, блокаду цена основних производа. Предлаже и реформу заједничке европске пољопривредне политике, а укинуо би се и споразум о слободној трговини с Канадом и зауставили преговори за исти са земљама Јужне Америке.

У првих сто дана левичари би усагласили плате с инфлаторном стопом, поништили најављено поскупљење струје од 10 одсто, а на дуже стазе отворили затворене медицинске установе у забаченим крајевима, обезбедили ђацима ручак за 1 евро, зидали 200.000 јавних станова годишње. У пензију би се ишло са 60 година, а радна недеља за тешке послове трајала би само 32 сата. У јавном превозу, порез би спао с 20 на 5,5 одсто.

Левичари би новац углавном пронашли опорезивањем богатих. Предлажу и хармонизацију европског пореза да би се спречило одливање капитала. Њихове мере су једнако прескупе као и оне које предлаже крајња десница. Али живот је, кажу Французи, и овако прескуп, а дуг, свакако, расте, па је лакше поднети га уз лепа обећања, нарочито ако се нека уз то још и остваре.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације