Свет

КОГА ИЛИ ШТА ЈЕ ИРАН ГАЂАО У ДИМОНИ: Израел ћути о стварним метама напада хиперсоничним ракетама (ВИДЕО)

Предраг Стојковић

23. 03. 2026. у 16:22

СНИМЦИ објављени из Израела приказују ударе више балистичких ракета које је Иран лансирао на мете у јужном граду Димони, погодивши близу најосетљивијег нуклеарног објекта у земљи, Центра за нуклеарна истраживања Негев.

КОГА ИЛИ ШТА ЈЕ ИРАН ГАЂАО У ДИМОНИ: Израел ћути о стварним метама напада хиперсоничним ракетама (ВИДЕО)

Иако се Израел не ослања на нуклеарну енергију, објекат производи значајне количине плутонијума за нуклеарни арсенал који се процењује на 80-400 бојевих глава. Снимци показују да израелски противракетни системи константно не успевају да погоде иранске балистичке ракете, а напади, према извештајима израелских извора, проузроковали су преко 100 жртава. Ирански извори су експлицитно представили напад као одмазду за америчко-израелске нападе на њихову нуклеарну инфраструктуру, посебно на постројење за обогаћивање уранијума у Натанзу.

Остаје неизвесно у којој мери су ирански напади утицали на израелски програм нуклеарног оружја, а аналитичари су покренули могућност да су ракете циљале особље у оближњим стамбеним објектима које је радило на развоју и производњи нуклеарних бојевих глава. Такође се спекулисало да је напад био намењен као упозорење како би се истакла способност Ирана да нападне нуклеарна постројења уколико Израел и Сједињене Државе додатно ескалирају своју кампању. С обзиром да се објекат Димона сматра једним од најзаштићенијих места у Израелу, неуспех локалне противваздушне одбране представио је значајну демонстрацију силе.

Another very close footage of Iranian missile hit in Dimona tonight. pic.twitter.com/xtl9Fu2txm
— Clash Report (@clashreport) March 21, 2026

Снимци из Израела показују да су иранске балистичке ракете, укључујући ракете које интегришу хиперсонична клизећи возила, у прошлости погодиле утврђене и јако брањене циљеве, често избегавајући вишеструке противбалистичке ракетне салве при томе. Током непријатељстава у јуну 2025. године, Иран је користио балистичку ракету Фатах која интегрише напредно маневарско возило за повратак, а почетком марта ескалирао је нападе како би покренуо свој први хиперсонични напад клизећим возилом користећи софистициранију ракету Фатах-2. Демонстрација хиперсоничних ударних способности које могу да униште чак и добро утврђене циљеве са високом прецизношћу, избегавајући чак и веома густу непријатељску противваздушну одбрану, од ране фазе подстакла је спекулације да би Нуклеарни истраживачки центар Негев могао бити примарна мета у будућности.

Док се Иран ослањао на мање напредне типове ракета како би исцрпео израелски арсенал пресретача балистичких ракета, способност хиперсоничних клизећих возила да их потпуно заобиђу представљала је сасвим другачију врсту претње.

Потпредседник водећег израелског произвођача система противракетне одбране, компаније Rafael Advanced Defence Systems, Јувал Басески, у августу 2025. године истакао је да је то приморало фирму и Израелске одбрамбене снаге да развију потпуно нови приступ противракетној одбрани. „Хиперсоничне ракете отварају нову еру у противваздушној одбрани“, изјавио је, приметивши: „Сваки систем противваздушне одбране данас се заснива на летењу бржем од циља. Али овај принцип се не односи на хиперсоничне ракете. Да би се пресрео објекат који се креће брзином од 10 маха, била би потребна одбрана која се креће брзином од 30 маха, што је немогуће у атмосфери због трења.“ Очекује се да ће за имплементацију такве одбране бити потребно скоро пола деценије.

Израелски реактор у Центру за нуклеарна истраживања Негев грађен је од 1957. до 1963. године, а израелски владини извори су у то време тврдили да је то текстилна фабрика како би се прикрила његова намена. Процењује се да термални реактор има капацитет од 24 до 70 мегавата, иако се ослања искључиво на производњу плутонијума, а не електричне енергије. Плутонијум за оружје се тамо екстрахује из истрошеног горива. Подземно постројење за прераду је кључно за претварање центра у постројење за производњу оружја, а не само у истраживачки реактор. Рани развој нуклеарног оружја у Израелу је у великој мери олакшан француском подршком, при чему је Француска обезбедила дизајн реактора у Димони на основу сопствених реактора за производњу плутонијума у Маркулу, а истовремено је обезбедила тешку воду потребну за производњу плутонијума, као и техничку стручност. Поседовање нуклеарног арсенала од стране Израела пружило му је предност у тежњи ка ескалацији доминације над противницима попут Ирана, а раније и Сирије.

(militarywatchmagazine.com)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"