РУСКИ ГАС ПОДЕЛИО ЕВРОПУ: Европска комисија жели да "протера" руске енергенте до краја 2026, Мађарска и Словачка улажу вето

Европска Унија жели да се у потпуности лиши руских извора енергије, укључујући нафту, нукеларно гориво и гас.

Фото: Shutterstock

Европска комисија је представила предлог закона који има за циљ да се прогресивно заустави увоз из Русије до дефинитивне обуставе крајем 2027. године.

Ова одлука је, међутим, одмах изазвала поделе међу чланицама. Најгласније су Мађарска и Словачка, које увелико зависе од руског гаса, али и које се у принципу не слажу с многим одлукама ЕУ сматрајући их погубним за грађане својих земаља, али и целе Уније.

Будимпешта и Братислава се и даље снабедевају гасом из Русије преко Турског тока, јединим преосталим гасоводом који још из ове земље води ка ЕУ, али су им из Брисела запретили да ће славину морати дефинитивно да заврну до 1. јануара 2028. године, иначе се излажу унутрашњим санкцијама. Мађарска и Словачка намеравају да ставе вето уколико ЕУ буде ишла до краја у својој намери. Због тога на министарском савету у Луксембургу почетком ове седмице ова мера није ни унета у закључке.

Из Брисела прете да ће уколико две земље истрају, одлуку донети квалификованом већином. Словаци су, међутим, ставили до знања да се неће лако препустити таквој процедури. Премијер ове земље Роберт Фицо је већ затражио одлагање новог пакета санкција против Русије, све док питање словачког снабдевања руским гасом не буде решено. Братислава тражи да јој се обећа да ће јој бити надокнађена сва штета после 2027. године уколико јој се онемогући да се и даље снабдева на досадашњи начин. Мађарска је до сада више пута условљавала даље јачање ембарга Москви, због штете коју трпи.

Ни Аустрија не гледа благонаклоно на ову меру. После шест деценија увоза енергената из Русије, Беч се ове године окренуо ка Немачкој, одакле сада набавља течни природни гас. У ЕУ истичу полемку коју је изазвала недавна изјава државног секретара Аустрије за енергетику Елизабет Зехетнер да би њена земља у будућности поново могла да се окрене руском гасу.

Касније су стизали деманти, било је и реферисања на период после престанка рата, једна верзија је кружила дипломатским каналима у понедељак, а сасвим друга у уторак, па се не зна како би Беч тачно могао да реагује када једнога дана буду поново успоставени тржишни односи. Европски комесар за енергетику Данац Дан Јергенсен је нагласио да ће забрана куповине руских енергената остати на снази у ЕУ и после повратка мира у Украјини.

Русија је прошле године и поред ембарга и смањења извоза, пласирала петину своје производње прородног гаса у ЕУ. Акценат је с гасовода пребачен на течни гас. За годину дана, ЕУ је платила Русима гас и нафту у висини од 22 милијарде евра. Противници овакве политике истичу да тако стечен новац служи за "финасирање рата против Украјине".

Брисел сада то жели потпуно да укочи, уз најављену строгу контролу евентуалног заобилажења ембарга преко трећих земаља. Предлог закона подразумева да склапање нових уговора с Русијом буде забрањено од 2026. године, а да куповина краткорочним споразумима о хитној испоруци, такозваним "спот уговорима", буде окончана до 17. јуна исте године. Терминали за течни гас једноставно неће смети више од тог рока да примају испоруке из Русије, или од фирми које послују с њом. Када је реч о старим уговорима, увоз би требало да престане до краја 2027, а они да се ставе ван снаге до првог дана 2028.

И док су неке чланице сматрале да то представља закаснели рок, тражећи да се све заврши још крајем ове године, дотле неке државе, попут Мађарске и Словачке не желе ни да чују да западну у енергетску кризу одрицањем од руских енергената. У Европској комисији су уверени да забрана коју намеравају да уведу неће утицати на повећње цена или на несташице. Рачунају на повећање светске производње течног гаса и отварање нових бушотина, пре свега у Румунији, али и на пројектовану смањену потрошњу.

Са предлогом новог закона морају најпре да се сагласе земље чланице и Европски парламент, пре него што ступи на снагу.

"СПОТ УГОВОРИ"

Прошле године, чланице ЕУ су од Русије пазариле 52 милијарде кубних метара гаса. Од тога 32 милијарде гасоводима, од чега трећину "спот уговорима". Из правца Москве увезено је и 20 милијарди кубних метара течног гаса.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације