Свет

ВЕЛИКО БЕКСТВО СА МАЛИХ ОСТРВА: За десет година на њима ће живети само људи старији од шездесет година

Милица Остојић

03. 10. 2025. у 00:45

НАЈМАЊА острва могу се родити преко ноћи али и нестати преко ноћи. Тако је дански писац Јакобсен аутор романа „Острво“ користио магичну и поетску хиперболу како би описао крхкост таквих територија. Свакако, међутим, ако се настави тренд депопулизације каква се бележи последњих 40 година судбина неких малих италијанских острва, правог блага усред мора, биће запечаћена.

ВЕЛИКО БЕКСТВО СА МАЛИХ ОСТРВА: За десет година на њима ће живети само људи старији од шездесет година

Узбуна је повезана са демографским трендом, све је мање деце, а све више старијих особа, упозорио је министар цивилне заштите и поморске политике Нело Музумечи, на представљању програма за спашавање мањих острва, где ће се окупити стручњаци разних профила, а који ће се одржату на острву Липари од 10. до 12. октобра. Дакле, расправљаће се шта је најургентије и најбитније урадити, јер ако се ништа не предузме каква ће бити судбина ових територија за 15 до 20 година.

Зна се да је територија безбедна само када је под заштитом човека, место где нема људи, где нема трезвене, одговорне и адекватне људске интервенције постају све опаснија и зато је најбоље да се сада усмери пажња на острва јер још увек има времена да се обзбеде неопходна решења, неопходни лек против изумирања острва.

Пажња се усмерава на приближно 60 мањих острва, са 35 општина, на којима живи око 220.000 људи. Нека се боре више од других, попут острва Палмарија, у провинцији Ла Специја. Али, примера ради, становништво острва Ђиљо је опало са 1.660 у 1981. години на 1.371 у 2019. Пантелерија је у истом периоду забележила пад од 5,3 процента, у Сант'Антиоку, на Сардинији, становништво је опало са 12.404 у 1981. на 10.854 у 2019. години. На облжњем острву Сан Пјетро пад је износио 9,5 процената, пад је забележила и Ла Мадалена, а просечна старост станоновника стално расте и за десет година италијански дргуљи ризикују да остану само са становницима старијим од 60 година.

Ове дестинације се памте само лети, као туристички драгуљи, у зимским месецима се испразне, делом због тешкоћа у приступу школама и у недостатку здравствених установа, као и због недостатка гарантованих веза са копном. Туристичке дестинације „пар екселанс“ али уместо тога постају кркхе реалности, објашњава министар Музумечи.

Зато је осмишљена „Генерална скупштиуна мањих острва“ како би се почело ургентно разматрати свако питање везано за живот на њима, да не дође до дезертификације и депопулације. Пољопривреда и рибарство, традиционални сектори ових тероторија, све су више исцрпљени. И почеће се са споразумом са државним институцијама као и са становништвом за оне који желе да се преселе и живе тамо. Градиће се инфрастукуре, како државне тако и приватне, неко ће мождаа хтети да подели терет са тамошњим становништвом како би обезбедио себи леп шивот са намером да се пресели на острво.