ВАТРА ГУТА ХЕКТАРЕ: Феномен прегревања планете и људски фактор подстичу спектакуларне пожаре широм Старог континента
Налудо киша, налудо суша.

Фото: Танјуг/AP Photo/Thanašis Stavrakis
Ова народна изрека можда никада није била тачнија у време све већег загревања планете. И док "Париска плажа", са Сеном отвореном за купање, већ данима зврји празна због праве јесење разгледнице која ће потрајати бар још неко време, дотле се ватрогасци на другој страни широм овог дела Европе боре с великим ватреним стихијама.
Ове године у ЕУ изгорело је близу 230.000 хектара растиња! То је површина коју, отприлике, заузима држава Луксембург. Према подацима Европског сисетма за информације о ватрама у шумама, уништено је два пута више зеленила од просека у последњих двадесет година. Горело је широм континента, а највише, наравно, на југу, на Брачу у Хрватској. Грчкој, Шпанији.
Делови Мадрида били су ових дана прекривени густим димом од пожара који је избио недалеко од шпанске престонице. Изгорело је три хиљаде хектара растиња. Стихија је локализована, али је ситуација и даље осетљива. Од почетка године у Шпанији је у пожарима изгорело 25.000 хектара.
У Француској је од почетка године уништено 6.000 хектара, и то највише последњих дана. Горело је и у суседној Великој Британији, Црној Гори… Француски ватрогасци поручују да су избијања ватре с годинама све чешћа, а јачина импресивнија. Шири се географска зона ризика, али и време, које сада најопаснији летњи период растеже све до краја октобра.
За сада, рекорд није оборен, горе је било 2002, 2003 и 2017, са спаљеним површинама већим од оне коју, на пример, заузимају Либан, Јамајка или Кипар. Али, година је далеко од завршене, а велике врућине тек прете, после хладног таласа који тренутно захвата континентални део Европе.
До почетка овог месеца, забележено је преко 1.100 великих пожара у Европи, док их је лани било само 716. Страдају шуме, али и усеви, а ватрогасци се по правилу често боре да у таквим ситуацијама спасу и имовину људи.
Топлотни талас с почетка јула, нарочито је погодио Медитеран. Напето је било око Марсеља, али и у Каталонији. У Грчкој, људи су евакуисани са Евије и Крита где су морали да напуштају домове. У тој земљи ове године ангажовано је рекордних осаманест хиљада ватрогасаца.
Уједињене нације су упозориле да би до краја ове деценије број спектакуларних пожара могао да се увећа за додатних 14 одсто. Ватру најчешће изазива човек својом немарношћу. Али, све то подгрева загревање планете, с 1,3 целзијуса више у просеку у односу на преиндустријскју еру. Термометри све више показују и преко 40 у хладу, као што је то недавно било у многим француским и шпанским градовима. У таквој ситуацији довољан је само један опушак, па да читаве шуме и људски иметак стваран деценијама оду у прах и пепео.
ПОЖАРИ И У КИШОВИТИМ ПРЕДЕЛИМА
Пред крај протекле седмице, на југу Француске, где је много топлије него тренутно у Паризу, посебно критично било је у областима Ардеш у Прованси и на Ушћу Роне на Азурној обали. Око Мартига, спаљено је 200 хектара шуме, док се са стихијом борило хиљаду ватрогасаца уз помоћ "канадера". И овде су људи морали да беже из домова. Неколико хектара буктало је и око Фрежиса где је пожар гасило 400 ватрогасаца са 100 возила. Али, горело је и у близини Рена, западно од престонице, у пословично кишовитој Бретањи, где је ватрена стихија уништила 130 хектара.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)