Свет

АМЕРИЧКИ УДАР НА ИРАН СВЕ БЛИЖИ: САД шаљу 3 ударне групе носача авиона, Ф-35 и ТХААД, Кина послала најмоћнији разарач и шпијунски брод

Предраг Стојковић

12. 02. 2026. у 17:11

СЈЕДИЊЕНЕ Државе настављају убрзано и по обиму неуобичајено гомилање снага и ресурса на Блиском истоку, док се паралелно одвијају дипломатски разговори са Ираном и расте кинеско војно присуство у региону.

АМЕРИЧКИ УДАР НА ИРАН СВЕ БЛИЖИ: САД шаљу 3 ударне групе носача авиона, Ф-35 и ТХААД, Кина послала најмоћнији разарач и шпијунски брод

Комбинација ваздушних премештања, распоређивања носача авиона и интензивног транспортног саобраћаја указује на операцију великих размера, каква, према проценама посматрача, није виђена ни уочи претходних удара на Иран.

Америчко ратно ваздухопловство последњих дана значајно јача ваздушну компоненту. Најмање пет авиона-танкера КЦ-135Р/Т полетело је из базе РАФ Милденхол у Великој Британији ка јужној Европи. Њихова мисија је да подрже премештање шест ловаца Ф-35А Лигхтнинг ИИ из састава 158. ловачког крила Националне гарде Вермонта, познатог као „Момци из Зелених планина“. Авиони се распоређују из ваздухопловне базе Лејкенхит у Великој Британији у базу Мувафак Салти у Јордану, која последњих година има све важнију улогу у регионалним операцијама.

Истовремено, подаци са система за праћење ваздушног саобраћаја показују појачан промет војних транспортних авиона. Летови са позивним ознакама РЦХ у великом броју прелазе преко јужне Европе, Балкана и Турске ка базама у Персијском заливу. Неки од њих, према доступним подацима, усмерени су ка Саудијској Арабији. Интензитет и обим ових премештања указују на логистичку операцију која превазилази уобичајене ротације снага.

У међувремену, Пентагон је званично потврдио да је наређена припрема друге ударне групе носача авиона за мисију на Блиском истоку, са носачем УСС Џорџ Х. В. Буш. Ова одлука долази након што је прва група, предвођена носачем „Абрахам Линколн“, стигла у Арапско море почетком фебруара 2026. године, у пратњи десетина ратних авиона и појачања противваздушне одбране у регионалним базама.

Амерички министар финансија Скот Бесент раније је упозорио да САД гомилају додатне војне снаге у близини Ирана. У интервјуу за Фокс њуз изјавио је да председник Доналд Трамп сматра да би након америчких удара на иранска нуклеарна постројења било могуће постићи повољнији споразум са Техераном, али да је коначна одлука на иранским властима. Бесент је додао да Иран, према његовим речима, разуме само „бруталну силу“, било на финансијским тржиштима или у војном сектору.

Потпредседник САД Џ. Д. Венс 11. фебруара је изјавио да Трамп намерава да постигне споразум који би гарантовао да Иран неће поседовати нуклеарно оружје. Само неколико дана раније, 6. фебруара, делегације Ирана и Сједињених Држава састале су се у Мускату, у Оману, ради разговора о нуклеарном програму Исламске Републике. То је био први састанак након дуже паузе услед ескалације иранско-израелског сукоба у јуну 2025. године. До тада је одржано пет рунди консултација.

Трамп је претходно наговестио да разматра слање другог носача авиона уколико преговори пропадну. Према његовим речима, „имамо армаду која се упутила тамо и још једну која може да иде“, али је истовремено изразио оптимизам да Иран жели договор и да се преговори воде у озбиљнијем тону него раније. У регионалним базама, укључујући Мувафак Ал Салти, разматра се и распоређивање додатних система ТХААД, што додатно наглашава комбинацију ваздушне и ракетне компоненте америчког одвраћања.

Број носача авиона у зони сукоба традиционално је снажан индикатор америчких намера. Историјски гледано, САД ретко улазе у велики сукоб са мање од два носача у оперативној зони. Током Заливског рата 1991. године, у региону је истовремено било распоређено до шест носача авиона, што је омогућило дуготрајне масовне ваздушне операције. У новијим кризама, присуство два носача сматрало се довољним за одвраћање или ограничене ударе.

Оперативна логика истовременог распоређивања два носача није само симболична. Један може преузети примарне дневне операције, док други обавља ноћне мисије, одржавање и ротацију снага. Тиме се повећава отпорност снага на евентуалне иранске противбродске ракете, омогућава континуирани ваздушни притисак и подиже број дневних летова на 200 до 400, што је праг карактеристичан за сукоб већих размера. У Вашингтону се, према медијским извештајима, разматра и питање да ли би за операцију пуног обима био потребан и трећи носач.

Дипломатска димензија остаје отворена, али са јасним ограничењима. Техеран инсистира да се разговори фокусирају искључиво на нуклеарни програм, одбијајући да укључи балистичке ракете и регионални утицај. Присуство израелског премијера Бенџамина Нетањахуа у Вашингтону и његове наводне изјаве о подршци преговорима додају додатни слој комплексности. Истовремено се помињу и мере попут заплене иранских танкера, што указује на разматрање економског притиска без директног удара на глобална енергетска тржишта.

У истом тренутку, Кина повећава своје војно присуство у региону. Према доступним информацијама, кинеска морнарица је распоредила разарач класе Тип 055, заједно са разарачем Тип 052Д и бродом Лиаованг-1, за операције око Оманског залива и северног Индијског океана. Овакво присуство може омогућити прикупљање обавештајних података о кретању америчких и савезничких бродова, чиме би се повећала способност Ирана да одговори на евентуалну војну акцију.

Тип 055, са напредним двопојасним радарским системима, способан је за надзор великог домета, укључујући надзор преко хоризонта. Поједини кинески извори 10. фебруара објавили су сателитске снимке на којима се види распоређивање система ТХААД у бази Мувафак Ал Салти, што сугерише да Пекинг пажљиво прати америчка кретања.

Укупна слика показује вишеслојни сценарио у којем се америчко војно гомилање, кинески надзор и дипломатски напори преплићу у изузетно осетљивом геостратешком контексту. Иран располаже значајним залихама балистичких ракета, дронова и противваздушне одбране, док САД распоређују носаче, Ф-35 и потенцијалне додатне ТХААД системе. Свака одлука о војној акцији носила би високе ризике и потенцијално шире регионалне последице.

Блиски исток се тако поново налази на тачки напетости, где су војна шаховска табла и дипломатски канали истовремено активни. Исход ће зависити од односа снага, политичке воље и спремности актера да ризикују ескалацију у простору у којем су сада присутне и Сједињене Државе и Кина, уз директно укључен Иран и Израел.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

10. 02. 2026. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

БОСАНСКИМ СПЕЦИЈАЛЦИМА СЕ СМЕЈЕ ЦЕО СВЕТ: Избачени са такмичења, а криви им Срби и Додик (ФОТО/ВИДЕО)

Регион

0 20

БОСАНСКИМ "СПЕЦИЈАЛЦИМА" СЕ СМЕЈЕ ЦЕО СВЕТ: Избачени са такмичења, а криви им Срби и Додик (ФОТО/ВИДЕО)

СНИМАК специјалаца из Федерације БиХ на такмичењу СWАТ Цхалленге у Уједињеним Арапским Емиратима постао је потпуни хит на друштвеним мрежама.

12. 02. 2026. у 14:42

ВАКЦИНА ПРОТИВ РАКА СТИЖЕ У СРБИЈУ: Добијамо је одмах после Руса, ево када ће је примити наши пацијенти

Друштво

0 11

ВАКЦИНА ПРОТИВ РАКА СТИЖЕ У СРБИЈУ: Добијамо је одмах после Руса, ево када ће је примити наши пацијенти

МИНИСТАР без портфеља задужен за област међународне економске сарадње Ненад Поповић изјавио је данас да ће у мају први пацијенти у Русији примити вакцину против рака, а да ће пацијенти из Србије бити први који ће одмах после руских, крајем године, примити ту вакцину.

12. 02. 2026. у 09:41