КОМЕМОРАЦИЈА БЕЗ ТРАМПА И ПУТИНА: Данас у Аушвицу свет обележава 80 година од ослобађања злогласног нацистичког логора
У тешком међународном контексту, услед рата у Украјини, без позива руским ослободиоцима из совјетске армије и под теретом потернице коју је Међународни кривични суд расписао против изралеског премијера Бењамина Нетанијахуа, свет се спрема да данас обележи јубиларну осамдесету годишњицу ослобађања злогласног нацистичког логора Аушвиц.
Архива Новости
Поподневној церемонији присуствоваће 54 међународне делегације. Доћи ће многи шефови држава и крунисане главе. Међу њима су француски председник Емануел Макрон, немачки канцелар и председник Олаф Шолц и Франк Валтер Штајнмајер, британски краљ Чарлс Трећи, краљ Шпаније Филип Шести и краљица Летиција, краљ Фредерик и краљица Мери од Данске, холандски Вилем Александер са супругом Максимом, белгијски суверен Филип.
Биће ту и председници Аустрије, Естоније, Бугарске, Италије, Мађарске, Малте, Молдавије, Словеније, Словачке, Финске… Међу званицама су и премијери Холандије, Ирске, Шведске, Канаде. Биће присутна и градоначелница Париза Ан Идалго.
С друге стране, председник САД Доналд Трамп неће доћи. Америчку делегацију предводиће специјални изасланик за Блиски исток Стив Виткоф и секретар за привреду Хауард Латник. Имајући у виду да су Пољаци отказали гостопримство руским ослободиоцима логора и да је председник Русије Владимир Путин проглашен персоном нон-грата, амбасадор ове земље у Варшави Сергеј Андрејев је саопштио да комеморацији неће присуствовати ни руске дипломате. Много мастила исцурило је и на полемику око тога да ли би израелски премијер Нетанијаху био безбедан у Пољској.
- Био то премијер, председник или министар, ко год да дође на церемонију у Аушвиц, има гаранцију да неће бити ухапшен – саопштио је пољски премијер Доналд Туск, што је изазвало доста протеста, па чак и манифестације.
На крају, саопштено је да неће доћи ни Нетанијаху, ни председник Исак Херцог. Израел ц́е представљати министар образовања Јоав Киш.
У оквиру плана борбе против расизма и антисемитизма, на обележавање осамдесете годишњице ослобађања злогласног логора биће послато и три стотине ученика из француске Окситаније. Овога пута, неће бити говора политичара. Главни гости биће педесетак преживелих логораша.
Историчар Жак Фређ, као директор француске Меморијалне установе за сећање на Холокауст, истиче да се, како време протиче, овај стравичан догађај све више удаљава од свакодневног живота и дубље улази у историју.
- Реч је вероватно о једној од последњих годишњица са шачицом преживелих. После тога се поставља суштинско питање, како ћемо учити о овом историјскм догађају без живих сведока – каже Фређ.
Међу онима који су преживели Аушвиц, а који су и даље међу нама, је и Парижанка Жинет Колинка рођена Черкаски, која ће 4. фебруара напунити сто година, и која је своја потресна сведочења недавно пренела за "Франс 24". Интернирана је с оцем и братом које више никада није видела, а после ужаса из кога је успела да извуче живу главу, ова бивша логорашица под бројем 78599, са 20 година била је тешка само 26 килограма. Данас указује да антисемитизам поново расте.
- Бојим се да се то никада неће применити – каже Колинка која, и у овим годинама, младим Французима преноси сведочанства и опомене.
Слично мисли и њена сународница Зидит Елкан Ерве.
- С мојом смрти, више неће бити живих сећања на то шта се десило – каже ова деведесет деветогодишња старица.
СЕДАМ ХИЉАДА ПРЕЖИВЕЛИХ
Када су совјетске снаге стигле у логор у Освјећим којем су Немци дали германско име Аушвиц, на седамдестак километара од Кракова у јужној Пољској, 27. јануара 1945. године затекли су око седам хиљада преживелих. Овде је било заточено око 1,3 милиона људи, а страдао је 1,1 милион, од којих милион Јевреја. Међу њима је било и 20.000 југословенских Јевреја. Сваки шести Јеврејин убијен у Другом светском рату погубљен је у Аушвицу. У овом логору смрти убијено је и пуно Пољака (74.000), Рома (21.000), других националности, руских заробљеника и Југословена међу којима највише Срба.
Препоручујемо
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)