Трумпове изјаве посејале страх на Балтику: Спремају се за најгори могући сценарио

ДОНАЛД Трамп је поново довео у питање постојање НАТО-а.

Фото: Depositphotos/borkus/simonalvinge, Mandel NGAN/AFP/Profimedia

Руски суседи у балтичком региону са забринутошћу прате његове изјаве, извештава Дојче веле.

Неколико чланица НАТО-а је остало по страни у протеклих неколико недеља америчко-израелског рата против Ирана.

Док су неки амерички савезници опрезно ускратили подршку војној акцији, а други су потпуно забранили коришћење своје војне инфраструктуре, балтичке државе су заузеле другачији приступ.

Све три земље су описале операцију „Епски бес“ као разумљиву с обзиром на ирански нуклеарни програм, претње суседним земљама и његову подршку руској агресији против Украјине, према речима летонског председника Едгарса Ринкевичса.

Балтички лидери су такође поздравили атентат на врховног вођу Ирана крајем фебруара, рекавши да то виде као нову прилику за ирански народ да сам одреди своју будућност.

Естонија је сигнализирала спремност да размотри распоређивање својих бродова за разминирање у Ормуском мореузу.

Литванија је отишла даље, изражавајући спремност да обезбеди трупе како би помогла Вашингтону, ако би такав захтев био упућен.

Foto: Douliery Olivier/ABACA / Shutterstock Editorial / Profimedia

Образложење за ову подршку најбоље је артикулисао председник Литваније Гитанас Науседа.

- Не можемо с једне стране рећи да је присуство америчких трупа на територији Литваније нешто што се узима здраво за готово и једноставно то узимати здраво за готово, а када нас замоле да допринесемо међународним мисијама, кажемо да нас се то не тиче - рекао је он литванским медијима.

Балтичке државе виде подршку САД, свом најмоћнијем савезнику, као кључну за сопствену безбедност, посебно имајући у виду претњу коју представља Русија.

Баш ове недеље, портпаролка руског Министарства спољних послова, Марија Захарова, упозорила је балтичке земље на „озбиљне последице“ због наводног коришћења њиховог ваздушног простора за дронове који нападају Русију.

Оптужбе које све три земље категорично поричу.

Избегавање иритирања Доналда Трампа

Од избијања рата у Ирану, балтичке државе су се поново позиционирале као „примерни савезници“.

Заједно са Пољском и заливским државама, тако их је описао амерички министар одбране Пит Хегсет.

Попут Пољске, балтичке државе су биле међу првим чланицама НАТО-а које су одговориле на позив америчког председника за повећање издатака за одбрану и сада су међу лидерима у алијанси.

Пољска је 2025. године издвојила 4,5% БДП-а за одбрану, Литванија 4%, Летонија 3,7%, а Естонија 3,4%.

У поређењу са тим, Сједињене Државе су потрошиле 3,2% БДП-а.

Сергејс Потапкинс из Летонског института за међународне односе описао је политику као „утврђену стилску препознатљивост“, усмерену на „покушај да се не иритира Доналд Трамп како би се приступ балтичким државама који постоји од 2022. године одржао што је дуже могуће“.

Тренутни приступ, одвраћање застрашивањем, претпоставља да се противник неће усудити да нападне чланице НАТО-а ако је уверен да не може да постигне своје циљеве.

Као што су бивши амерички председник Џо Бајден и европски лидери више пута изјавили, НАТО је спреман да брани сваки центиметар своје територије.

Планирање за непредвиђене ситуације Трампове скептичне примедбе о учешћу у одбрани савезника НАТО-а нису биле изненађење у балтичким државама.

Анкета спроведена 2025. године у Летонији, на пример, показала је да само 43% испитаника верује, или је склоно веровању, да би НАТО био спреман да се бори за земљу ако буде нападнута, док је 41% сматрало да је то мало вероватно.

Ова свест о сопственој одговорности за одбрану подстакла је развој националних гарди у балтичким државама.

То су добровољне одбрамбене снаге задужене за спречавање окупације региона у случају руског напада.

Сигита Струберга, генерални секретар Летонске трансатлантске организације, рекла је да Летонци све више схватају да не постоји посебна војска НАТО-а, већ да је „НАТО ми“.

- Узимајући у обзир број оних који служе обавезни војни рок и професионалну војску, тај број и даље није довољан. Потребна нам је Национална гарда - рекла је Струберга за DW.

Фото: Tanjug/AP Photo/Sakchai Lalit

Јачање присуства НАТО-а

Као део припрема за смањено учешће САД у НАТО-у, Потапкинс истиче распоређивање савезничких војних контингената из других земаља.

Такве снаге су стациониране у свакој од балтичких држава.

У Литванији, то укључује немачку 45. оклопну бригаду. Тренутно броји око 1.800 војника, а постоје планови да се повећа на 4.800 војника и 200 цивилног особља до 2027. године.

Канадска мултинационална бригада у Летонији има око 2.000 припадника.

Око 1.500 војника је стационирано у Естонији као део мултинационалне борбене групе коју предводи Уједињено Краљевство.

- Повећање контингента је сада главни приоритет и за дипломате и за војску у разговорима са партнерима. Ово је један од оних случајева када је више боље - каже Потапкинс.

Поред тога, Потапкинс тврди да балтичке државе треба брзо да делују како би припремиле своју војну инфраструктуру у случају да Сједињене Државе ревидирају своју улогу у НАТО-у.

Ако се то догоди, други савезници НАТО-а ће се вероватно фокусирати на сопствену безбедност.

(Индекс.хр/Дојче веле)

БОНУС ВИДЕО:

РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања

Препоручујемо

Свет

0 14

Бугарска на прекретници: Да ли ће Румен Радев постати нови „кочничар“ Брисела?

19. 04. 2026. у 17:09

Свет

0 1

Талин купује додатне ХИМАРС-е: Естонија се наоружава за рат?

18. 04. 2026. у 19:33

Свет

0 1

Лавров о Рутеу: Неко ће морати да се одвикне од навике да се крије иза "татиних" леђа

18. 04. 2026. у 17:44

Свет

0 2

Руте о Трамповим сновима: Не видим могућност да САД напусте НАТО

18. 04. 2026. у 16:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације