ТРАМП И ВЕНС ОБЈАВИЛИ РАТ "ДУБОКОЈ ДРЖАВИ" Ојачао табор поверљивих људи, на челу са потпредседником, за промену курса политике

АТЕНТАТ на бившег председника САД Доналда Трампа, дан уочи његове номинације за кандидата републиканаца на изборима за шефа Беле куће, поново је под светлост рефлектора извео "дубоку државу" као могућег позадинског "играча" у организацији покушаја убиства политичара који не припада кругу естаблишмента.

Танјуг

Иако, засада, нико јавно не помиње "структуре из сенке", политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић за "Новости" каже да се већ примећује да помахнитали двадесетогодишњак није могао да се наоружан попне на зграду удаљену 120 метара од Трампове говорнице, а да у то прсте није умешала нека "невидљива служба".

Иако се још у делу "Енглески Устав" из 1867. године Британца Волтера Беџета говори о две владе Велике Британије, једној намењеној импресионирању многих, и другој за владавину многима, при чему се не зна где једна престаје, а друга почиње, уласком Трампа у Белу кућу 2016. године "дубока држава" постала је честа тема. Иако се термин користи широм света, у САД је ово питање посебно осетљиво, с обзиром на перцепцију три гране власти:

Од када је преузео управљање Овалним кабинетом, Трамп је оптуживао оперативце "дубоке државе", који нису изабрани на изборима за намеру да "пркосе изборној вољи бирача како би испунили своју тајну агенду". Критиковао је Министарство правде Америке јер није покренуло процес против Хилари Клинтон, због наводне сарадње са Русијом и утицаја на председничке изборе 2016. године.

Почетком пандемије вируса корона, говорио је да "дубока држава" преко Администрације за храну и лекове (ФДА) намерно одуговлачи прављење вакцине против ковида. Његов сарадник Бил Бар оптуживао је администрацију Барака Обаме за шпијунирање кампање републиканског кандидата на изборима 2016.

Истраживање дневника "Вашингтон пост" и телевизије Еј-Би-Си је 2017. показало да чак 48 одсто Американаца верује да постоји "дубока држава", док је агенција "Ипсос" децембра 2020. утврдила да трећина Американаца верује да "дубока држава" ради против Трампових интереса и у кампањи за предстојеће председничке изборе Доналд је обећао "обрачун са 'дубоком државом'".

Канадски академик Питер Дејл Скот сматра се аутором преко кога је термин "дубока држава" стигао у Америку, захваљујући делу "Дубока политика и смрт Џона Ф. Кенедија" из 1993. Скот је био "забринут" због америчких обавештајних агенција и њихових веза са криминалом и бизнисом, које нису биле отворено повезане са званичном владом између педесетих и седамдесетих. Увидео је да псеудо-владине организације постоје како би заобишле демократско одлучивање, а сумњао је да су те организације умешане у убиство Кенедија и аферу "Вотергејт".

Мајк Лофгрен, бивши конгресмен из редова републиканаца у есеју "Анатомија дубоке државе" 2014, пре доласка Трампа у Белу кућу, помиње две америчке владе које функционишу паралелно.

- Имамо видљиву владу око Националног мола у Вашингтону, а ту је и друга, скривенија, недефинисанија, која није уређена законом и не могу да је виде туристи који посете Белу кућу и Капитол - тврдио је Лофгрен.

Он је "дубоку државу" описао као "хибридни ентитет јавних и приватних институција који управља земљом".

- Много књига је написано о такозваној дубокој држави, која се, заправо, види, јер је чине службеници Конгреса, извршне власти, департмана, војнообавештајног и војноиндустријског комплекса, у сарадњи са медијима, а у новије време и друштвеним мрежама. Сви они имају интерес да нема промена у државној политици, јер они на тој идеологији зарађују - објашњава Кесић.

Он додаје да се такав поредак "негује" од Хладног рата од када признају глобализам као једини систем.

- Да није било антиглобалиста, не би било ни покушаја да се тај тренд спречи. Трамп је био први који не припада том политичком естаблишменту, тако да су сви напори били усмерени на то да се његови потези успоре, саботирају, да се не дозволе промене безбедносне, спољне политике, као и да на чело дође човек естаблишмента - коментарише он.

- Они већ позивају на промене курса устаљене политике, укључујући и спољну. После НАТО самита, који је потврдио слабе способности Бајдена, ЕУ је већ почела да се томе прилагођава - закључује Кесић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације