Свет

ДРОНОВИ ИЛИ ТЕНКОВИ Руска анализа: Шта је исплативије у овом тренутку и како АИ може да утиче

Предраг Стојковић

27. 03. 2026. у 16:33

РУСКИ аналитичари су спровели детаљну процену исплативости набавке главних борбених тенкова и других оклопних возила у поређењу са беспилотним јуришним летелицама, у време када напредне могућности ових других, посебно када су демонстриране на украјинском ратишту, све више доводе у питање улогу оклопа.

ДРОНОВИ ИЛИ ТЕНКОВИ Руска анализа: Шта је исплативије у овом тренутку и како АИ може да утиче

Процена се посебно фокусира на дронове са погледом из првог лица (FPV), који нуде импресивно искуство лета омогућавајући пилотима да гледају уживо видео са малом латенцијом са уграђене камере кроз наочаре, стварајући перспективу „пилота у кокпиту“ која омогућава нападе високе прецизности по релативно ниским трошковима. Према објављеним подацима, тешки FPV дрон може се набавити за приближно 1.200 долара, док оклопни транспортер BTR-82A кошта око 360.000 долара - што је еквивалентно цени од приближно 300 тешких FPV дронова.

Борбено возило пешадије БМП-3, чија је цена приближно 1,04 милиона долара, кошта еквивалентно 870 дронова, док ваздушно борбено возило БМД-4М кошта 1,4 милиона долара, што је еквивалентно приближно 1.170 дронова. Главни борбени тенк Т-90М, који кошта 3,84 милиона долара, еквивалентан је по цени од 3.200 тешких FPV дронова. Процењује се да ће тенк Т-14 следеће генерације, дизајниран за далеко супериорнију ватрену моћ и преживљавање, коштати приближно двоструко више ако икада уђе у серијску производњу великих размера.

Иако бројке истичу разлику између цене традиционалних оклопних и веома јефтиних нових беспилотних ударних система, процена посебно не помиње чињеницу да дотични дронови нису потпуно аутономни и стога се не могу користити у количинама назначеним сразмерно оклопним возилима. Иако три члана особља могу да управљају тенком Т-90М, на пример, било би потребно најмање 6.400 људи да би се истовремено управљало са 3.200 FPV дронова, а вероватно и знатно више с обзиром на сложеност модерних извиђачких и ударних комплекса.

Недавна руска процена поставља питања о томе како напредак у вештачкој интелигенцији, који омогућава потпуно аутономне дронове за једнократну употребу, може потенцијално значајно променити рачуницу која стоји иза одлука о набавци. До сада невиђена централна улога коју су такве беспилотне летелице играле на украјинском ратишту, чак и са ограниченом аутономијом, истакла је вероватну будућност у којој су ројеви дронова које пилотира вештачка интелигенција, неометани, у срцу свих великих ратних напора. Русија је сама знатно успешније проширила производњу беспилотних ударних летелица као што су „Форпост“ и „Геран“ него што је то случај са производњом главних борбених тенкова, а иако је СССР у последњој деценији свог постојања производио 3.500–4.000 тенкова годишње, руска производња данас ни издалека није довољна да прати стопу губитака на линијама фронта.

(militarywatchmagazine.com)

БОНУС ВИДЕО - АНГЕЛИНА ТОПИЋ ЗА "НОВОСТИ": Прва реакција после светске медаље