СВЕТ СЕ ПРОМЕНИО НАОПАЧКЕ: Како је Трамп за пар дана шокирао Европу?

КАДА је Доналд Трамп почетком јануара поново преузео дужност председника САД, европски лидери знали су да их очекују изазови. Али нису могли да предвиде ни брзину ни размере заокрета у америчкој спољној политици.

FOTO: Tanjug/AP

Само неколико недеља касније, односи са кључним савезником уздрмани су до темеља. Питање које се све гласније постављало било је: Да ли је Америка сада претња, а не партнер?

У фебруару је низ Трампових одлука и изјава уздрмао безбедносне темеље Европе. У Берлину и Варшави политичари су преко ноћи мењали одбрамбене стратегије, док су дипломате очајнички покушавале да спасу поредак који постоји још од краја Другог светског рата, пише Политико.

Шок око Украјине

Прва „бомба“ пала је када је амерички министар одбране Пит Хегсет на састанку министара одбране НАТО-а у Бриселу поручио да Украјина мора да заборави повратак на границе из 2014. године. Назвао је то „илузијом“ и јасно рекао да чланство у НАТО-у није опција у блиској будућности.

Само неколико сати касније, процуреле су информације о Трамповом позиву Владимиру Путину. У објави на Трутх Социал-у, Трамп је написао: „Договорили смо блиску сарадњу. Наши тимови одмах почињу преговоре, а ускоро ћемо обавестити председника Зеленског о разговору.“

Foto: Tanjug/AP

Према наводима извора из Политика, европски званичници били су посебно забринути јер је Трампова реторика све више подсећала на ону која долази из Москве. Једна од тих тврдњи била је и да је „Украјина сама започела рат“.

Након Трамповог разговора с Путином, Русија је покренула жесток напад: 140 дронова, артиљеријски удари на Херсон и ваздушни напади на регион Запорожја.

Говор Џеј Ди Венса

На Минхенској безбедносној конференцији, додатни шок изазвао је потпредседник САД Џеј Ди Венс. У свом првом јавном наступу на међународној сцени, оптужио је европске владе да игноришу вољу народа, верске слободе и незакониту миграцију.

- Претња које се највише плашим када је реч о Европи нису Русија, Кина или било који спољни фактор. Права претња долази изнутра - рекао је.

Foto: Profimedia

Публика је занемела, а један бивши амерички званичник прокоментарисао је: „Сви су остали отворених уста. Било је ужасно.“

Хитни самити и иницијативе

Дан након Вансовог говора, пољски министар спољних послова Радослав Сикорски открио је да француски председник Емануел Макрон сазива хитни самит у Паризу. Састанак је одржан 17. фебруара, а затим још један два дана касније. Макрон и британски премијер Кир Стармер преузели су иницијативу и почели да лобирају за мировни план.

На састанку су учествовале Француска, Пољска, Немачка, Италија, Шпанија, Уједињено Краљевство, Холандија, Данска и високи званичници ЕУ. Представници балтичких земаља нису били позвани.

Свађа Трампа и Зеленског

Стармер је подигао улог најавивши спремност да пошаље британске војнике у Украјину као мировне снаге.

- Никада нисмо мислили да ћемо морати да кажемо како морамо бити независни од Америке - изјавио је Фридрих Мерц, будући немачки канцелар.

Средином фебруара, Трамп је брутално извређао Володимира Зеленског:

- Требало је то већ да решиш. Ти си започео рат. Можда си и диктатор без избора - рекао је, понављајући ставове из Кремља.

И поред свега, Зеленски је прихватио позив у Вашингтон. У 40 минута пристојног разговора с Трампом и Вансом, инсистирао је на безбедносним гаранцијама за Украјину — што је изазвало експлозивну свађу. Један француски амбасадор је прокоментарисао:

Foto: Profimedia

- На људском нивоу... ништа више није свето.

Зеленски је следећег јутра стигао у Лондон, где га је на улазу у Даунинг стрит дочекао Кир Стармер. Британски премијер и Макрон искористили су самит у Лондону како би најавили формирање „коалиције вољних“ – групе земаља које ће покушати да испреговарају мировни план и представе га Трампу.

Крпљење нарушених односа

Након састанка, Зеленски се сусрео са краљем Чарлсом ИИИ. Амерички званичници су, наводно, били бесни због те „параде љубави“, док је британска влада осетила притисак да натера Украјину за преговарачки сто.

Зеленски је на крају дана дао 72-минутни интервју у којем је изјавио да је „мир веома, веома далеко“. Већ следећег дана, Трамп је обуставио војну помоћ Украјини.

У наредним данима, Макрон и Стармер покушавали су да поправе односе између Трампа и Зеленског. Француски дипломате помогле су у састављању писма помирења које је Зеленски упутио Трампу.

Иако је договорен привремени 30-дневни прекид ватре који се односио само на цивилну и енергетску инфраструктуру, рат се није зауставио. Трамп је потом усмерио пажњу са Украјине на царине, а односи између Европе и САД-а остали су дубоко нарушени.

Препоручујемо

Свет

0 5

ТРАМП ЗАТВАРА СКОРО 30 АМБАСАДА И КОНЗУЛАТА: Од тога два у нашем комшилуку

16. 04. 2025. у 07:18

Свет

0 1

НЕ МЕЊА СВОЈ СТАВ: Трамп и даље жели да припоји Канаду

15. 04. 2025. у 21:55

Свет

0 2

"НИСАМ СИГУРАН ДА ЈЕ СПОСОБАН..." Трамп поново шокирао изјавом о Зеленском

15. 04. 2025. у 20:06

Свет

0 5

АМЕРИКАНЦИ ПОНОВО ШОКИРАЛИ Нови невидљиви убица стиже: Прво појављивање мистериозног Ф-47 на видеу! (ВИДЕО)

15. 04. 2025. у 22:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације