СТРУЧЊАЦИ ОБЈАСНИЛИ: Зашто мегаземљотрес на Камчатки није узроковао катастрофални цунами?

Геофизички институт Руске академије наука наставиће да прати погођени регион јер се очекује да би накнадни потреси могли трајати и до месец дана.

Foto: Profimedia

Земљотрес јачине 8,8 степени погодио је источни део Русије у среду у 11:25 по локалном времену, изазвавши велику забринутост за приобалне области широм Пацифика. Милиони људи евакуисани су из угрожених зона, страхујући од катастрофалних цунамија.

Ради се о једном од најјачих земљотреса икада забележених, али је данашњи цунами, иако је нанео штету, био знатно блажи од очекиваног. Како је то могуће?

Пацифички „ватрени прстен” и зашто је Камчатка толико подложна земљотресима

Полуострво Камчатка налази се у оквиру такозваног Пацифичког ватрeног прстена — подручја посебно подложног снажним земљотресима. Површински слојеви Земље подељени су на тектонске плоче које се стално крећу једна у односу на другу. Пацифички ватрени прстен је појас таквих плоча који окружује Тихи океан. Према подацима британске Геолошке службе, чак 80 одсто свих светских земљотреса догађа се управо дуж тог појаса.

У приобаљу Камчатке, Пацифичка плоча се креће ка северозападу брзином од око осам центиметара годишње. Иако та бројка не делује велико, то је у геолошком контексту веома брзо. Ту плоча долази у контакт са мањом Охотском микроплочом.

Како је Пацифичка плоча океанска, састављена је од гушћих стена и „тоне” испод лакше континенталне микроплоче. Током тог процеса, плоча се загрева и почиње да се топи, али тај процес није гладак. Плоче се често „заглаве”, што ствара трење и енергију која се може акумулирати хиљадама година, а затим се у тренутку ослободи. Управо се та појава назива мегаземљотресом.

Foto: Profimedia

- Код таквих земљотреса, померање раседа протеже се стотинама километара, што изазива веома снажну магнитуду - објаснио је за BBC др Стивен Хикс, сеизмолог са Универзитета у Лондону.

Како настаје цунами и зашто није увек разоран

Нагло померање плоча може изместити велику количину воде, стварајући цунами који се потом шири ка обали. На отвореном мору цунами може путовати брзином већом од 800 километара на сат, приближно као путнички авион. Тада таласи често не прелазе ни један метар висине, али кад стигну близу обале, успоравају на 30 до 50 километара на сат и њихова висина нагло расте.

Ипак, снажан земљотрес не мора увек да значи и катастрофалан цунами. Данашњи цунами на источној обали Русије донео је таласе висине до четири метра.

- Висину цунами таласа додатно одређује и облик морског дна и обале. Поред тога, густина насељености приобаља такође игра важну улогу у процени штете - истакла је за BBC проф. Лиза Мекнил са Универзитета Саутемптон.

Зашто је дубина епицентра кључна

Према почетним подацима Америчке геолошке службе, епицентар земљотреса налазио се на дубини од око 20,7 километара. Постоји и непотврђена теорија да плитки земљотреси могу изазвати веће помаке морског дна, па самим тим и снажније цунамије. — Да је епицентар био двадесетак километара дубљи, таласи би били знатно мањи — рекао је др Хикс.

Важност система за рано упозорење

Један од кључних фактора у смањењу потенцијалне опасности овога пута била је правовремена активација система за рано упозоравање, које су развиле земље око Пацифика. Аларм се активира путем доступних дигиталних обавештења, а грађанима се саветује евакуација. Током цунамија 2004. године такав систем није постојао, што је довело до губитка више од 230.000 живота у 14 земаља.

Системи раног упозоравања су кључни јер научници не могу да предвиде тачно време земљотреса.

- Можемо пратити брзину кретања плоча и користити GPS и историјске податке, али то нам даје само процену вероватноће, не и тачан тренутак - додала је Мекнил.

Геофизички институт Руске академије наука наставиће да прати погођени регион, јер се очекује да би накнадни потреси могли трајати и до месец дана.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације