ГЕОПОЛИТИЧКА ИГРА НЕРВА Бела кућа стопирала састанак Трампа и Путина: Ко данас уопште жели мир — и ко сме да га потпише?

БЕЛА кућа је, позивајући се на процену сопственог тима, „спустила рампу“ за брз сусрет Доналда Трампа и Владимира Путина.

Фото: Профимедиа

Према Аксиосу(Axios), порука портпарола је кристално јасна: уводни разговор између државног секретара САД Марка Рубија и руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова био је „продуктиван“, али „обе стране још нису спремне за разговоре на нивоу лидера“ који би имали смисла сада. Другим речима, сигнал је послат, зовите када имате нешто што ће преломити.

Ројтерс је тај оквир додатно заоштрио, наводећи да „тврда“ позиција Москве око прекида ватре умањује изгледе за самит у кратком року. Према европским дипломатама које цитира ова агенција, Москва није променила полазну тачку: „не стајемо где смо“, не пристајемо на „замрзавање линија“ без политичког пакета који Кремљ сматра минимумом. Епилог: припремни састанак Лавров–Рубио, планиран за ову недељу, одложен.

Пре тога је Тиме испоручио политички оквир у којем је сваки разговор Трампа и Путина унапред „миниран“ наративом: Трамп наводно „поново упада у руску замку“ и „размишља као Путин“. Кључ тезе недељника: самит у Будимпешти омогућио би Путину сцену на тлу ЕУ и НАТО-а – симболички кадар са „најмоћнијим човеком света“ који би Кремљ претворио у пропагандни капитал.

-Окамова бритва, пише Тиме, каже да је најједноставније објашњење често тачно: ако Трамп „награђује“ Путина и „кажњава“ Кијев, Путин ће „тестирати Запад још више“. Закључак – чак и идеја сусрета бива кадрирана као стратешка грешка.

Фото Танјуг/АП/Alex Brandon

ЗАШТО БАШ САДА?

Хронологија је елоквентнија од сваке тезе. Најпре цурење из Фајненшл Тајмса (Financial Times) о детаљима напетог састанка Трампа и Зеленског; потом талас коментара који „укуцавају клин“ (одређују оквире) јавне дебате пре него што преговори, ако до њих дође, уђу у зону тачке без повратка за интересне групе које њему не присуствују.

У том светлу, Аксиос-ово „није још време“, Ројтерсово „Москва не попушта“ и Тимов (Time) „наратив о замци“ делују као три ноге истог стола: институционално одлагање, дипломатско рационализовање и медијско заптивање прозора могућег.

Другим речима, механизам је препознатљив: када постоји ризик да директан договор помери тежишта, од логистике рата ка инжењерингу мира, машина која живи од инерције (безбедносни апарат + медијски екосистем + интереси индустрија повезаних са дуготрајним кризама) диже праг, мења агенду, шири сумњу. Тада и симболика (Будимпешта, ЕУ/НАТО тло, МКС наратив) постаје алат притиска, а не фуснота.

ГДЕ ЈЕ ЗАПЕЛО НА РЕЛАЦИЈИ МОСКВА–ВАШИНГТОН?

Ако се чита између редова дипломатских саопштења, запело је на истим тачкама на којима запиње већ више од две године: шта значи „прекид ватре“ (линије, верификација, гаранције), ко и како легитимише ново стање (УН формат или ad hoc споразум), и најосетљивије, како изгледа постратна архитектура безбедности на истоку Европе.

Руска страна жели „политички пакет“ пре замрзавања линија; америчка (у ширем, „институционалном“ смислу) жели обрнуто: прво замрзавање, па онда политички процес без гаранција које Москва зове „суштинским“.

У том клинчу, Трампов политички инстинкт (брз договор, па после „оператива“) судара се са апаратом чија је логика обрнута: прво исцрпни предуслови, па тек онда сцена за лидере. Отуда и осећај да председник, иако формацијски на врху, заправо преговара са сопственим системом пре него што разговара са саговорником преко пута.

БУДИМПЕШТА КАО ОГЛЕДАЛО

Зашто Будимпешта? Зато што је Виктор Орбан у последњих годину дана позиционирао Мађарску као једини ЕУ канал који је спреман да пружи сцену за разговор који већина других престоница не жели ни да види, ни да преузме ризик да им се „запише у досије“.

Ако се сусрет одржи у Мађарској, политичка порука је тројна: ЕУ није монолит, НАТО има унутрашње пукотине и постоји европски актер који ће, макар симболички, гурати политику деескалације. Управо зато Будимпешта производи такав отпор, јер сама сцена релативизује наратив „нема ништа да се разговара“.

ЗАШТО НИ У МЕДИЈИМА НЕМА ПРОСТОРА ЗА „ДРУГУ МАПУ“?

Зато што би „друга мапа“ (мапа која признаје да рат има крајње границе) неминовно отворила питања која су тешка за многе актере: од енергетике и трговине оружјем, до будуће улоге НАТО-а и ЕУ стратешке аутономије.

Лакше је, и политички безбедније, остати у режиму фраза: „замка“, „слабост“, „тестирање Запада“, „награде агресору“. Тиме се сужава дискусија на моралне етикете, а склања са стола оно што је заправо предмет преговора: линије, гаранције, статуси, транзициони аранжмани.

Будимпешта је изгледала — на тренутак — као место где би се динамика могла променити. Аксиос је сигнализирао институционално хлађење, Ројтерс дипломатску рационализацију, Тајм идеолошко уоквиривање. Три потеза, иста порука: „није време“. Ипак у политици нема „није време“, постоји само онај ко ризикује.

Ако је циљ мир, онда се прозор могућности не затвара зато што је „незгодно“, „симболички ризично“ или „наративно скупо“. Затвара се када агенду у потпуности преузму они који живе од продужетака. Зато је право питање после ове рунде једноставно:

Ко данас уопште жели мир — и ко сме да га потпише?

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Препоручујемо

Свет

0 1

"НЕ БИХ ВОЛЕО ДА УЗАЛУД ТРОШИМО ВРЕМЕ..." Неодлучни Трамп без одлуке о сусрету са Путином

22. 10. 2025. у 07:15

Свет

0 0

КРЕМЉ: Самит Русија-САД обострана жеља двојице лидера

22. 10. 2025. у 12:46

Свет

0 1

ДА ЛИ ЈЕ ОВАЈ "НОН ПЕЈПЕР" РАЗЛОГ ЗА ОТКАЗИВАЊЕ СУСРЕТА ТРАМПА И ПУТИНА: Ево шта је Русија тражила од САД

21. 10. 2025. у 20:52

Свет

0 4

БАЛКАНСКА ЗЕМЉА СПРЕМНА ДА ПОМОГНЕ ПУТИНУ: Отвара свој ваздушни простор за прелет руског председника

20. 10. 2025. у 19:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације