СТИГЛА НАПЛАТА ЗБОГ ИГНОРИСАЊА РЕЗУЛТАТА ИЗБОРА: Како је пала француска Влада на начин који није виђен у овој земљи 62 године

Џаба је сада већ бивши француски премијер Мишел Барније, после само три месеца на функцији, убеђивао француске посланике да ће одбијањем буџета за следећу годину и рушењем његове владе, земља доћи у тешку финансијску ситуацију, још тежу од оне у којој се тренутно налази с више од 3.000 милијарди евра јавног дуга.

FOTO: Tanjug/AP

Они који су гласали против њега сматрају да је баш политика председника Емануела Макрона, који га је и поставио, кривац за такво стање.

- Ово је историјски дан. Бранили смо демократију – изјавила је Матилд Пано, председница политичке групе крајњелевичарских Непотчињених у скупштини који су и поднели захтев за гласање, коме су се прикључили и крајњи десничари, због чега није ни морало да се расправља о другом захтеву, поднетом од стране Националног окупљања. Паноова је такође сада позвала и на Макронову оставку.

И шефица посланичке групе Националног окупљања Марин Ле Пен послала је поруку да је ово био начин да се заштите Французи.

- Буџет је био токсичан. Једина достојна опција била је да му се супротставимо – поручила је Лепенова.

Барније је тако први премијер који је срушен на овај начин још од 1962. године и Жоржа Помпидуа, после Алжирског рата. То само показује у колико тешкој политичкој кризи се Француска данас налази.

После ванредних избора које је председник Макрон летос расписао због великог успеха крајње деснице на изјашњавању за Европски парламент, земља је практично дошла у политички безизлаз. На општим изборима Национално окупљање је у првом кругу такође добило највише поверења, али се политикантским играма дошло до прећутне коалиције само за други круг између левичара и власти, што је "црвене" овога пута довело на врх.

И поред тога, Емануел Макрон се одлучио да премијерску функцију понуди представнику тек четврте формације по редоследу освојених гласова, десничарским републиканцима. Аналитичари су већ тада упозоравали да би такав избор могао да буде исувише кратког даха. Барнијеу и његовој Влади се замера да су се превише ослањали на крајњу десницу, јер је у ваздуху стално висила опасност да се придруже левичарима у изгласавању неповерења, што се на крају и обистинило.

По закону, председник до евентуалног новог распуштања скупштине мора да сачека годину дана од претходног. Левичарима и крајњим десничарима не жели да понуди управљање Владом, док су сви његови коалициони партнери исувише слаби да би могли да саставе стабилнан кабинет. Марин Ле Пен и Жан Лик Меланшон, лидери два политичка крила, оптужују Макрона да је одлукама, као што је било именовање Барније, само настављао сопствену политику која је на изборима доживела крах.

Макрон је поручио да ће се вечерас обратити јавности.

ЕКСПРЕСНИ ОДАБИР НОВОГ ПРЕМИЈЕРА

Неки излаз из целокупне ситуације виде у Макроновој оставци, али је председник државе, коме се други мандат завршава 2027. године, већ изјављивао да то не намерава да учини. Очекује се да сада експресно именује новог премијера. Они који га познају истичу да не жели да дочека долазак Доналда Трампа у суботу у Париз без мандатара. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације