СВЕТУ ПРЕТИ ТОТАЛНИ МРАК? Дигитална блокада планете - Иран прети прекидом интернет каблова у Ормузу

ДОК се на површини Персијског залива воде отворене војне операције, нови фронт је управо отворен на морском дну – тамо где леже кичмени стубови светског интернета.

Фото: Принтсцреен/Икс

Техеран је наговестио могућност циљања подводних оптичких каблова који пролазе кроз Ормуски мореуз, што би могло да доведе до „дигиталног гашења” не само земаља Залива, већ и до тешких поремећаја у глобалном протоку информација. Уништење само неколико ових „дигиталних артерија” на морском дну паралисало би међународни банкарски систем, операције вештачке интелигенције и комплетну дигиталну економију на потезу од Европе до Азије.

„Дигитални чвор” светског интернета

Иако се Ормуски мореуз деценијама посматра искључиво кроз призму нафтних танкера, он је данас подједнако виталан као подморски коридор за интернет. Кроз овај теснац пролази више од 20 кључних оптичких каблова који чине „дигиталну кичму” између Европе, Азије и Африке. Према проценама експерата, ови системи преносе чак 95 одсто међународног интернет саобраћаја, чинећи овај регион најкритичнијом тачком глобалне повезаности.

Евентуална саботажа или физичко оштећење ове инфраструктуре не би изазвали само успорење мреже за крајње кориснике. Директно би били паралисани међународни СВИФТ (SWIFT) трансакциони системи, операције вештачке интелигенције у које су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати уложили стотине милијарди долара, као и заштићени војни комуникациони канали НАТО -а и регионалних сила. За Србију и Балкан, ово би значило моментални пад капацитета веза са Азијом, што би погодило домаће ИТ компаније које услуге пружају на источном тржишту.

Поуке из Црвеног мора и нови ризици

Страх од оваквог сценарија има црну претходницу. Током 2024. године, три витална кабла у Црвеном мору оштећена су када је сидро брода, погођеног у нападу Хута, загребало морско дно. Тај инцидент је моментално прекинуо скоро четвртину укупног интернет саобраћаја између Азије и Европе, показујући колико је лако изазвати глобални дигитални хаос. Данас, ситуација је драматично тежа. Водеће светске осигуравајуће куће управо су подигле премије за специјализоване бродове за поправку каблова у зони Персијског залива за чак 40 одсто. То значи да би, уколико би каблови били пресечени вечерас, почетак санације могао бити одложен недељама. Док се не гарантује безбедност посадама, свет би се суочио са дуготрајним „црним рупама” у мрежи, што је сценарио који ниједна модерна економија не би могла да издржи.

„Невидљива” патрола на морском дну

Најопаснији аспект иранске претње није површинска флота, већ оно што се дешава десетинама метара испод нивоа мора. Према последњим доступним војним извештајима, Техеран је у воде мореуза распоредио своју најновију генерацију подводних дронова типа „Аждар”. Ове „нечујне убице”, заједно са јединицама за специјалне операције, константно патролирају дуж траса интернет каблова.

За разлику од авиона или ракета, ове подводне беспилотне летелице је готово немогуће открити конвенционалним радарима. Оне могу недељама да леже на морском дну у стању мировања, чекајући команду за активацију. Сама чињеница да Иран поседује технологију која може прецизно да лоцира и пресече стаклена влакна на великој дубини, изазвала је панику на светским берзама и натерала технолошке гиганте (попут „Мете” и „Гугла”)  да прогласе „вишу силу” за све своје пројекте у региону.

Регионални одговор: Трка за копненим рутама

Свесне чињенице да би морско дно могло постати гробница глобалне мреже, земље Савета за сарадњу у Заливу (ГЦЦ) убрзано траже спасоносни копнени излаз. Саудијска Арабија, Катар и Уједињени Арапски Емирати већ инвестирају милијарде долара у стратешке копнене оптичке линије. Ове мреже би требало да повежу регион са Европом преко Ирака, Јордана и Турске, потпуно заобилазећи критичне тачке попут Ормуза и Баб-ел-Мандеба.

Међутим, техничка реалност је неумољива: ови пројекти су и даље у фази изградње или тестној фази. Иако обећавају сигурност, они тренутно не поседују капацитет да апсорбују ни десети део огромног саобраћаја који се данас ослања на подморске системе. Док се ове „дигиталне магистрале” не заврше, регион и свет остају таоци дешавања у мутним водама Ормуског мореуза.

Дигитални крај света са морског дна

Претња прекидом подводних каблова показује да се савремено ратовање више не води само за територију, већ и за проток информација. Док свет стрепи од раста цена нафте, истински економски колапс могао би стићи са морског дна. Уколико Ормуз „занеми”, последице ће се осетити од берзи у Токију до сервера у Лондону или Берлину (односно Франкфурта), подсећајући нас колико је наша дигитална цивилизација заправо крхка.

БОНУС ВИДЕО: 

Препоручујемо

Свет

0 3

НАЈМОЋНИЈЕ ОРУЖЈЕ ИРАНА СВИМА ИСПРЕД НОСА: Ево шта је главни адут Техерана

20. 03. 2026. у 09:17

Свет

0 0

РУТЕ УВЕРЕН: САД и НАТО ће поново отворити Ормуз

19. 03. 2026. у 12:25

Свет

0 2

АМЕРИЧКА ОПЕРАЦИЈА У ИРАНУ БЛИЗУ ЗАВРШЕТКА Џонсон: Ствар са Ормуским мореузом се мало одуговлачи

19. 03. 2026. у 00:10

Свет

1 1

МИ ОДОСМО, А ВИ... Трамп: САД би могле да заврше са Ираном и оставе савезницима да брину о Ормузу

18. 03. 2026. у 17:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације