УДАР НА БЕЛУ КУЋУ: Конгрес се супротставио Трампу – изгласан закон о новим санкцијама Русији и помоћи Украјини!

ПРЕДСТАВНИЧКИ дом америчког Конгреса задао је снажан ударац званичној спољној политици Беле куће и председника Доналда Трампа.

Credit: Michael Tatman / Alamy / Profimedia

У изненађујућем и процедурално ретком маневру, део републиканаца удружио је снаге са демократама како би заобишао сопствено страначко руководство и изгласао Закон о подршци Украјини. Овај документ доноси нови пакет финансијске и војне помоћи Кијеву, али и драстичне економске санкције против Руске Федерације.

Гласање које је завршено резултатом 226 према 195 јасно показује да Трампов чврст курс о обустави помоћи Украјини и ублажавању притиска на Москву више нема бланко подршку на Капитол хилу. Овај потез дубоко је уздрмао америчку политичку сцену у предвечереје конгресних међуизбора и поново отворио питање – ко стварно води спољну политику САД.

Бунт у сопственим редовима: Процедурални шамар за Трампа

Како би закон уопште стигао на дневни ред, заговорници помоћи Украјини искористили су такозвану „петицију за разрешење“ – процедурални механизам којим већина конгресмена може присилити гласање о неком акту мимо воље председника Представничког дома. У овом специфичном случају, чак 18 републиканских конгресмена и један независни посланик окренули су леђа директним упутствима спикера Мајка Џонсона и Беле куће.

Нови закон предвиђа преко милијарду долара директне безбедносне и хуманитарне помоћи Кијеву, као и одобравање до 8 милијарди долара кроз директне одбрамбене зајмове. Истовремено, овај акт уводи изузетно оштре санкције руском финансијском сектору, нафтној индустрији и рударству. Тиме се у пракси потпуно поништавају недавне Трампове одлуке о ублажавању појединих рестрикција, које су из Беле куће биле замишљене као устуци и почетне позиције у текућим преговорима са Москвом.

Републиканци пред расцепом: Крај јединствене политике?

Овај догађај представља већ другу велику спољнополитичку побуну унутар Републиканске партије у само недељу дана, након што је Конгрес претходно изгласао и резолуцију о ограничавању Трампових ратних овлашћења у Ирану. Аналитичари у Вашингтону упозоравају да се републиканци суочавају са озбиљним идеолошким расцепом који прети да трајно подели и паралише странку.

На једној страни налази се тврдо крило лојално Трампу (МAGA фракција), које сматра да државна средства треба трошити искључиво унутар земље за решавање домаће економске кризе и да америчко мешање у сукоб који улази у пету годину мора моментално престати. На другој страни су републикански центристи и традиционални „јастребови“ националне безбедности. Они се позивају на спољнополитичко наслеђе Роналда Регана, тврдећи да се у Украјини заправо брани глобални кредибилитет Америке.

Конзервативни конгресмен Дон Бејкон из Небраске отворено је изјавио да је ово био историјски „моменат Черчила против Чемберлена“ и да се партија мора супротставити агресији, без обзира на став Беле куће. Ако се овај унутарстраначки рат настави, Републиканска партија би на предстојеће новембарске изборе за Конгрес могла изаћи потпуно идеолошки растрзана.

Блокада Сената и спреман Трампов вето

Иако је закон тријумфално прошао Представнички дом, његов финални законодавни пут на Капитол хилу и даље је крајње неизвестан. Горњи дом, односно Сенат, који контролишу републиканци предвођени новим лидером већине Џоном Туном, већ је послао јасне сигнале да се неће лако упустити у отворени сукоб са Белом кућом око овог документа. Чак и у сценарију по којем би закон некако пребродио Сенат захваљујући гласовима демократа и умерених републиканаца, из председничке администрације отворено поручују да Доналда Трампа већ чека „спремно перо“ за улагање оштрог извршног вета.

Ипак, огромна политичка штета по Трампову личну дипломатију је већ учињена. Овај гласачки бунт у Вашингтону догодио се у најгорем могућем тренутку – баш када украјински председник Владимир Зеленски упућује отворена писма председнику Русије Владимиру Путину тражећи директне мировне преговоре. Тиме се индиректно шаље порука свету да Трамп нема апсолутну контролу над сопственим Конгресом како би лако испунио обећања о експресном окончању рата. Уколико ове ригорозне економске мере ипак ступе на снагу, оне ће покренути секундарни удар на треће земље, пре свега на Кину и Индију које купују руску нафту. То би неминовно изазвало нови економски потрес и свежи талас глобалне инфлације.

Шта ово значи за Балкан и наш регион?

Геополитички потреси из Вашингтона по правилу имају брзе и директне реперкусије на Балкану, а актуелни институционални расцеп у америчкој администрацији додатно и озбиљно компликује позицију Србије и околних земаља. Највећи изазов за домаћу дипломатију лежи у чињеници да унутар Вашингтона више очигледно не постоји „једна адреса” када је у питању однос према Москви, што у пракси укида предвидивост у међународним односима. Како Конгрес све снажније гура радикални антируски курс, званични Београд ће се готово извесно наћи под још снажнијом лупом Капитол хила у вези са одржавањем својих економских, енергетских и политичких веза са Руском Федерацијом.

У пракси, то значи да ће дипломате из нашег региона у наредном периоду морати да изводе опасне политичке акробације и балансирају између Трампове Беле куће, која традиционално нуди прагматичнији и трансакциони приступ, и ратоборног Конгреса који отворено прети секундарним санкцијама свима који не прате њихову строгу линију ограничења. Додатна опасност крије се у томе што стабилност Балкана поново остаје у дубокој сенци великих светских криза. Док се Сједињене Америчке Државе баве сопственим уставним ратом унутар Вашингтона, али и све опаснијим војним сукобом у Ирану, пажња према Западном Балкану драстично опада. С једне стране, овај стратешки вакуум оставља локалним политичким актерима већи простор за маневрисање, али са друге, значајно подиже укупни безбедносни ризик на терену услед потпуног недостатка јасне и кохерентне америчке стратегије за овај део Европе.

Институционална блокада суперсиле

Ова спољнополитичка драма на Капитол хилу јасно демаскира чињеницу да је Америка ушла у фазу дубоке и опасне институционалне кризе. Трампов радикални покушај да води персонализовану дипломатију „преко колена“ наишао је на непремостив зид у самом Конгресу, где законодавна власт користи своје уставне принципе кочница и равнотеже како би брутално спутала председничке амбиције.

Без обзира на то да ли ће Закон о подршци Украјини на крају заиста постати пуноправни правни акт или ће завршити под налетом најављеног председничког вета, глобална јавност је добила недвосмислену поруку: америчка спољна политика више није јединствена. Данашњи Вашингтон говори са два потпуно различита гласа, а Доналд Трамп не контролише политичке процесе у САД у оној мери у којој би желео да његови међународни партнери – али и највећи геополитички противници – верују.

БОНУС ВИДЕО: До сада највећа разлика између листе Александра Вучића и студентско-блокадерске листе!

Препоручујемо

Свет

0 1

ВЕЛИКИ ПРЕОКРЕТ У АМЕРИЦИ: Суд срушио Трампову кључну одлуку

05. 06. 2026. у 18:32

Свет

0 0

СКАНДАЛ У ВАШИНГТОНУ! Снимак Доналда Трампа изазвао бес у Белој кући

05. 06. 2026. у 16:41

Фудбал

0 4

ДОНАЛД ТРАМП ИХ НЕ ЖЕЛИ У АМЕРИЦИ! "Док је он на власти, моја нога тамо неће крочити!"

05. 06. 2026. у 12:35 >> 12:59

Свет

0 4

"ОБАМА ЈЕ СЛАО ЧАРШАВЕ": Трамп изјавио да Украјина не би издржала два дана без војне помоћи САД (ВИДЕО)

05. 06. 2026. у 09:59

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације