КИЈЕВ БИ ДА ЦЕХ РАТОВАЊА СА РУСИМА ПЛАТИ РУСИЈА! Како ће Украјина да настави оружане акције уколико не добије помоћ

ВИШЕ од три године ратовања исцрпили су економски Украјину па председник Владимир Зеленски сада обилази западне савезнике и моли их да отму руске девизне резерве које се налазе у Белгији и дају их Кијеву јер иначе неће имати ни за плате војницима.

Фото Profimedia

Због тога се многи питају може ли се догодити да Украјина банкротира и да због тога мора да капитулира кад се потроше садашње резерве а то би могло бити 2027. године.Француска, Велика Британија и Немачка имају велике "рупе" у државним буџетима и нису више у стању да шаљу значајнију помоћ Зеленском чији су апетити све већи и већи.

Дан рата украјинску војску кошта 172 милиона долара и тај новац без подршке Запада власти у Кијеву не могу да обезбеде.Министар одбране Украјине Денис Шмигаљ који је донедавно био председник владе каже да је његовој земљи за ратовање у 2026. потребно најмање 120 милијарди долара.

У нацрту украјинског државног буџета за 2026. предвиђено је 68 милијарди долара а остатак би покушали да добију од западних савезника, каже премијерка Јулија Свириденко.

- Чак уколико рат и престане, треба нам веома много новца да попунимо наше резерве - објашњава министар Шмигаљ и додаје да Украјина сама не може да произведе довољно муниције и оружја и зато мора да га купује.

Зеленски признаје да је 40 одсто наоружања са којим ратује његова војска произведено у Украјини, а остало је из иностранства. Први дипломата ЕУ Каја Калас тврди да је од почетка сукоба Кијев од Европе добио готово 169 милијарди евра финансијске помоћи. У 2025. ЕУ је дао Украјини 25 милијарди евра, а такође су јој обезбедили око 80 одсто од планираних два милиона метака, док ће остатак Кијев добити до краја године. Председница Комитета за буџет Врховне раде Украјине Роксолана Пидласа је објаснила да је у овој години највећа ставка у буџету, 62,8 процената, намењена за националну безбедност што је око 38,6 милијарди долара. ЕУ је обећала помоћ од 50 милијарди евра под условом да се Украјина бори против корупције и да се сачувају демократске институције.

Фото МО Украјине/3. јуришна бригада Азов

Кад се зна у каквом је стању украјинска привреда онда је јасно да она не може да обезбеди 60 милијарди евра за армију идуће године. Запад сугерише Зеленском да подигне порезе, али то би удавило и тако немоћну и исцрпљену привреду. Зеленски све чешће слуша од Европљана реченицу - и у западној Европи економска ситуација је доста сложена. Зато је велико питање хоће ли они обезбедити новац за сва дата обећања. Наравно да Зеленски све то добро зна, па зато понавља да је спреман да седне за преговарачки сто са Путином без постављања услова.

Да Украјини треба све више милијарди за рат показује и статистика. У 2024. тражили су од Запада 30 милијарди долара, затим је ове године та сума рапидно порасла на 46 милијарди, а за 2026. траже чак 60 милијарди долара. За текућу потрошњу Украјини је потребна месечна помоћ од око три милијарде долара, летос су већ молили да им месечно шаљу четири милијарде, а сада чак пет милијарди долара...

Европљане шокира сума коју ће за идућу годину Кијев тражити од својих савезника. Због тога што Европа из својих буџета не може да издваја све већи новац за Украјину, многи западни политичари виде решење у отимачини руских девизних резерви и да се од тог новца купује оружје. Међутим, о планираној отимачини не мисле сви исто. Једино у чему се слажу је да не дозволе Русији да врати свој новац дат на чување. Идеју да се тај замрзнути руски новац на неки начин уступи Украјини дали су политичари у Вашингтону. Американци су предложили да најразвијеније земље света пронађу "механизам да се конфискује руски новац који би био у складу са законима". Још у октобру 2024. земље Г7 су се биле договориле да се Украјини да 50 милијарди долара кредита, а враћао би се из замрзнутих руских девизних резерви. План је да се прво Украјини даје новац од камата на руски новац, а касније би се крчмила и главница.

Фото Танјуг/АП

Протов тога је прва дигла глас Белгија јер њена влада сматра да је то противзаконито и да би касније Русија могла да добије процес на суду. Сасвим неочекивано француски председник Емануел Макрон почео је да брани Русију објашњавајући да би конфискација депонованих девизних резерви била противна међународном праву а направила би и финансијски хаос што би негативно утицало на пад поверења земаља које чувају свој новац у европским банкама.

До сада се томе највише противила Белгија где се у депозиту "Еуроклира" чува 191 милијарда евра, чији је власник Русија. Њихов шеф дипломатије Максим Прево је објаснио да за то нема правног основа па зато његова земља не жели да преузима на себе ризик. У Белгији су свесни да их Русија може добити на суду и онда би морали да јој исплате суму која је равна њиховом годишњем буџету.

Макронов став о руском депонованом новцу је у супротности са оним што предлаже еврокомесарка, по образовању гинеколог, Урсула фон дер Лајен. Сада ова Немица и њени истомишљеници иду корак даље па предлажу да се Украјини дају кредити којима би куповала оружје, а залог би био руски новац у западним банкама.Она сматра да ће тај новац Украјина добити као репарацију од Русије када се заврши рат. Због тога је ову махинацију Брисел назвао репарациони кредити. Велики критичар еврокомесарке мађарски премијер Виктор Орбан каже да се она бави нечим за шта уопште није овлашћена. Осим тога водеће земље ЕУ воде дволичну политику. Праве притисак на Мађарску и Словачку да престану да купују нафту од Русије, а истовремено пазаре енергенте из Индије чије рафинерије прерађују руско "црно злато".

Фото З. Јовановић

- Тридесет одсто од општег увоза деривата Европа набавља од Индије. Купују се не само дизел и бензин него и реактивни керозин и притом се праве наивни да не знају чију сировину прерађују Индуси. Тако се понаша и Зеленски који је купио велике количине мазута из Индије - објаснио је Орбан.

Руководилац Центра за истраживања при Институту Европе Руске академије наука Сергеј Фјодоров, објашњава да се у Паризу и Бриселу противе отимању руског новца због тога што су свесни да би њихове земље имале велику штету. Француске компаније имају велике активе у Русији. Примера ради, француски нафтни гигант "Тотал" који има дугорочни уговор на гасном пројекту "Јамал" могао би много да изгуби ако Запад отме руске паре.

- Ако земље виде да новац централних банака могу изгубити када год европски политичари буду сматрали да је то неопходно, могу да одлуче да резерве повуку из еврозоне - казао је белгијски премијер Барт де Вевер на ГС УН у Њујорку.

ОБНОВА ЋЕ БИТИ ПАПРЕНА

У ЈУЛУ су европски савезници били најавили формирање специјалног фонда за обнову Украјине са првим капиталом од 220 милиона евра. Очекује се да ће у тај фонд у 2026. бити привучено 500 милиона евра. Кад се зна колико је оштећено и порушено објеката у Украјини јасно је да та сума није довољна за озбиљнију обнову.

УГЛЕД БАНАКА

МНОГИ аналитичари истичу да се прави "рачун без крчмара" и питају шта ће бити уколико Украјина не добије ратне репарације. У Москви кажу да у историји нема примера да победник у рату плаћа репарације. Управо зато на помолу је афера која може да поквари углед европских банака и натера многе земље да због опреза престану да чувају новац у банкама на Старом континенту и у САД.

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

0 1

ПЕТ МОГУЋИХ ЗАВРШЕТАКА РАТА У УКРАЈИНИ: Шта (не) делује оствариво

18. 10. 2025. у 12:00

Свет

0 3

МОЋАН РУСКИ УДАР У СУМИЈУ: Уништене композиције са војном техником, уништен још по један патриот и ХИМАРС (ВИДЕО)

19. 10. 2025. у 11:11

Свет

0 0

БРИТАНЦИ ПОМАЖУ ТАМО ГДЕ МАСК НЕЋЕ: Ускочио Лондон са својим сателитским ситемом за навођење дронова

19. 10. 2025. у 10:54

Свет

0 1

СИТНИ ЛОПОВИ Према подацима полиције Украјине: Из складишта у украли пола милиона комада оружја

19. 10. 2025. у 10:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације