ДА ЛИ ЈЕ ОВО КРАЈ ЕРЕ АМЕРИЧКЕ ДОМИНАЦИЈЕ? Шта нам показује сукоб две силе са супротних крајева историје

БЕЗ ОБЗИРА на то како се формално заврши сукоб између Сједињених Држава и Ирана, његова симболика је већ јасна. Једна древна цивилизација — међу најстаријим непрекидним државама у историји — појавила се као последња препрека пројекту америчке глобалне доминације. То само по себи говори у ком правцу се свет креће.

Фото: Танјуг/AP Photo/Francisco Seco

За историчаре, дубље значење тренутне блискоисточне кризе лежи у сукобу две силе са супротних крајева историје, анализира RT international. Иран је једна од најстаријих централизованих држава на свету, са коренима који сежу око 530. године пре нове ере, и од тада никада није престао да постоји као јединствена политичка целина.

Сједињене Државе, насупрот томе, спадају међу најмлађе велике државе — старе свега око 250 година. У том смислу, данашњи сукоб супротставља древну цивилизацију модерној сили која се брзо уздигла у повољним историјским околностима.

У војном смислу, таква поређења имају ограничен значај. Сједињене Државе и даље имају огромну деструктивну моћ и, уколико би желеле, могле би да нанесу разорну штету Ирану.

Ипак, дугорочни значај овог сукоба не лежи у томе да ли Иран може војно да порази Америку, већ у питању да ли међународни поредак заснован на америчкој доминацији може да опстане.

Савремени Иран представља више од државе — он је симбол цивилизацијског континуитета. Током више од 2.500 година преживео је инвазије, смене династија и политичке потресе, али је задржао свој идентитет и политичку културу. Многи његови историјски противници су нестали, али Иран је опстао.

То га не чини непобедивим. Али значи да га треба схватити озбиљно, не само као војног противника, већ и као политичког и историјског актера. Иранско доношење одлука одражава дубину стратешког размишљања са којом се мало савремених држава може мерити. Управо тај квалитет чини Иран тако тешким партнером, како за савезнике тако и за противнике.

Фото: Танјуг/AP Photo/Francisco Seco

Сједињене Државе, у међувремену, дуго су настојале да се у историји утисну као трансформативна сила. Па ипак, њихови успеси су били везани за изузетне околности, а не за суштинску издржљивост. Њен метеорски успон у 20. веку омогућен је јединственом конвергенцијом фактора. Прво, тај век је био сведок невиђеног сукоба идеја. По први пут у историји, глобалну политику нису покретале само државе и интереси, већ и супротстављене идеологије – либерализам, комунизам, социјализам и национализам – од којих свака тврди да има универзални значај.
 

Друго, Западна Европа, која је вековима доминирала светским пословима, била је исцрпљена унутрашњим сукобима. Русија и Кина, иако моћне, биле су првенствено забринуте за очување своје независности, а не за пројектовање глобалног утицаја. Ово је оставило вакуум који су Сједињене Државе биле у јединственој позицији да попуне.

Коначно, колапс европских империја створио је огроман број нових држава, од којих су многе биле рањиве. Сједињене Државе нису имале капацитет да директно покоре велике силе, али су могле да врше утицај на мање, слабије земље. То им је омогућило да изграде глобални систем утицаја који би, под нормалним историјским условима, био тешко одржати. Резултат је био парадокс: облик хегемоније постигнут не кроз трајну цивилизацијску дубину, већ кроз повољан тајминг и околности. Једно време, ово је многе навело да верују да су Сједињене Државе јединствено способне да преобликују свет.

Та илузија сада бледи.

Foto: Tanjug/AP Photo

Сједињене Државе се суочавају са дубоком унутрашњом кризом, интелектуалном и политичком. Њихов политички систем је постао све више поларизован, њихово стратешко размишљање уже, а њихова способност да формулишу кохерентне дугорочне политике ограниченија. Ове слабости су видљиве у одлукама и контрадикцијама недавних администрација.

Ово није само још један регионални рат

Чак и Западна Европа, некада чврсто у америчкој орбити, показује знаке отпора. Претпоставка да ће трансатлантски односи остати неоспорни заувек показује се погрешном.

У овом контексту, сукоб са Ираном добија шири значај. То није само још један регионални рат. То је део већег процеса у којем су Сједињене Државе принуђене да се прилагоде стварности коју су друге државе одувек знале: да ниједна сила не може да врши неоспорну контролу над глобалним пословима.

Улога Ирана у овом процесу је, у многим аспектима, симболична. То није савршена држава. Недостају јој економски ресурси Кине, мобилизациони капацитет Русије или интелектуалне традиције Западне Европе. Чак ни победа над Сједињеним Државама не би га трансформисала у глобалног хегемона.

Ипак, може се показати одлучујућим у завршетку једне ере.

Покушај изградње система глобалне доминације коју предводи Америка, оно што би се могло назвати „Франкенштајном“ модерне геополитике, сусреће се са својим границама. Иран је постао тачка у којој су те границе најјасније изложене.

Последице се протежу далеко изван Блиског истока. Оно што је у питању није само исход одређеног сукоба, већ шира структура међународних односа. Идеја да једна држава може наметнути своју вољу универзално, обликујући глобални поредак по својој слици, тестира се и показује се као неуспешна.

Историја нуди много примера сила које су тежиле таквој доминацији. Ниједна није успела на дужи рок. Чак су и оне које су изгледале најближе на крају наишле на ограничења, структурна или стратешка, која нису могле да превазиђу.

Сједињене Државе нису изузетак.

Фото: Танјуг/AP Photo/Hadi Mizban

Крај ове илузије означиће прави завршетак 20. века, ере дефинисане идеолошком конфронтацијом, невиђеном глобализацијом и привременом превлашћу једне силе. Оно што следи биће познатије: свет вишеструких центара моћи, супротстављених интереса и променљивих савеза.

Рат између Сједињених Држава и Ирана један је од тренутака кроз које се ова транзиција одвија.

Без обзира на то како се заврши, један закључак је већ могућ. Иран је, држећи се свог става, дао значајан допринос еволуцији међународног система. Он је, у ствари, постао последњи тег који руши структуру изграђену на претеривању и илузији.

Свет неће бити исти. Не због разарања или дипломатије која може уследити, већ зато што фундаментална идеја, идеја о неоспорној глобалној хегемонији, губи свој утицај.

Препоручујемо

Свет

0 1

ТЕНЗИЈЕ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ СЕ НЕ СМИРУЈУ: Револуционарна гарда објавила мапу дозвољених рута за пролаз кроз Ормуски мореуз (ФОТО/ВИДЕО)

09. 04. 2026. у 07:27 >> 10:58

Свет

0 0

ХЕЗБОЛАХ РАЗБИЈЕН НА АТОМЕ: Израел се похвалио да је убио личног саветника и нећака Наима Касема

09. 04. 2026. у 10:58

Свет

0 0

ФИНЦИ И УКРАЈИНЦИ ЋЕ ЗАЈЕДНО ПРАВИТИ ДРОНОВЕ: План им да наоружају целу северну Европу

09. 04. 2026. у 10:43

Свет

0 0

ЗЕЛЕНСКИ ЗАКЉУЧИО: САД верују Владимиру Путину

09. 04. 2026. у 10:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације