МОГЛИ ДА ЗАУСТАВЕ РАТ, АЛИ СУ СВЕ УНИШТИЛИ ЈЕДНИМ ПОТЕЗОМ: САД направиле кобну грешку у преговорима с Русијом

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

27. 07. 2025. у 18:15

НАЈДУБЉИ проблем за Москву је геополитички: могућност прикључења Украјине НАТО савезу или дугорочно присуство Запада у региону, Кремљ сматра егзистенцијалном претњом.

МОГЛИ ДА ЗАУСТАВЕ РАТ, АЛИ СУ СВЕ УНИШТИЛИ ЈЕДНИМ ПОТЕЗОМ: САД направиле кобну грешку у преговорима с Русијом

Foto: Profimedia

Обећање америчког председника Доналда Трампа да ће „окончати рат у Украјини за један дан“ показало се много тежим него што је замишљао. Шест месеци након што је ступио на дужност, мир је и даље недостижан сан.

Упркос јавним изливима разочарања и појачаној војној помоћи Кијеву, сукоб не само да траје, већ је прерастао у исцрпљујући рат на дуг рок. Ипак, његова почетна интуиција — да је дипломатија неопходна — остаје тачна. Украјина не може исцрпљивати своје људске резерве у недоглед, баш као што ни Запад не може бесконачно одржавати темпо производње и слања оружја.

Истовремено, иако Русија не тражи целу Украјину, наставак рата прети да остави трајни извор нестабилности у региону — и потенцијално упаљену варницу за опасан сукоб између Москве и Запада.

Међутим, у петак 25. јула 2025, искусни члан ЦИА открио је да је постојала шанса за договор о Украјини, да Трампов тим за преговоре није направио кључну грешку — игноришући све главне руске захтеве.

 

ЋОРСОКАК „БЕЗУСЛОВНОГ ПРИМИРЈА“

Главни разлог неуспеха мировних преговора до сада јесте инсистирање Трампових преговарача на безусловном прекиду ватре пре било какве суштинске расправе. Та тактика, иако наизглед реалистична с циљем брзог постизања „неког резултата“, показала се као замка. Уместо да отвори простор за дијалог, само је учврстила одлучност Москве да настави војне операције.

Русија види војни притисак као своје главно преговарачко оружје. Увођење додатних санкција и Трампове претње царинама за земље које купују руску енергију нису схваћене као озбиљне. Напротив, Кремљ сматра да време ради у његову корист, док се унутрашње кризе и замор у западним друштвима све више продубљују.

Илустрација telegram rybar

СРЖ СУКОБА – НАТО И БЕЗБЕДНОСТ

Срж руског става не своди се само на територијална питања — иако су Крим и Донбас кључне тачке. Дубљи проблем за Москву је геополитички: могућност чланства Украјине у НАТО или дугорочно присуство Запада у региону, Кремљ сматра егзистенцијалном претњом.

Још пре него што је 2022. почела Специјална војна операција, Русија је САД-у и НАТО-у поднела предлоге за правно обавезујуће безбедносне гаранције које би искључиле даље ширење Алијансе.

Ти захтеви су игнорисани или умањени од стране Запада и — како се чини — и даље нису приоритет ни за Трампов преговарачки тим.

ПРОПАСТ „ВИТКОФОВОГ ПЛАНА” – КОБНА ГРЕШКА С ПРЕДЛОГОМ О ЕВРОПСКИМ ТРУПАМА У УКРАЈИНИ

Врхунац те погрешне стратегије била је пропаст плана који је Трампов специјални изасланик за Русију, Стив Виткоф, представио у априлу 2025. године.

Предлог, који је наводно укључивао званично признање Крима као руског територије и делимично укидање санкција, био је праћен идејом размештања европских мировних снага у Украјини.

Међутим, овај елемент прекршио је основни руски захтев — демилитаризацију Украјине у погледу НАТО трупа и савезничких војних снага. Резултат: план је пропао чак и пре почетка суштинских преговора.

Foto: Profimedia

НЕУТРАЛНОСТ КАО ЈЕДИНО РЕАЛНО РЕШЕЊЕ

Једино реално решење захтева редефинисање кључног параметра: безбедности.

Компромисни, али снажан оквир могао би да предвиди војну неутралност Украјине — уз гаранције да земља неће ући у НАТО и да неће угостити западне трупе — у замену за експлицитну подршку Русије украјинском чланству у Европској унији, оцењује Џорџ Биби, геополитички аналитичар, бивши званичник ЦИА и саветник потпредседника САД Дика Чејнија.

Према његовим речима, такво решење би остварило низ циљева:

*Обезбедило би територијалну и политичку независност Украјине без изазивања руских безбедносних рефлекса.

*Отворило би пут за дугорочну обнову земље европским средствима.

*Створило би услове за повратак милиона избеглица, који се иначе не би вратили.

*Ојачало би демократску стабилност у Украјини кроз претприступни процес ЕУ, који поставља строге захтеве у погледу права мањина и функционисања институција.

ПАМЕТНО ЗАОБИЛАЖЕЊЕ

Још једна предност овог приступа јесте што на паметан начин заобилази најосетљивије руске захтеве, као што су „денацификација” и одржавање нових избора под руским надзором.

Уместо да се та питања директно поставе као део мировног процеса — што би угрозило украјински суверенитет — она се могу посредно интегрисати кроз предуслове за чланство у Европској унији.

На тај начин задовољавају се руске безбедносне бриге без повреде достојанства Кијева.

ИЗАЗОВИ

Трамп је поставио строги временски оквир за резултате — с прекретницом 1. септембра.

Потпуни мировни споразум до тада вероватно није остварив.

Међутим, прелиминарни „оквирни споразум” који би дефинисао правац преговора — са Украјином као војно неутралном, али политички слободном да уђе у ЕУ — могао би бити реалан циљ.

Такав споразум можда не би представљао „победу” у ратном смислу који јавност очекује, али би свакако био важан дипломатски успех. Успех који би стабилизовао Украјину, смањио тензије између Русије и Запада и умањио ризик од ширег рата у Источној Европи.

ПОУКА УКРАЈИНСКЕ КРИЗЕ

Рат у Украјини је оголио границе политичког идеализма. Док се почетна западна стратегија ослањала на уверење да је војни пораз Русије могућ и политички пожељан, развој догађаја показује супротно.

Русија се показала отпорном на санкције, способном да обнови војне капацитете и спремном да издржи дуготрајан рат исцрпљивања.

С друге стране, Украјина је, упркос великој издржљивости и храбрости, све исцрпљенија демографски, економски и војно. Њена будућност не може бити ни западни протекторат, ни „сива зона” између Русије и Европе.

Договор који би јој омогућио економску обнову и јасан политички правац од суштинског је значаја.

ОПАСНОСТ ОД ЗАСТОЈА

Ако дипломатија не успе и рат се продужи још једну или две зиме, последице ће бити разорне за Украјину.

То ће значити додатно уништење инфраструктуре, нове таласе избеглица и дубљу зависност од Запада.

Још горе, доћи ће до даље ерозије поверења између Русије и Запада, чиме би се учврстио нови Хладни рат — али без правила и механизама који су карактерисали претходну епоху.

МОЖЕ ЛИ ТРАМП ДОНЕТИ МИР?

Доналд Трамп има јединствену прилику. Иако га често оптужују за поједностављене ставове, његова дипломатска стратегија — ако се фокусира на геополитичку суштину сукоба, а не на то ко „осваја“ територију — може донети резултате.

Предлози о војној неутралности Украјине, у комбинацији са чланством у ЕУ, нису само реалистични, већ можда представљају и једину чврсту основу на којој се може изградити одржив компромис.

То, међутим, захтева политичку храброст.

Захтева признавање чињенице да ни потпуна победа Украјине ни колапс Русије нису реални сценарији. Такође захтева прихватање да мир неће бити савршен нити праведан у моралном смислу, али може бити функционалан и одржив у геополитичком контексту.

ДА ЛИ ЈЕ КОМПРОМИС МОГУЋ?

Мир у Украјини неће бити постигнут бомбастичним изјавама нити екстремним решењима.

Он ће проистећи из тешког, болног, али неопходног компромиса. Компромиса који ће обезбедити украјинску независност, задовољити руске безбедносне бриге и стабилизовати читав европски континент.

Ако Трамп одлучи да крене тим путем озбиљно и доследно, заиста би могао да донесе мир — не за један дан, већ кроз реалистичну стратегију усмерену на праве проблеме.

То можда неће бити „победа“ какву неки замишљају. Али ће бити политичка победа за Трампа и стварни предах за Украјину и Европу.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - Потрага за деловима тела код Лазаревца

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

ПОЉСКИ НАВИЈАЧИ РАСПАМЕТИЛИ СРБЕ: Ово су урадили после утакмице Нови Пазар - Јагјелоња (ФОТО)