"ЗАПАД СРЉА У РАТ, САНКЦИЈЕ РУСИЈИ ДОЖИВЕЛЕ ФИЈАСКО": Упозорење угледног аустријског публицисте Ханеса Хофбауера

САНКЦИЈЕ и изолација често имају ужасније последице од оружаног сукоба када их моћне државе уводе слабим противницима, али ако започну привредни рат са другим моћним државама, жељени резултати обично изостају и сукоб често прераста у оружани.

Фото: Министарство одбране Руске Федерације

У нашем времену таква опасност је реална, каже угледни аустријски економски историчар и публициста Ханес Хофбауер, чија је књига "У привредном рату: Политика санкција Запада и њене последице. Пример Русије" у преводу Слободана Дамњановића управо објављена на српском тржишту у издању куће "Албатрос плус".

- Са све већим форсирањем привредног рата против Русије све је већа и опасност од оружаног сукоба. Јер, када је о руској привреди реч, готово и да нема више шта да се санкционише. Следећа претња може бити само рат - каже за "Новости" Хофбауер.

Он је у мејнстрим европским медијима често оптуживан да је теоретичар завере, чак и руски агент утицаја, иако у својим многобројним књигама наводи само проверљиве чињенице и податке који се налазе у истим гласилима, али у одговарајућој политичкој интепретацији. Међутим, у случају ове књиге на Хофбауерову страну стали су и западни мејнстрим економисти, јер се ситуација отима контроли и иде у опасном смеру.

Фото: Б.Субашић

Егзактни подаци показују да највећа жртва санкција усмерених против Русије - Европска унија, нарочито Немачка чија привреда трпи страховите последице због губитка јефтиних руских енергената и огромног тржишта. Док сиромашење грађана Немачке подстиче раст све екстремније деснице, канцелар Мерц као решење проблема нуди наоружавање и најављује војну помоћ Украјини која продужава рат унедоглед. То непријатно подсећа на период између два светска рата када је Немачка због санкција осиромашила, што је подстакло успон националсоцијалиста и долазак Хитлера на власт, а који су такође нудили милитаризацију као решење.

- Ситуација у Немачкој заиста помало подсећа на ситуацију тридесетих година. Наоружавање је скуп подухват, који изазива недостатак новца за социјалну и здравствену заштиту, инфраструктуру, пад животног стандарда. Зашто онда у Немачкој сада имамо феномен да је за наоружавање одобрена сума од 100 милијарди евра мимо буџета, а ЕУ ослобађа за исту сврху 500 мијарди евра мимо мастрихтских критеријума? Зашто се форсира наоружавање? Одговор је у логици која каже да се у војној индустрији капитал најбрже оплођује. Замрзивач или фрижидер трају 10-15 година, а бомба се потроши за трен и одмах купујете следећу. Наравно да Европљани не желе у рат, али администрација у Бриселу их очигледно гура у сукоб. Велики је проблем што Европску комисију бирају појединачни премијери земаља чланица ЕУ. Они су извршна, а бирају тело које има законодавну власт, што је недопустиво. Један стручњак за међународно право је то прокоментарисао: "Ако би ЕУ затражила пријем у Европску унију, она не би била прихваћена јер не испуњава основне критеријуме" - каже Хофбауер.

Foto: Printskrin, Vikipedija

У књизи он износи дугу историју примене привредно-економских санкција, од антике када је Атина забранила спартанским савезницима коришћење лука, што је довело до тридесетогодишњег Пелопонеског рата, до привредног рата Запада против Русије.

- "Руинирање" Русије, како је то формулисала немачка министарка иностраних послова као свој главни циљ, олакшало би економски продор на Исток западних концерна којима би добро дошло да се за мале паре докопају руских предузећа. Просечан народни посланик ЕУ поставља себе изнад руских колега, које никада није лично срео. Он се поноси својим "европским вредностима", које се састоје у сексуалном диверзитету, бициклистичким стазама, политичкој коректности, у јелима без меса и слично. Док у његовом изборном округу већина бирача овим вредностима не придаје посебну пажњу, у Бриселу и Стразбуру мисле, величајући сами себе, како су те вредности у стању да спасу свет. За руску културу они имају само презир, а за руску политику само мржњу - указује Хофбауер.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Легитимитет привредном рату дала је после Великог рата повеља Друштва народа, наводи Хофбауер:

- Вудроу Вилсон, председник Сједињених Држава, непосредно после завршетка ратних дејстава залагао се за ново оружје: привредне санкције требало је да за сва времена укину употребу грубе силе у међународним односима. "Санкције су", написао је Вилсон 14. фебруара 1919. у свом нацрту за оснивање Друштва народа, "моћније од рата. Апсолутна изолација треба да нацију уразуми као што дављење сваком човеку одузима нагон за борбом. Економска привреда јесте мирно, смртоносно средство коме не треба никаква сила". Већ сам наговештај, односно предвиђање да су привредне санкције моћније од рата и да могу да доведу до страдања и смрти људи, рађа сумњу у мировне мотиве америчког председника. Вилсонова идеја је усвојена у Париском уговору који је довео до оснивања Друштва народа. Један од фактора слабости Друштва народа била је и чињеница да му главни заступник "одржавања мира помоћу привредног рата", САД, никад нису приступиле. Тиме је отклоњена могућност да ова земља због војне агресије буде подвргнута привредној изолацији.

Фото: Б.Субашић

Он је обрадио принудне мере у више видова наглашавајући да њихово успостављање тражи огромну моћ. После Другог светског рата такву моћ су имале земље које су се могле набројати "на прсте једне руке", а после рушење Берлинског зида "био је довољан и један прст":

- Десетине режима санкција Трансатлантске осовине, уведених после Другог светског рата, довеле су до милионских жртава у периферним државама глобалног југа. Ипак, привредни ратови који се воде против великих земаља са отпорним и потенцијално аутархичним економским структурама осуђени су на неуспех. Тада жељени ефекат мења смер, и оне који уводе санкције у најмању руку погађа исто као и оне против којих су уведене.

Он подсећа да се то могло видети већ у наполеоновској блокади Велике Британије уведене 1806. коју руски цар није поштовао. Наполеон је тада одлучио да нападне непокорну Русију, што га је довело до пропасти. Отпорна снага руске државе без обзира на друштвено уређење, непрестано је на оштрим пробама.

- Русија, такође и у виду Совјетског Савеза, протеклих 100 година стално се налази под притиском Запада. После пропасти војног похода против бољшевика западни савезници су у октобру 1919. донели одлуку да на европским и сибирским границама Русије успоставе привредну блокаду. После заједничке победе над хитлеровским фашизмом, западни савезници су већ у пролеће 1948. увели ембарго под скраћеницом КОКОМ који је све до 1990. забрањивао извоз напредне технологије на тржишта Источног блока. Када је 29. априла 2014. ЕУ увела прве принудне мере против руске привреде завршила се шеснаестомесечна фаза слободног привредног промета са Русијом која је тек у децембру 2012. примљена у Светску трговинску организацију. Потом су антируске санкције САД и ЕУ прерасле у велики трговински рат коме нема премца у историји - наводи Хофбауер.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Добит за Америку и Канаду

- ЗЕМЉЕ са ове стране Атлантског океана трпе велику привредну штету, док Сједињеним Државама и Канади антируске санкције не само што нису нанеле штету већ су од њих имале и одређене користи. Док су државе-чланице ЕУ у односу на 2013, дакле пре првог таласа санкција, извоз у Русију смањиле за 51 одсто, а увоз из ње за 36 одсто, те цифре за САД и Канаду износе 2,5 одсто, односно 4,8 одсто. Са настављањем обрачунавања, а посебно после експлозије на гасоводу "Северни ток", амерички гасни џинови постали су велики добитници - појашњава Ханес Хофбауер.

Анализа 21 пакета казнених мера

КЊИГА "У привредном рату" велику пажњу посвећује догађајима којима су после 2014. управљали Вашингтон и Брисел у настојању да униште Русију, о чему су као крајњем циљу често говорили неки званичници ЕУ, каже аутор:

- Двадесет један пакет санкција Европске уније, колико је уведено до закључења књиге, пажљиво је описан и анализиран. У то спадају и конфискација која се у ЕУ еуфемистички назива "замрзавање" новца Руске централне банке, искључење руских банака из СВИФТ система, као и борба за нафту и гас. Поред жестоког економског обрачунавања појавиле су се и пратеће геополитичке, културне, спортске и инфраструктурне санкције. Обрадио сам и московско противоружје и глобалне последице великог привредног рата. Повлачење западних концерна настало због политике санкција ЕУ отворило је простор за супституцију увоза и за нова тржишта. Русија је натерана да економски стане на сопствене ноге а руски капитал се, поред кинеског и индијског, развија на домаћем тржишту.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације