ШАРЕНА ЛАЖА КИЈЕВА Украјински медији: План о 250 борбених авиона остаје политичка порука, не реалан програм

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

10. 02. 2026. у 19:51

НАЈАВА Кијева да жели да изгради флоту од чак 250 модерних борбених авиона западне производње све више се тумачи као политичка амбиција, а не као остварив војни програм.

ШАРЕНА ЛАЖА КИЈЕВА Украјински медији: План о 250 борбених авиона остаје политичка порука, не реалан програм

Foto: Profimedia

Како пише украјински Defense Express, размере таквог плана далеко превазилазе финансијске, индустријске и инфраструктурне капацитете Украјине, али и њених западних партнера.

Идеју о флоти од 250 авиона претходно је први јавно изнео председник Украјине Владимир Зеленски, наводећи као потенцијалне носиоце будућег ваздухопловства америчке Ф-16, шведске Грипене и француске Рафале. У појединим проценама помиње се комбинација од око 150 Грипена и 100 Рафала, уз оквирну цену програма од приближно 50 милијарди евра.

Међутим, како упозоравају аналитичари Defense Expressа, ова цифра не укључује инфлацију, раст цена наоружања и вишедеценијски карактер пројекта. У реалним условима, коначни трошкови би готово сигурно били знатно већи, чак и без урачунавања ратних ризика и сталних губитака инфраструктуре.

Фото: Профимедиа/Илустрација

ДЕЦЕНИЈЕ, НЕ ГОДИНЕ

Стручњаци наглашавају да би реализација оваквог плана трајала деценијама. Чак и у мирнодопским условима, изградња флоте те величине захтева огромне индустријске капацитете, стабилно финансирање и дугорочно планирање. У Европи данас само Турска располаже флотом борбених авиона сличне величине, и то као резултат вишедеценијских улагања.

За Украјину би то значило не само набавку летелица, већ и потпуну реконструкцију ваздухопловне инфраструктуре: аеродрома, склоништа, логистичких центара, обуку пилота и техничког особља, као и успостављање сервисних и ремонтних капацитета за сваки тип авиона.

Посебан проблем представља разноликост платформи. Комбиновање Ф-16, Грипена и Рафала делује флексибилно на папиру, али у пракси ствара изузетно сложен и скуп систем одржавања, јер сваки авион захтева сопствене стандарде, резервне делове, софтвер и обуку.

ФИНАНСИЈСКА ОГРАНИЧЕЊА ЗАПАДА

Западни медији су већ раније указивали да ни Украјина ни Француска у наредних десет година немају реална средства за закључење великог уговора за Рафале. Шведска је разматрала могућност финансирања куповине Грипена коришћењем замрзнуте руске имовине, али такав модел за сада нема ни правну ни политичку подршку.

Другим речима, чак и када би постојала политичка воља, не постоји одржив механизам који би омогућио масовну и брзу испоруку стотина модерних борбених авиона.

НАСТАВАК ВЕЋ ИЗГОВОРЕНЕ АМБИЦИЈЕ

Оваква оцена Defense Expressа директно се надовезује на раније Зеленскијеве изјаве, у којима је број од 250 авиона представљен као дугорочни циљ, а не као конкретан уговор или распоред испорука. У пракси, једини програм који се заиста помера напред јесте увођење Ф-16, док су Грипен и Рафале за сада у домену интересовања, политичких порука и стратешких жеља.

У том смислу, број „250“ функционише пре свега као политички маркер. Њиме Кијев шаље поруку западним партнерима да размишља дугорочно и да не жели само привремено „крпљење“ губитака, већ потпуно ново ваздухопловство. Међутим, како закључују аналитичари, између такве поруке и реалне реализације стоје године, можда и деценије логистике, производње и политичких одлука.

Закључак Defense Expressа је хладан, али јасан: Украјина може тежити модерној и снажној авијацији, али флота од 250 западних борбених авиона у догледној будућности остаје више симбол амбиције него остварив план.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.

09. 02. 2026. у 11:13

Коментари (0)

НОВА ПРИЛИКА ЗА МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА: EBRD SME Go Green кредитна линија помаже при модернизацији и унапређењу производње - ово су детаљи