НА СРБИЈИ АМЕРИКА ИСПРОБАЛА ПОСЕБНУ, ХАГЕЛОВУ ДОКТРИНУ: Монроова начела су само једна у низу сличних које САД примењују од 19. века

ПРЕДСЕДНИК САД Доналд Трамп је наредбу за киднаповање председника Венецуеле оправдао Монроовом доктрином из 1823. чије је темељно начело било супротстављање европском колонијализму. Он је означен као непријатељски, док је за праведан и легитиман прогласио колонијализам САД на простору Северне и Јужне Америке.

Фото Танјуг/АП/Alex Brandon/US Navy/x@studleemore

Ова доктрина је угаони камен "велике стратегије" која је довела Сједињене Државе на трон светског полицајца после рушења Берлинског зида, али Трамп није рекао целу истину, указује за "Новости" геополитиколог проф. др Љубиша Деспотовић.

- Американци имају низ много новијих доктрина које оправдавају не само случај Венецуеле, већ јасно указују како ће се догађаји даље одвијати. За почетак, мора се разумети да доктрина није научна теорија, она се не ствара да нешто разјасни, већ са практичном сврхом. Доктрине се обликују као практично тумачење конкретних планова експанзије и интервенционизма, најчешће као плод закулисних игара политичара, неформалних кругова интелектуалаца или геополитичких аналитичара блиских владајућим елитама својих земаља или глобалних структура моћи - објашњава др Деспотовић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Он подсећа да је стварање биполарног света после Другог светског рата, формирањем најпре НАТО (1949), а онда и Варшавског уговора (1955), суштински променило виђење суверености држава. Гаранција суверености више није поштована јер су државе као чланице блокова биле дужне да изнад свега исказују лојалност центрима војно-политичке моћи, Вашингтону или Москви. У њима су створене доктрине које су имале задатак да оправдају одступања од поштовања суверености чланица, али и суверенитета држава уопште:

- Политичким доктринама о ограниченој суверености, прво се правдало "право интервенције" у земљама чланицама савеза, а убрзо се то проширило и на све друге државе. У НАТО је уведена доктрина о ограниченом суверенитету Сиделмана или, како је неки препознају, Монроова доктрина, коју је поменуо Трамп. Она инсистира на праву атлантског хегемона да интервенише да би заштитио своје интересе било где у свету. Ова доктрина постала је изузетно актуелна када се конституисао монополарни поредак моћи у коме су САД постале једина суперсила. Њоме су оправдаване многе војне интервенције широм света, а ради веће уверљивости допуњена је доктрином о "одметничким државама", према којима је дозвољена употреба сваке силе. Њена практична примена јасно се очитава из изјаве генерала Мајкла Шорта, главнокомандујућег НАТО ваздушних снага током агресије 1999. када је поручио: "Не може се добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух".

FOTO: Privatna arhiva

Он као важан степеник ка униполарном свету наводи "доктрину домина" коју је одмах после Другог светског рата Вашингтон донео као оправдање планирања "новог светског поретка".

- Као један од њених главних креатора сматра се Хенри Кисинџер, сива еминенција америчке спољне политике, који ће је потпуно уобличити и спроводити у дело. Ова доктрина је била намењена потчињавању остатка света интересима америчких компанија и њеним империјалним потребама. Меморандум Савета државне безбедности САД из априла 1950. јасно сведочи о плановима и средствима намењеним њеном остварењу. Први иницијатор ове доктрине био је Џорџ Кенан, шеф стратешког тима САД, а у његовом извештају из 1948. наводи се: "Ми имамо око 50 одсто светског богатства, а само 6,3 одсто становништва... Наш највећи задатак у наредном периоду је да задржимо ову несразмерну позицију... Требало би престати расправљати о нејасним и нестварним циљевима, попут људских права, побољшања животног стандарда и демократизацији. Ускоро ћемо морати да наступимо са позиције силе." У истом тону Кенан 1950. на састанку са америчким амбасадорима у Латинској Америци указује да они морају бити против "опасног празноверја о томе да се власт неке државе Латинске Америке стара за благостање свог народа" - наводи др Деспотовић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Противници ове доктрине нису били само политичари појединих земаља Латинске Америке, већ и локални високи клер Римокатоличке цркве, неки бискупи, на пример, који су кроз тзв. "теологију ослобођења" истицали значај социјалне идеје.

- Неки од њих брутално су ликвидирани у атентатима јер су били заразан пример потлаченим класама и потенцијални извор бунта који би могао да нашкоди интересима америчког бизниса. Врло брзо ова ће се доктрина проширити изван Средње и Јужне Америке и постати идеја водиља свеукупне спољне политике САД. Њена основна намера садржана је у потреби да свргава са власти народне режиме који су објавили рат сиромаштву у својим земљама, залагали се за ограничење рада америчких компанија,национализацију и сличним мерама. Американци су сматрали да ако једна држава постане слободна и социјално јасно профилисана то може послужити као пример другима и ствар се лако може отети контроли, као "ефекат домина". Зато су прибегавали коришћењу бруталних средстава: намештању избора, атентатима, масовним ликвидацијама, рушењу влада, војним интервенцијама. Примера је доста: Гватемала, Бразил, Чиле, Никарагва, Панама - подсећа др Деспотовић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Он напомиње да је "доктрина домина" кодирана и кроз метафору државног секретара САД Дина Ачесона да су неке државе као "труле јабуке" а пошто "једна трула јабука може да поквари целу кацу", оправдано је да се она елиминише:

- Кроз ову доктрину су САД цинично поручиле да неразвијене земље морају да науче да не дижу главу иначе ће их светски полицајац неуморно гонити. Доктрини трулих јабука уследила је доктрина стожерних или пивот држава, када су САД постале свесне чињенице да неће моћи саме да контролишу глобалну ситуацију, упркос свеукупној привредној моћи, војној сили, глобалној медијској мрежи, значајним међувладиним организацијама као што су Светска банка, ММФ, Светска трговинска организација. Због тога је Вашингтон одлучио да у појединим регионима света успостави тв. пивот државе које ће радити за његов рачун.

Ничим контролисана моћ САД у униполарном свету наметнула је другим земљама норме међународног права, како га тумачи Вашингтон и институционални систем који такво "право" подржава.

- За творца ове доктрине најчешће се узима амерички политички филозоф Џон Ролс, који је наводно због опште потребе за изградњом мира и стабилног моралног поретка у међународним односима предлагао формирање извесног "закона народа" који би се примењивао на друштва либерално-демократских нација, односно на "друштва пристојних народа". Ван овако дефинисаног либерално-демократског круга привилегованих држава нашли би се сви остали народи са својим "одметничким државама". Тај доктринарни конструкт из кухиње западних либерала дефинише свет такозваних "цивилизованих и демократских држава" и свих других који, по њима, то нису јер одбијају да се повинују "вредносном коду", тј. интересима атлантистичке цивилизације и њеном хегемону. Таква пракса није двоструки стандард, то је само један стандард: "Нама све, а осталима ништа" - каже др Деспотовић.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Поштовање норми међународног права у интерпретацији САД, постало је обавезујуће за све, а ко није слушао био је кажњен по доктрини о одметничким државама:

- Она је оправдавала понашање америчког хегемона када је без пристанка других држава наметала политику једног стандарда за себе, а све који би се томе супротставили прогласила би нецивилизованим народима, а њихове земље као одметничке. Према таквима су су могле примењивати и најбруталнија средства економских санкција и војне одмазде. Асиметрија моћи на страни хегемона давала му је још више подстрека у напору да "примерно" казни "нецивилизоване одметнике" и на тај начин успостави правила одмазде у међународним односима према непослушницима. Срби су од почетка деведестих прошли тортуру управо по тој доктрини.

Фото Д. Миловановић

За агресију НАТО на СРЈ, у марту 1999. чак је смишљена и усвојена у Сенату нова Хагелова доктрина којом се легализује употреба оружане силе у свргавању страних влада.

- Хагелова доктрина је скројена за оне који сматрају да је одређена владавина законита само под условом да служи америчком државном интересу. Значајно је истаћи да је агресија на нашу земљу вођена превасходно због потребе кажњавања једног непокорног народа, али и са идејом да се на делу проигра доктрина новог интервенционизма, чија ће каснија "легализација" бити објављена у форми тзв. Бушове доктрине која је усвојена 10. октобра 2002. у америчком Сенату. У њој се истиче америчко право да без сагласности Савета безбедности или чак и својих савезника, потпуно унилатерално а тобож превентивно, интервенише било где у свету где се процени да су наводно угрожени њихови национални интереси. Срби су били идеални опитни кунић јер су се јасно супротставили покушајима насилног отимања КиМ. Реч је, дакле, о својеврсној геополитици деструкције. Размере малигности такве доктрине можемо препознати и у максими злочин у рату - геноцид у миру, која је сурово примењивана и над нама. Бушова доктрина је, пак, оправдала агресију на Ирак, чији је формални главни циљ био рушење режима Садама Хусеина, а суштински овладавање сировинским ресурсима те земље, од којих је нафта на првом месту. Када имате у виду америчке доктрине, није тешко докучити шта је истински циљ у Венецуели - закључује др Деспотовић.

ПИВОТ ДРЖАВЕ

После распада Совјетског Савеза доктрина пивот-држава је примењена на глобалном нивоу: оне су пажљиво биране и уз атлантистичког ментора брзо су постајале регионални фактор.

- Овде је реч о транзицији моћи са велике на државу регионалног типа која ће подизањем капацитета тврде, меке и паметне моћи бити у стању да одигра додељену јој улогу. Врло рационално, Американци су бирали оне земље које ће након извесних улагања постати значајан фактор у реализовању њихових интереса. Први и често најважнији критеријум био је демографски потенцијал будуће пивот земље, јер ће она поднети највећи терет евентуалних ратних сукоба у додељеном јој региону штитећи националне интересе ментора. Други важан критеријум је географска локација, односно значајан геополитички положај у региону, који ће омогућити пивот држави лакше контролисање земаља означених као потенцијални противници. Тек на трећем месту, као критеријум, долази економски потенцијал земље, а на самом крају узимала се у обзир величина у територијалном смислу. Све остало, укључујући и војну силу, амерички господари подићи ће у пивот држави релативно брзо: образовни систем и науку, укупну инфраструктуру, привреду и технологију, а нарочито војску и њене потенцијале - каже др Љубиша Деспотовић.

Препоручујемо

Свет

0 0

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ СА ФРОНТА: ВСУ покушале контранапад на Купјанск више од 30 пута од почетка године (ВИДЕО)

11. 01. 2026. у 21:00

Свет

0 1

КОРЕКТНОСТ ПОКВАРИЛА ДУХ БОЖИЋА: Француска између секуларности и традиције

11. 01. 2026. у 20:38

Свет

0 0

ЛУДА КУЋА: Трамп је идеју о именовању Рубија за председника Кубе оценио као одличну

11. 01. 2026. у 20:35

Свет

0 2

УЖАСНЕ ВЕСТИ ЗА КИЈЕВ: Кличко открио колико је тешка ситуација у главном граду Украјине

11. 01. 2026. у 19:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације