Свет

СУДБОНОСНА ЛЕТЊА ОФАНЗИВА: Да ли је Кијев, након Крима, дефинитивно и трајно изгубио Донбас?

Драган Радојчин

15. 06. 2026. у 18:09

ВОЈНА карта на истоку Украјине трпи тектонске промене које сугеришу само један закључак: Кијев се налази на корак од дефинитивног и неповратног губитка целог Донбаса.

СУДБОНОСНА ЛЕТЊА ОФАНЗИВА: Да ли је Кијев, након Крима, дефинитивно и трајно изгубио Донбас?

Након што је Крим одавно постао недостижна тачка за украјинске амбиције, актуелна дешавања на терену показују да „појас тврђава“ у Доњецкој области, који је Кијев годинама утврђивао, убрзано пуца под налетом велике руске летње офанзиве. Драматичне слике принудне евакуације, велике напетости и војног повлачења из преосталих урбаних центара овог басена неодољиво подсећају на завршне чинове претходних изгубљених битака. Овог пута, улог је комплетан исток земље.

Евакуација која најављује слом

Оно што је у почетку деловало као превентивна мера, протеклих дана се претворило у масовни, принудни егзодус становништва из кључних градова Славјанска и Краматорска, али и околних стратешких места попут Беленкоја, Привиља и Малотарановке. Наредба коју је потписао начелник Доњецке обласне војне администрације Вадим Филашкин, а којом се захтева хитна принудна евакуација породица са децом, јасан је институционални сигнал да украјинска држава више нема реалних капацитета за дуготрајну одбрану ових простора.

Према званичним подацима са терена, само од почетка јуна ове године близу четири хиљаде цивила напустило је овај регион организованим евакуационим рутама и возовима. У деловима области под контролом Кијева остаје све мање људи, углавном старих и немоћних који одбијају да крену у неизвесност. Када војна администрација започне евакуацију градских четврти и измештање преосталих индустријских и административних потенцијала, то у новинарском и војном речнику значи само једно – терен се убрзано рашчишћава за уличне борбе и неминовно повлачење војске.

Пад Славјанска и Краматорска

Руска летња офанзива развија се управо према предвиђањима војних аналитичара који су упозоравали на концентрични притисак из праваца Красног Лимана и Константиновке. Намера Москве није пуки фронтални напад, већ потпуно оперативно опкољавање комплекса Славјанск–Краматорск. Ова два града нису обична урбана насеља. Они представљају симболичко и логистичко срце Донбаса – места где је још 2014. године и почео устанак против тадашњег кијевског режима.

Градови у пламену и цивили као таоци рата

Док се обруч око Краматорске области стеже, страдање цивилне и енергетске инфраструктуре достигло је критичну тачку. Локалне војне администрације покренуле су чак и специјалне мобилне апликације са нестандардним упозорењима због сурове чињенице да од момента лансирања руских вођених авио-бомби серије ФАБ до самог удара прође свега три до пет минута. То грађанима оставља минимално време за проналажење сигурног склоништа. Истовремено, руски напади на електро-мрежу и градске топлане учинили су живот у овим местима немогућим и пре уласка пешадије. Због тога локални челници отворено поручују преосталим житељима да је време за одлазак без повратка, јер градске службе више не постоје.

Војни стручњаци указују на то да су руске трупе успеле да потисну украјинске снаге из околних тампон-зона, због чега се линија фронта опасно приближила самим рубовима градова. Коришћење модернизованих вођених авио-бомби велике разорне моћи и масовна употреба ФПВ дронова потпуно су девастирали украјинске одбрамбене линије. На тај начин створена је својеврсна „зона смрти“ кроз коју логистика Оружаних снага Украјине тешко пролази. Са стављањем главних путних праваца под руску ватрену контролу, Славјанск и Краматорск убрзано губе својство „неосвојивих тврђава“ и постају замке у којима би украјински гарнизони могли бити потпуно уништени.

Геополитичка реалност

Уколико Москва до краја лета у потпуности овлада овим просторима, што је према зацртаним војним циљевима Кремља примарни задатак, прича о Донбасу за Украјину биће дефинитивно завршена. Кијев већ сада контролише мање од једне четвртине територије Доњецке области. Са губитком ове последње урбане линије, Оружане снаге Украјине биће присиљене на повлачење у отворене равнице Дњепропетровске области, остављајући комплетан индустријски и рударски потенцијал у рукама Руске Федерације.

Док руски председник Владимир Путин отворено поручује да је ослобађање Донбаса примарни фокус његове армије, Кијев иза кулиса повлачи другачије потезе. Према наводима појединих западних аналитичара, украјински врх већ редефинише своје ратне циљеве. Стратегија повратака на старе границе убрзано се замењује пуким покушајем замрзавања фронта, како би се спречио потпуни војни и државни колапс.

Неповратан губитак истока и нова геополитичка архитектура

Нема више простора за војни оптимизам у редовима украјинске команде када је реч о источном фронту. Чињеница да се спроводи масовни егзодус кроз евакуацију из Славјанска и Краматорска представља материјални доказ да је Украјина суштински и дефинитивно изгубила Донбас. Чак и ако се борбе око ових градова продуже, сурова војна, економска и демографска реалност показује да Кијев нема ни људство ни ресурсе да поврати изгубљено. Баш као што је то био случај са Кримом, и много раније са Маријупољем, Донбас неповратно улази у нову политичку стварност, остављајући Украјину без свог кључног индустријског језгра и трајно мењајући геополитичку архитектуру овог дела света.

БОНУС ВИДЕО:

И ВУЈАЧИЋ ПРИЗНАЈЕ: Рушење америчких пројеката у региону је искључиво ЕУ интерес