САМО ИРАНЦИ МОГУ ДА ПРОМЕНЕ РЕЖИМ СТВОРЕН У ИРАНСКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ: Академик др Дарко Танасковић о нералним очекивањима САД и Израела

НЕРЕАЛНИМ се показало очекивање САД и Израела да ће бомбардовањем муњевито срушити аутентичан систем власти створен у пролеће 1979. у Исламској револуцији. Све чешће се цитирају речи Ефраима Халевија, шефа Мосада од 1998. до 2002. да би покушај спољашњег свргавања режима у Техерану само ујединио Иранце око власти из пркоса и националног поноса, а његов наследник Меир Даган (2002. до 2011.) називао је идеју о агресији на Иран "најглупљом ствари коју је икада чуо".

Проф. др Дарко Танасковић /Фото : Д. Дозет

Актуелни сукоб потврдио је њихове ставове, укључујући и закључак да би такав рат ескалирао са несагледивим последицама. Оријенталиста и дипломата, академик Дарко Танасковић, у бриљантној анализи каже да се режим у Техерану не може срушити нападом споља.

- Садашњу власт у Ирану не могу срушити израелски и амерички војни удари, ма колико разорни били, већ једино унутрашње незадвољство и побуна самих Иранаца. Напад на сваку земљу по правилу доводи до јачања националног јединства у отпору агресији, при чему унутрашњи проблеми и неслагања привремено одлазе у други план. Тако је, по свој прилици, и у Ирану. Напад на сваку земљу по правилу доводи до јачања националног јединства у отпору агресији, при чему унутрашњи проблеми и неслагања привремено одлазе у други план. Тако је и у Ирану. Иранци су, иначе, познати као поносна и самосвесна нација. Међутим, питање је колико дуго таква споља индукована кохезија може трајати, уколико у тој земљи одавно постоји раширено незадовољство међу становништвом, а у рату се и онако тешки услови живота додатно погоршавају. Зато је корисно подсетити се ситуације у којој је исламском револуцијом 1979. успостављен поредак верске владавине у Ирану - указује др Танасковић.

vikipedija

Том догађају претходиле су упорни вишемесечни масовни протести против шаха Резе Пахалавија, који је од Ирана желео да направи модерну државу и војну силу ослањајући се на Америку, којој је дуговао тром. На њега је дошао када је ЦИА у операцији „Ајакс“ организовала преврет у коме је срушен демократски изабрани премијер Мосадег који се противио бруталној британској експолоатацији иранске нафте. Када Лондон није хтео да прихвати поштеније услове расподеле профита, оне је национализовао сва изворишта нафте и повратио национални понос Иранцима који су били спремни да због њега истрпе тоталну блокаду и санкције.

Пошто су пропали сви покушаји Британаца да сруше Мосадега, умешала се ЦИА и направила прототип свих будућих“обојених револуција“ и дала апсолутну власт Пахлавију који постао најбољи купац америчког оружја и највећи савезник на Блсиком Истоку. Шахову злогласну тајну полицију „Савак“ која је немилосрдно елиминисала хиљаде политичких противника обучавао је Мосад.

vikipedija

- Од тренутка када је Британцима и Американцима 1963. пошло за руком да оборе демократски изабраног премијера Мосадега, о коме се обично говори као о иранском националисти, шах Пахлави се окренуо Западу и почео да спроводи тзв. "белу револуцију". Она је, поред економског, социјалног и војног програма модернизације у складу са западним стандардима, подразумевала и битну ревизионистичку цивилизацијску димензију - прескакање уназад дуговековне исламске историје Ирана и идентитетско ослањање на темеље античке Персије из славног ахеменидског доба. Спровођење "беле револуције" временом је постајало све бруталније и иза фасаде велике и моћне "империје", са ефемерном династијом на трону, уз пораст отпора и либерално-демократских и традиционалистичких исламских друштвених снага, одвијала се драма повремено ширих протеста и тешке репресије. Пулс таквог све пренапрегнутијег стања могао се седамдесетих година нарочито разговетно опипати у муку и колебању расположења моћног техеранског Базара. У условима узаврелог стања у земљи и масовних уличних протеста против шаха, Хомеини се, попут жељно очекиваног месије, авионом спустио на техерански аеродром и био одушевљено дочекан - подећа др Танасковић.

vikipedija

Утицајни и ватрени шиитски свештеник Хомеини постао познат предводник политичког ислама 1963. када је напао Пахлавијев програм модернизације и либерализације земље, објавивши да је Шах започео уништавање Ислама у Ирану. Убрзо је ухапшен, због чега су избили велики тродневни немири су које је полиција гушила смртоносном силом. Хомеини после осам месеци кућног притвора пуштен, а ли је поново ухапшен 1964. пошто је наставио да напада шаха због сарадње са Израелом и давања дипломатског имунитета америчком војном особљу У егзилу је био 14 година и све време је нападао шаха због апсолутизма и сарадње са "великим сотоном" - Америком. Прогнан је прво у шиитски део Ирака, а када му је „Савак“ запретио смрћу спасла га је француска тајна служба пребацивши га у уколину Париза где га је чувала.

- Угледни шиитски духовник, ајатолах Рухолах Хомеини, који је после изгнаничког боравка у ирачком граду/светилишту Неџефу, кратко време провео у Француској, успоставио је мрежу контаката са утицајним свештенством (условно речено, јер у исламу нема свештеника у хришћанском смислу, већ само предводника молитве, верских службеника и учењака) у земљи, а верницима је упућивао покретачке поруке кроз запаљиве проповеди о потреби одлучне борбе против безбожне и апсолутистичке шахове власти. Хомеини је своје политичке погледе и циљеве сажео у доктрини исламистиког апсолутизма, познатој као „велајат-е фагих“, што није лако превести чак ни на арапски језик Курана, а значило би „владавина исламског/шиитског канонисте“. Полазећи од политичког учења тзв. џаферитске школе шиитског ислама, Хомеини је осмислио оригиналан и практично оперативан модел власти, са средишњом улогом и неприкосновеним ауторитетом врховног верског поглавара и подређеним системом институција републиканског типа. Успех исламске револуције побудио је наде верских кругова у читавом муслиманском, а не само шиитском свету, да је на исламистичкој платформи могуће и у двадесетом веку извести политички преврат и уставе држава засновати на начелима ислама. Био је то општеисламски рефлекс који, међутим, на дуже стазе није могао премостити дубоке и суштинске доктриналне разлике и овоземаљске нетрпељивости између сунитског и шиитског света – каже др Танасковић.

vikipedija

Шах Реза Пахлави је 16. јануара 1979. напустио Иран и отишао у егзил, остављајући своје дужности Иранском регентском савету и премијеру Шапуру Бахтијару који је му је био опозиција. Након позива владе Хомеини се вратио 1. фебруара 1979. Хомеини се вратио и дочекало га је неколико милиона Иранаца. До 11. фебруара, монархија је срушена и он је преузео вођство а наоружане побуњеничке трупе савладале су Пахлавијеве лојалисте. Након референдума о Исламској Републици у марту 1979. на коме се наводно 98 одсто становништва изјаснило за исламску републику, иако није тачно знала шта то подразумева, нова влада је почела да израђује данашњи устав Исламске Републике Иран. У децембру 1979. Хомеини се појавио као врховни вођа Ирана.

vikipedija

- Хомеинијеви јуришници брзо, али не и сасвим лако, сломили су отпор свих оних који су свесрдно подржали рушење омраженог самодршца Пахлавија, али се нису слагали са идејом и праксом исламске републике. Фронт отпора претходном режиму се распао, уз изразито оштре мере према оним политичким снагама, покретима и поједицима чије је деловање оцењено као „контрареволуционарно“ и опасно по нову „мулократију“. Током деценија које су уследиле, систем исламске власти, њене институције и носиоци испољили су завидну вештину, одређену дозу прагматизма, али и одлучности у спровођењу свог политичког програма, у чему су, поготово у почетку, имали значајну народну подршку. Званични ирански извори наводе да се на референдуму, марта 1979, чак 98,2 грађана изјаснило за исламску републику. Временом, међутим, слично раније шаху, постајали су све грубљи и немилосрднији у сламању сваког отпора и гушењу било каквог испољавања алтернативних политичких и социјалних идеја. Иако је деловало да је стварање Исламске републике било изненађујући, велики и трајни нововремени историјски успех политичког ислама, унутрашња и спољашња искушења са којима се она суочавала, и суочава, дугорочно као да потврђују тезу да су исламистички (фундаменталистички) покрети много ефикаснији у рушењу постојећег поретка (поредака), но што се показују продуктивним у изграђивању структуре савремених друштава и државних творевина. Јачи су у деструкцији него у конструкцији и објективно, из низа међусобно повезаних разлога, немају носивости да успешно одговоре потребама и очекивањима човека данашњег, а поготово будућег света - указује др Танасковић.

vikipedija

Иранску револуцију је покренуло широко распрострањено схватање шаховог режима као корумпираног, репресивног и претерано зависног од страних сила, посебно Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства, на штету суверенитета и културног идентитета Ирана. Она се догодила се у земљи која је доживљавала релативни просперитет и изазвала је дубоке промене великом брзином. Дошло је до масовног егзила секуларних и умерено религиозних Иранаца, а прозападна секуларна и ауторитарна монархија замењена је антизападном исламском републиком, која је балансирала између ауторитаризма и тоталитаризма . Поред тога што је прогласио уништење Израела основним циљем постреволуционарни Иран је имао циљ да извезе хомеинистичке доктрине у иностранство.

vikipedija

- Као велика, многољудна, ресурсима богата земља раскошне цивилизацијске традиције и промишљено уобличаваног спољнополитичког наступа, Иран је, упркос многим препрекама, и као Исламска република остварио значајна постигнућа на међународном плану и постао несумњиво веома релавантан и уважаван (макро)регионални фактор. Од самог почетка, међутим, прецепција ове државе, поготово на Западу, а делом и у већинском нешиитском исламском свету, била је осенчена оним што се називало „извозом исламске револуције“, а што је, као обавеза Исламске републике, уписано и у њеном Уставу. У важној, програмској уставној „Преамбули“ , у поглављу „Облик владе у исламу“, стоји, поред ослатог: „ Устав пружа неопходне темеље за осигурање наставка Револуције у земљи али и иностранству. Посебно у развоју међународних односа Устав ће настојати да са исламским и народним покретом припреми пут за формирање јединствене свјетске заједнице ( у складу са ајетом из Курана – 'Ова ваша заједница је једна заједница, а ја сам ваш Господар, стога обожавајте Ме'), и да осигура наставак борбе за ослобођење свих потлачених и угрожених народа света“. У одељку „Идеолошка војска“ читамо: „У формирању и опремању оружаних снага државе, одговарајућа пажња мора бити дата вери и идеологији као основним критеријумима. Стога, Армија Исламске Републике Иран и Исламска Револуционарна гарда морају се организовати у складу с овим циљем, а они ће бити одговорни не само за одбрану и очување граница државе, већ и за испуњење мисије џихада на Божијем путу, ширећи суверенитет Божијег закона широм света ( ово је у складу са ајетом из Курана – 'Припремите против њих сву силу коју будете могли сакупити, и коње за борбу, да бисте утерали страх у кости Божијем и свом непријатељу, и онима који су уз њега)“. Коњи или балистичке ракете, а по могућности и нешто јаче - борбена средства се мењају, али уставна одредба остаје иста, непромењена. Отуда и велико, па вероватно и претерано, интересно мотивисано зазирање од војне снаге и посредног и непосредног деловања Исламске републике, иако је реална међународна конјунктура битно ограничавала Иран у реализовању овог налога из уставне „Преамбуле“. Иран непосредно никога није напао, а они који опсесивно упозоравају на опасност да се то догоди и те како јесу. Специфичан сплет околности у међународним односима учинио је, нажалост, да рат у Босни и Херцеговини (1992-1995) буде полигон за иранско испуњавање уставне, верске и моралне обавезе активне помоћи „угроженим“ истоверницима на Балкану - каже др Танасковић.

Tanjug: Hassan Ammar (STF) /Hussein Malla (STF)

У светлу садашњег рата Израела и САД против Ирана, он подсећа да је имам Хомеини у програмској књизи о исламској владавини као главне противнике навео Јевреје и Америку.

- Без обзира на резултате који би се могли извести развијенијом компаративном анализом, поготово у светлу садашњег рата Израела и САД против Ирана, ваља подсетити да је имам Хомеини на самом почетку увода у својој књизи о исламској владавини истакао да се од самог тренутка рађања Мухамедов исламски покрет суочио са јеврејским нападима и клеветама, а да су Јевреји с тим наставили све до данас. Као други диндушманин ислама у истом ајатолаховом програмском манифесту наводи се колонијализам. Исламска револуција је победила 12. фебруара 1979, а већ 18. фебруара Иран је прекинуо дипломатске односе са Израелом; 4. новембра „исламски студенти“ су заузели америчку амбасаду у Техерану... Приликом свих јавних окупљања улицама и трговима је редовно, годинама, одјекивало „Смрт Америци“! У времену које многи виде као раздобље када се међународни поредак мења уз снажне турбуленције и на хоризонту тек оцртвају контуре новог распореда и конфигурације светске моћи, никад прекинуто непријатељство између Израела и САД, с једне, и Ирана, са друге стране, нападом на Исламску републику ушло је у фазу отворене војне конфронтације која изгледа и представља се као, али и не значи да ће бити, одсудна - сматра др Танасковић.

Он наглашава да, иако ослабљен дугогодишњим немилосрдним санкцијама, у сразмерној политичкој изолованости, са прилично дискретним пријатељима, оптерећен незадовољством великог дела становништва, особито младих, нимало имун на заразу корупције, изложен систематском подривачком деловању страних тајних служби и бесомучној медијској хајци, Иран за сада прилично успешно узвраћа нападачима, ударајући и по њиховим регионалним арапским савезницима и клијентима.

Фото принтскрин Икс@angertab/Икс@GlobeEyeNews/Танјуг/АП

- У народу се пробудио инат и култ мучеништва, својствен шиитској духовности, што доприноси да се лакше амортизују запрепашћујуће ефикасне ликвидације низа високих верских, политичких и војних личности, укључујући и самог врховног вођу ајатолаха Алија Хаменеија и најутицајнијег политичког прагматичара Алија Лариџанија. Технолошка супериорност нападача судара се са људским материјалом за који нема одговарајућа решења. У неку руку, на делу је и цивилизацијски, културни и менталитетски сраз, при чему званични представници исламског Ирана, иако у тешкој ситуацији, јавно делују достојанственије и смиреније од противречне реторичке халабуке, својствене стилу обраћања домаћој и страној публици америчког председника Трампа, хладниог, циничног и безосећајног регистра комуникације представника израелске војске и апокалиптичких, претећих порука премијера Нетанјахуа, у коме се неодољиво препознаје spiritus movens асиметричног, али резултативно за сада и те како неизвесног рата. Шах јесте фатално погрешио што беше намерио да радикално маргинализује исламско биће Ирана, али се сада показује да није без значаја ни имати за далеке претке Ахемениде и Сасаниде, Дарија, Кира и Ксеркса, али и Заратустру... Што се тиче судбине иранског верског естаблишмента и природе послератне власти у Техерану, о томе ће, без обзира на исход актуалног сукоба, на крају одлучивати Иранци. А њих је скоро деведесет милиона... - закључује др Танасковић.

Препоручујемо

Свет

0 0

(МАПА) ГДЕ ЋЕ ИХ САДА САКРИТИ? Америка у проблему након уништења АВАКС-а

30. 03. 2026. у 22:11

Свет

0 0

МУДРО: Орбан открио шта не користи због прислушкивања

30. 03. 2026. у 22:11

Свет

0 0

УКРАДЕН АУТОМОБУЛ У КОМ СЕ НАЛАЗИЛА ДЕВОЈЧИЦА (5): Возило је пронађено, а од детета ни трага

30. 03. 2026. у 22:09

Свет

0 0

"Дубаи и Абу Даби би могли бити УНИШТЕНИ!" Ужас због савеза са САД

30. 03. 2026. у 22:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације