МАКРОНУ ОДЗВОНИЛО? Марин Ле Пен се "из предострожности" спрема за ванредне председничке изборе у Француској

Макрон је завршио, или је скоро готов. Тим речима прокоментарисала је актуелну политичку ситуацију у земљи лидерка француске крајње деснице Марин Ле Пен.

Фото: Горан Чворовић

Трострука неуспела председничка кандидаткиња и Макронова противница на изборима 2017. и 2022. године, сматра да актуелном политичком систему "у коме царују неморал и неодговорност" ускоро долази крај. Истиче да садашњем председнику није много остало од "институционалне реалности."  

Ле Пеновој анкете дају огромне изгледе да на следећим изборима, чији је редовни рок 2027. године, коначно уђе у Јелисејску палату. Али, томе може да се испречи одлука суда у марту следеће године, која би је онемогућила да се кандидује уколико буде осуђена као крива за малверазцију са платама посланичких помоћника у Европском парламенту.

Ле Пенова је улог ставила на превремене изборе, а у прилог јој иде тренутно стање на француској политичкој сцени. Никада у савремено доба Француска није имала четири владе у години дана, била тако презадужена, уз велику кризу институција и блокирану мањинску власт.

- Припремам се, из предострожности, за превремене председничке изборе, имајући у виду слабост Емануела Макрона и мало институционалних полуга које су му остале – поручила је недавно Ле Пенова.

Foto: Julien de Rosa, Pool via AP

Председникову ситуацију је оценила као "веома фрагилну". У њеној странци Национално окупљање сматрају да баш Емануел Макрон доприноси нестабилној политичкој слици у земљи и да је дошло време да се постави питање његове оставке. Али, Ле Пенова игра лукаво.

- Не тражим оставку Емануела Макрона – изјавила је у тренутку пада претходне владе Мишела Барнијеа, али је и додала да ће притисак реалности на председника бити све већи и да коначна одлука припада њему.

Довољно да се између редова прочита какав се сценарио, по њеном виђењу, припрема. Ле Пенова додаје да помињање оставке не ствара додатан притисак, већ да само представља "хладну и рационалну анализу политичке ситуације." Као примере наводи чињеницу да би Макрон могао да буде дезавуисан чак и из свог центристичког блока, као и од стране финансијских токова, а да је на међународној сцени изгубио утицај. Истиче и сцену из дана именовања председника владе, када је Бајру практично уценио Макрона да ће повући коалициону подршку, чиме се, како каже Ле Пенова, "сам именовао премијером", у чему види "губитак председничке власти".  

Макрон је, међутим, недавно поручио да намерава да свој мандат заврши до краја. Али, у Националном окупљању се надају да ће га стање у земљи натерати да убрзо промени мишљење. Кључ држи Марин Ле Пен, сталним политичким притисцима у скупштини на владајућу мањину. Аналитичари процењују да је рушење Барнијеове владе био само пут до њеног коначног циља, изазивања ванредних председничких избора.

Фото: AP Photo/Michel Euler

Евентуални пад Бајруовог кабинета у блиској будућности томе би само допринео, јер би се показало да је владање у оваквим околностима немогуће и да су потребни избори на свим нивоима, иако многи мисле да поновно излажење пред гласачке кутије не би много тога променило у скупштини, имајући у виду подељеност нације.

Ле Пенова ту игра на карту пропорционалног изборног система, који њена странка одавно заговара, да не би по стоти пут били изиграни на изборима. Апсурдно, ту би баш могао да јој помогне премијер Бајру, коме је такође та мера прирасла срцу, а мисли да би тиме можда могао донекле и да "купи" наклоност лидерке крајње деснице, да га одмах не руши.

С друге стране, Марин Ле Пен не жели пуно да чека, јер би, ако успе да потраје, Бајру увео извесну врсту политичке стабилности, колико год она била лабава, али довољну да удаљи извесност превремених избора. По закону, председник скупштину може поново да распусти тек на лето, а то би могло да буде кобно по Ле Пенову, која 31. марта очекује судску пресуду.

Тужилац је за њу затражио пет година затвора, од чега три условно, казну од 300.000 евра, али и пет година забране да бира и буде бирана, и то тако што би та одлука о забрани кандидовања одмах ступила на снагу, без обзира на уложену жалбу. Тиме би биле покопане њене председничке абмиције. Остаје јој нада у проглашење невиности, као што је недавно на суду прошао и премијер Франсоа Бајру у сличној афери. Да не би ризиковала, мораће што пре да руши Бајруа, а са њим и Макрона.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације