"НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Ево зашто је Доналд Tрамп заинтересован за "куповину" највећег планетарног острва

ГЕОСТРАТЕШКИ положај Гренланда и богатство природних ресурса међу којима су нафта, гас и ретки земни метали, објашњавају зашто је председник САД Доналд Трамп толико одлучан да највеће острво на планети стави под америчку капу.

Фото Танјуг/Ап

Да данска аутономна територија постане толико примамљива новом шефу Беле куће допринеле су климатске промене, које су минулих година довеле до отапања леда и стварања нових поморских рута и знатно олакшале рударење ретких минерала. Ако би Трамп успео да америчку заставу стави на Гренланд, то би САД подигло на потпуно нову политичку и економску летвицу.

Лидер републиканаца је истицао да "у сврху националне безбедности и слободе широм света, САД сматрају да су власништво и контрола Гренланда апсолутно неопходни", те да је острво потребно Америци и за економску сигурност. Напоменуо је и да не искључује употребу војне, или економске силе да би се оно заузело, што је посебно узнемирило данске званичнике који истичу да Гренланд није на продају.

- Верујем да ћемо Гренланд добити, јер то заиста има везе са слободом света. То нема никакве везе са САД, осим што смо ми ти који можемо да обезбедимо слободу - поручује Трамп.

Гренланд се простире на 2,16 милиона квадратних километара. Смештен је између САД и Европе, има само 56.916 становника, док је 80 одсто његове површине прекривено ледом. Артичко острво је богато неискоришћеним минералним ресурсима, укључујући бакар, литијум, кобалт и никл. Регион садржи око 13 одсто неоткривених глобалних резерви нафте и 30 процената природног гаса.

Фото: Free Images Pixabay

Овде се могу пронаћи и ретки земни елементи као што су диспрозијум, неодимијум, европијум и итријум, који се употребљавају у квантној рачунарској технологији, вештачкој интелигенцији, системима обновљиве енергије и напредној одбрамбеној опреми, наводи амерички магазин "Форбс". Такође, користе се и за прављење мобилних телефона, батерија и електричних мотора. Ресурси би, оцењују стручњаци, могли да утичу да се САД мање ослањају на Кину која тренутно контролише преко 80 одсто глобалне производње ретких земних метала, али и да се издигну на технолошком пољу.

Кристијан Кјелдсен, директор Гренландског пословног удружења, каже за Би-Би-Си да глобална "геополитичка ситуација тренутно изазива интересовање за највеће светско острво".

- Кина има највеће светске резерве ретких земних метала, док Запад жели да обезбеди алтернативне залихе. Имате веома јаку Кину која се и те како ослања на критичне сировине - казао је он.

Стратешки положај Гренланда је важан јер се, услед отопљавања леденог покривача, отварају нове бродске руте чиме се ствара алтернатива Суецком каналу, насупрот Панамском, који бележи мање саобраћаја због суше. Осим тога, ту су још и канадски северозападни пролаз и руски северни морски пут. Ови путеви би, истичу познаваоци, могли да скрате време испоруке робе између Азије, Европе и Северне Америке за 30 до 50 одсто, док би контрола над тим рутама обезбедила економску и политичку предност за САД.

На Гренланду се налази и америчка војна и свемирска база, Питуфик, која се користи за ракетну одбрану и операције надзора. Кина и Русија, такође, граде своје војне капацитете на Арктику. У најсевернијој руској ваздушној бази Нагурскоје на северној обали Сибира су атомски стратешки бомбардери, ракете и системи за надзор. Пекинг, такође, инвестира у рударски сектор Гренланда. САД би успостављањем контроле над највећим планетарним острвом могле озбиљно да се супротставе економским и политичким ривалима.

- Ако Русија жели да пошаље пројектиле ка Америци, најкраћа путања за нуклеарно оружје је преко Северног пола и Гренланда. Зато је Питуфик изузетно важан у одбрани Америке - каже Марк Џејкобсен, ванредни професор на Краљевском факултету данске одбране.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације