ДА РАДЕ МАЊЕ, ЗАРАЂУЈУ ВИШЕ, И ДА СВЕ БУДЕ ПО ЊИХОВОМ: Девиза генерације З - "леба без мотике"

РАВНОТЕЖА на теразијама обавеза и права, за генерацију З, драстично се пореметила у корист права. Само по себи то и не би било лоше, млади би живели боље уз мање труда, али, губитак баланса у животу, који овај поремећај неизбежно са собом доноси, могао би да им направи велики проблем, нарочито приликом разговора за нови посао.

Радионица

С друге стране, остале генерације, могле би да усвоје део размишљања З-оваца, па би и њима било боље. Послодавци би, с друге стране, морали да ставе прст на чело и схвате да ако желе да привуку и задрже младе таленте, не могу да им понуде само "узми или остави".

Најновије студије у Немачкој показују да рођени између 1996. и 2010. године, хоће да раде мање, а да зарађује више, те у складу са тим заузимају и став према својим послодавцима и преузимају иницијативу. Како је објавио немачки "Фокус онлајн", размишљања те генераације могла би да се изразе изјавама "Желим каријеру, али хонорарно", "Желим да радим, али без притиска да наступам", "Желим успех, али без стреса". Осталима ово звучи као шала, али за З-овце, то је реалност и више него видљива на интервјуима за посао. То је, заправо, стандард међу младима и у погледу стицања средстава за живот, дакле, егзистенцијалне муке, далеко су од оних које су мучиле претходне генерације.

Припадници ових узраста имају невероватно висока, понекад апсурдна, очекивања према (потенцијалним) послодавцима по питању плате, дана одмора, равнотеже између посла и приватног живота, флексибилности и рада од куће. Осим тога, наводи Фокус, "компанија у којој раде, мора давати макар какав допринос социјалној правди, одрживости и спасавању планете", иначе је они неће сматрати местом вредним да у њему раде. А ове генерације желе промене и то флексибилне моделе радног времена, спремност на прихватање нових технолошких решења, укидање крутих хијерархијских структура и транспарентност у процесима доношења одлука.

Они размишљају другачије и имају друге приоритете. Посебно се брину о равнотежи између пословног и приватног живота. На питање: "Живим ли да бих радио, или радим да бих живео?" они јасно бирају ову другу опцију, пише Дојче веле. Конфликти унутар фирми, већ су попримили такве размере да многе ангажују добро плаћене спољне саветнике, чији је главни циљ да посредују у споровима и објасне старијима како размишља генерација З.

Насупрот таквим ставовима, кад је реч о спремности за рад, истраживање је показало да само 43 одсто З-оваца, дакле мање од половине, на послу даје све од себе. Многи раде само оно што је неопходно и "прековремени рад сматрају ђавољом работом". Компаније су обавезне да се прилагођавају, али пошто посвећеност запослених изостаје, аналитичари упозоравају да би тренд исељавања фирми могао рапидно да се убрза, упркос томе што и у иностранству влада свеопшта несигурност.

Јаз између недостатка мотивације З-оваца за рад, а још мање за изгарање на послу с једне стране, и њихове тврдње да мора бити обезбеђена социјална правда, као и прилика да се спасе свет, с друге стране, прети да уруши актуелни систем вредности генерација на којима сада почива економија. Јер, њихове жеље коштају милијарде, а оне долазе у државну касу тек ако привреда цвета и порези се, несметано, сливају у трезор.

Наравно, није све до младих З-оваца, много тога је и до актуелних, старијих руководилаца који их недовољно мотивишу, упозоравају експерти. Они указују на истраживање професора социологије Мартина Шредера, који је објаснио да се послератни Немци различитог узраста мало разликују по ставовима и животним циљевима, а ништа више ни по питању брига за друштво и социјалног и политичког ангажмана.

Улрих Бон, консултант за управљање, тврди да су успорени бејби бумери, који следе генерацију Икс, заправо, прави проблем, јер, иако су у раним педесетим, већ се позивају на пензију и поручују да је време да млади нешто ураде.

- Свака генерација, дакле, има своје идеје, а циљ је да се оне разумно и интелигентно споје - вели Бон. - Генерација З не заслужује да живи под стакленим звоном, али то важи и за представнике старијих генерација, које стално причају о томе шта су постигли и тврде да млади мисле другачије и да су, стога, бизарни.

Ридигер Мас, шеф Института за истраживање генерација и аутор студије о Генерацији З, каже да се сада фирме морају такмичити око нових радника, те да "млади више нису запослени, већ муштерије". Они, и те како, имају право да изаберу компанију која нуди најповољније услове. Није реткост да фирме, већ у огласима за послове, унапред нуде четвородневну радну седмицу, могућност узимања слободне године, или рада од куће, само да би привукле нове људе. То је, највероватније, управо заслуга генерације З.

То нема везе са лењошћу, већ са модерним временима - и промењеном ситуацијом на тржишту рада.

Нелагодно у свету рада

НАЈВАЖНИЈИ закључак студије је да се припадници генерације З заправо осећају прилично нелагодно у свету рада. Само 13 одсто њих осећа се као део групе, док је међу бумерима тај проценат двоструко већи. Тек 7,5 одсто припадника нове генерације наводи да задаци на послу одговарају ономе што стварно желе да раде. Међу бумерима је тај проценат троструко виши. Различити генерацијски ставови о свету рада и приоритетима у животу, стварају велике проблеме у многим фирмама. Док старији пребацују младима да су себични, лењи, само брину о својој удобности и нису поуздани, ови им узвраћају да су крути, застарели и не желе да прихвате нове технологије.

Недеља од четири дана

АНКЕТАРИ су 1.132 особе питали шта мисле о четвородневној радној недељи, која се, у више десетина немачких фирми, спроводи као пилот-пројекат. Чак 88 одсто припадника генерације З, изјаснило се за увођење четвородневне седмице, али, уз исту плату. Слично су се, додуше, изјаснили и припадници старије генерације, такозвани миленијалци, али разлика је у томе што млади из генерације З, своје захтеве изражавају јасније и офанзивније. Разлог је, пре свега, у ситуацији на тржишту рада. Растући недостатак радне снаге, који има тренд да се повећава, због негативног демографског развоја и одласка великог броја бумера у пензију, продубиће ове проблеме. По проценама Института за истраживање рада и запослености, до 2035. године, само у Немачкој, недостајаће седам милиона радника. Управо то омогућује З-овцима да бирају где ће радити и под којим условима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације