ЕВРОПУ НА МАЛА ВРАТА АМЕРИКАНЦИ УВЛАЧЕ У РАТ: Шпанија и Пољска затвориле врата војних база, Немачка их широм отворила

МЕЂУ европским земљама нема сагласности око тога да ли војне базе треба затворити за америчке ратне авионе или их, напротив, уступити САД у агресији на Иран. Шпанија је одлучила да на њеној територији нема места за борбене летелице с оне стране океана, што је оштро критиковао шеф Беле куће Доналд Трамп, запретивши да ће прекинути трговину са Мадридом. Немачка, напротив, подржава америчко-израелске нападе, па је кључну базу САД и НАТО у Европи "Рамштајн" ставила на располагање.

Фото: Архива

Шпанији се приклонила Пољска, а Немачкој - Румунија. Француска је заузела полурестриктиван став и инсистира да војне базе на њеној територији могу да се користе искључиво у одбрамбене сврхе и за логистичку подршку партнерима у региону. На пола пута нашла се и Велика Британија, јер је и Лондон дозволио да амерички авиони користе војну базу у Акротирију на Кипру само за одбрану. Док Француска и Британија покушавају да балансирају између очувања стратешке независности и подршке савезницима унутар НАТО, немачки став сада крши сагласност Берлина и остале две чланице европске тријаде, Париза и Лондона, коментаришу аналитичари.

Чланице тријаде у Бриселу подржавале су преговоре са Техераном чак и пошто је Трамп једнострано повукао нуклеарни споразум са Ираном из 2015, најзначајније дипломатско достигнуће бившег америчког председника Барака Обаме, којим су укинуте санкције Ирану у замену за праћење његове атомске агенде, подсећа Ал Џазира. Сада су, међутим, околности другачије.

- Став Шпаније остаје принципијелан. Влада у Мадриду константно је позивала на поштовање међународног права и у Украјини и у Гази, а ево и у Ирану - објашњава Хозе-Игнасио Торебланка, политички сарадник Европског савета за спољне односе, мислећи на руски рат у Украјини, израелско непоштовање хуманитарног права у Гази и нападе на Иран које Савет безбедности УН не санкционише.

Италија, слично Шпанији, поштује постојеће споразуме са партнерима, каже премијерка Ђорђа Мелони и истиче да Рим до сада није примио ниједан захтев за коришћење америчких војних база. Свакако, додаје она, евентуалне одлуке биле би поверене парламенту.

- Нисмо у рату и не желимо у рат - поручује Мелонијева, истичући да Италија неће учествовати у интервенцији САД и Израела против Ирана, јер такви потези крше међународно право. - И ову интервенцију против иранског режима морамо да поставимо управо у контексту кризе у међународном систему, где претње постају све страшније, а множе се једностране интервенције ван оквира интернационалног права.

Иако британски премијер Кир Стармер првобитно није овластио САД да користе војну базу на острву Дијего Гарсија у Индијском океану, сада вербално подржава нападе, па би и британски став око база могао преко ноћи да се промени.

- Једини начин да се заустави претња јесте да се иранске ракете униште на извору, у њиховим складиштима, или лансерима који се користе за испаљивање ракета - вели Стармер. - САД су зато затражиле дозволу да користе британске базе за ту специфичну и ограничену одбрамбену сврху. - Решили смо да прихватимо овај захтев да бисмо спречили Иран да испаљује ракете широм региона. Не придружујемо се нападима, али ћемо наставити са одбрамбеним акцијама у региону.

Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен не одустаје од изградње консензуса ЕУ по овом питању. Позива на обуздавање, деескалацију, "кредибилну транзицију за Иран, дефинитиван прекид и нуклеарног и балистичког програма и крај дестабилизујућих активности у региону":

- Верујем да је дошло време да се оживи европска клаузула о узајамној одбрани. Она није опциона за ЕУ, него обавеза у оквиру нашег сопственог уговора.

Аналитичари се питају да ли Европљани који не могу да се сагласе око подршке америчкој агресији на Иран могу да се окупе око идеје заједничке одбрамбене акције. Грчка влада направила је први корак у том правцу и минуле недеље послала четири своја најсофистициранија ловачка авиона Ф-16 випер и две фрегате да помогну одбрани Кипра од могућих даљих напада дроновима. Једна од фрегата, "Кимон", прва је од четири из нове грчке серије "Белхара" и испоручена је из француских бродоградилишта. Није завршила вежбе за обуку особља што ће трајати око две године и грчка морнарица је није званично пустила у употребу. Ипак, шаље се на терен са "зеленом" посадом, јер има најсавременији радар и систем "Си фајер", способан да скенира и идентификује непријатељске мете на великој удаљености, тако што преноси "вајперима" координате удара.

Француска је објавила да ће се придружити борби слањем противракетних и система против дронова на Кипар. Велика Британија је следила тај пример, објавивши да ће послати ратни брод да брани своју тамошњу базу. Значај ових операција, док се САД повлаче из Европе и док континент покушава да испуни задатак самоодбране, експерти оцењују огромним и поручују да европске припреме треба да укључе не само поновно наоружавање, већ и правне опције за међусобну одбрану у одсуству НАТО.

Отворило се питање да ли Европа може да се позове на члан пет НАТО који обавезује на колективну одбрану у случају агресије на једну чланицу.

- Кипар је члан ЕУ, али није члан НАТО, тако да не могу да се позивају на члан пет - истиче за Ал Џазиру Елена Лазару, генерална директорка Хеленске фондације за европску и спољну политику. - Оно на шта могу да се позову јесте Члан 42 (7) Уговора о ЕУ, који подразумева обавезу чланица да свим средствима пруже помоћ и подршку чланици ЕУ која је жртва оружане агресије на својој територији.

антр.

Фокусирани на логистику

Америчко војно присуство постоји и у Холандији, Белгији и Норвешкој, али је оно специфично, фокусирано на логистику, нуклеарно одвраћање и обуку за арктичко ратовање. "Питуфик" база на Гренланду најсевернија је тачка којом САД располажу и кључна за рано упозоравање на балистичке ракете и надзор свемира. Исланд од 2006. нема сталну америчку војну базу, али САД и НАТО користе његову инфраструктуру за повремене операције.

Препоручујемо

Свет

0 8

НАПАДНУТИ НАФТНИ КОМПЛЕКСИ У УАЕ И ИРАКУ: Ситуација на Блиском истоку се не смирује!

16. 03. 2026. у 07:00 >> 20:39

Свет

0 0

ХАОС НА КУБИ НЕ ЈЕЊАВА: Људи у мраку, земља на ивици колапса?

16. 03. 2026. у 20:34

Свет

0 2

НОВА ЕПИДЕМИЈА У КЕНТУ: Двоје преминуло, 11 особа у тешком стању

16. 03. 2026. у 19:59

Свет

0 0

ТРЕСЛО СЕ ОСТРВО: Регистровано снажно подрхтавање тла у овом делу Европе

16. 03. 2026. у 19:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације