МИГРАНТИ УКИДАЈУ СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ: Немачка од данас враћа контролу на својим границама

Притиснута великим безбедносним изазовима, ЕУ се све више удаљава од свог идеала слободног кретања у оквиру унутрашњих граница.

МИГРАНТИ УКИДАЈУ СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ: Немачка од данас враћа контролу на својим границама

Фото: Горан Чворовић

Немачка од данас поново уводи граничну контролу на својим прелазима. Разлог је борба против илегалне имиграције.

У Берлину истичу да је ова одлука привремена и да ће трајати шест месеци. Другачије него привремено и није могло, јер то европска правила не дозвољавају. Донедавно је била омогућена изузетна контрола у циљу заштите од иминентне опасности по државу, а она је реформом шенгенских прерогатива у мају продужена на две плус једну годину. Земље, такође, на основу ове измене имају право и да смање број путних прелаза.

Немачке власти су о својој намери већ обавестиле ЕУ, истичући да желе што мање да ометају свакодневни живот грађана у пограничним зонама. Ова мера, ипак, прети да значајно погодити грађане Немачке и Француске, и то баш оне у граничном појасу.

Добар пример за то су немачки градић Кел који се налази с једне обале Рајне, и француски град Стразбур, с друге. Кел је својеврсно стразбуршко предграђе. Ова два места повезана су и градским превозом, а последњих година овуда саобраћа и трамвај. Свакога дана 50.000 Француза тим правцем иде да ради у Немачку. Велики проток радне снаге је и у другом смеру.

Аутомобилским мостом током једног дана између Кела и Стразбура прође 20.000 возила. Мало даље је железнички мост, иза њега и трамвајски, док су два града у последње време повезана и пешачком пасарелом. Пре десетак година на граници су уклоњене царинске кућице, тако да се с једне на другу страну прелазило готово несметано. Једино је у Немачкој постајала неприметна полицијска станица.

ВИЗЕ ЗА ВЕЛИКУ БРИТАНИЈУ

Грађанима ЕУ ће ускоро бити потребна виза за улазак на тло Велике Британије. Ова мера ступиће на снагу 2. априла следеће године. После "брегзита" дуго се преговарала могућност да се путује само с личном картом, али је на крају ипак био потребан пасош. Ове преговоре с европске стране водио је управо Мишел Барније. Сада ће, уз пасош, бити потребна и виза. Документ ће коштати 12 евра и требало би да се добије у року од три дана. Прибављаће се електронским путем, важиће за више путовања у року од две године и омогућаваће боравак до шест месеци годишње. Власти обећавају да ће се лако издавати и да ће омогућити флуиднији прелаз границе.

Због свега, систематска контрола је тешко замислива. Вероватно ће на делу бити насумично проверавање, што неће спречити формирање колона и гужви. Сличне провере су организоване током недавно Европског првенства у фудбалу које је одржано у Немачкој. Све ово изазива још један проблем код грађана, који се прибојавају да насумична провера не добије премисе сегрегације на основу црта лица и етничког порекла.

Житељи западноевропских држава су се одвикли од царинских и граничних провера и ова мера ће обичним Французима и Немцима, усмерених једне на друге, тешко пасти. Али, времена се мењају. Немци су из више разлога били приморани на овај непопуларни потез.

Један од њих је, свакако, терористички сегмент. Недавни напад у Солингену, када је у августу сиријски избеглица ножем убио три особе, а петоро ранио, томе је извесно допринео. Било је у Немачкој више сличних напада последњих година.

Треба, затим, у озбир узети и политички контекст. Значајни пораст екстремне деснице у Немачкој игра веома важну улогу. Избори у Тирингији само су то потврдили. Све ово наводи и класичну десницу да показује чвршћу руку, не би ли повратила део бирача.

Ту је, такође, и демографски проблем. Процењује се да је од 2015. године у Немачку ушло најмање три милиона миграната. У једном тренутку, читави редови отезали су се преко отворене границе, са транзиционим камповима и административном помоћи, што је изазвало веома оштре реакције у немачкој јавности и створило одређени анимозитет.

Такође, преко милион Украјнаца је почетком рата с Русијом ушло у Немачку, што је направило додатни демографски притисак, који власти у Берлину сада желе да зауставе. Крајем 2022. године, Немачка је имала 84,4 милиона становника, од чега су 13,4 милиона били странци. 

У западним земљама попут Немачке нису последњих деценија навикли на граничне контроле, мада су оне постепено увођене на јужним границама. Када се иде из праца Аустрије, неколико километара од границе, већ дуже време насред ауто-пута постављена је баријера, са шатором, полицијом и успореном вожњом, где се под светлима рефлектора надгледа свако возило које уђе у ову земљу.

Због терористичке опасности, на сличне потезе су се одлучили и у Словенији, Италији, Норвешкој, Данској, Шведској… И Француска се налази пред истом дилемом као и Немачка. Наиме, нови премијер Мишел Барније ће, као мандатар, морати да "иде низ длаку" крајњој десници, уколико не жели да буде експресно срушен. А борба против миграната један је од највећих приоритета Националног окупљања чији је лидер Марин Ле Пен.

Због свега се ових дана у Француској, чак, говорило и о могућем враћању функције министра за имиграције. Иако се чини да се одустало од те идеје, контроле ће, неминовно, ипак бити строже. Оне, уосталом, већ постоје на прелазу с Италијом између Вентимиље и Ментона, као и на граници са Шпанијом.

- Не бих се усуђивао да то сада потврдим. Бавићемо се тим питањем када будемо формирали владу. Третираћемо то озбиљно и тешко питање са строгошћу и упорношћу, као и са настојањем да се управљање миграцијама врши хумано – одговорио је мандатар Мишел Барније на питање да ли Француска намерава да учини нешто слично као и Немачка.

Овај други део његовог одговора био је истовремено усмерен и ка левици, од које такође зависи национално јединство у ова тешка политичка времена у Француској.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦУРЕ ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ МИРОВНОГ ПЛАНА: Украјина задржава суверенитет, формира се демилитаризована зона?

ЦУРЕ ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ МИРОВНОГ ПЛАНА: Украјина задржава суверенитет, формира се демилитаризована зона?

КАНДИДАТ републиканаца за потпредседника Џеј Ди Венс рекао је у интервјуу Шону Рајану 12. септембра да би мировни план Доналда Трампа за окончање рата у Украјини, могао да укључује, поред осталих аранжмана, успостављање специјалне демилитаризоване зоне између Украјине и Русије, преноси Кијев пост.

12. 09. 2024. у 21:39

БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ Путин: НАТО одлучује да ли ће директно ући у сукоб у Украјини!

"БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ" Путин: НАТО одлучује да ли ће директно ући у сукоб у Украјини!

ЗЕМЉЕ НАТО-а сада не разговарају само о могућој употреби западног оружја дугог домета, већ одлучују да ли ће се директно укључити у украјински сукоб, рекао је руски председник Владимир Путин у разговору са новинарима, преноси РИА Новости.

12. 09. 2024. у 18:55

Коментари (0)

ПИКСИ, ГЛЕДАШ ЛИ? Док се Србија мучи са реализацијом, Јовељић решета у Америци (ВИДЕО)