Свет

РАКЕТА ПРОБИЛА КУПОЛУ УСПЕНСКОГ САБОРА: Кијевско-печерска лавра у пламену, ево шта се десило са моштима светитеља

Драган Радојчин

15. 06. 2026. у 18:24

У РАНИМ јутарњим сатима 15. јуна 2026. године, главни град Украјине нашао се под једним од најжешћих и најмасовнијих комбинованих ваздушних напада од почетка сукоба, у којем је директно погођена и запаљена Кијевско-печерска лавра.

РАКЕТА ПРОБИЛА КУПОЛУ УСПЕНСКОГ САБОРА: Кијевско-печерска лавра у пламену, ево шта се десило са моштима светитеља

Према подацима Ратног ваздухопловства Оружаних снага Украјине, Москва је у овом удару употребила око 611 дронова и 70 ракета, усмерених на виталну инфраструктуру, али и на саму културно-историјску баштину под заштитом Унеска. Напад је однео најмање пет људских живота, док су 34 особе повређене у престоници. Док Кијев оптужује Руску Федерацију за варварски чин против хришћанске културе, Москва оштро демантује ове наводе, пребацујући одговорност на украјинску противваздушну одбрану.

Драма у срцу православља

Пожар је избио након директног поготка у кров Саборног храма Успења Пресвете Богородице, односно Успенског сабора, централне цркве овог манастирског комплекса, а ватрена стихија брзо је захватила површину од око 800 квадратних метара. На лицу места одвијала се права драма док су ватрогасци водили битку са пламеном, а монаштво у паници покушавало да од неповратне пропасти сачува непроцењиво духовно благо. Према званичним информацијама које је објавио намесник лавре испред Православне цркве Украјине, епископ Аврамије, организована је хитна и потпуно успешна евакуација како би се спречило скрнављење историјских реликвија. Свете мошти древних хришћанских светитеља, које почивају у лавиринтима чувених Ближњих и Даљњих пећина, потпуно су безбедне и на време склоњене на сигурно место. Истовремено, древне иконе и вредни богослужбени предмети грозничаво су изношени из самог Успенског сабора пре него што је ватра успела да продре у унутрашњост храма и прогута вековну баштину. Заједничким напорима манастирске братије, преосталог особља и хитних служби, највећа духовна ризница је спасена, а пожар је локализован око поднева. Према првим проценама, камена конструкција самог Саборног храма издржала је удар без већих структуралних оштећења, иако су штете на целом комплексу огромне, посебно ако се узме у обзир да је ватра захватила и околни музејски простор, где се пламен проширио на додатних хиљаду квадратних метара

Реакција Москве

Саопштење званичне Москве стигло је брзо након инцидента, а Министарство одбране Руске Федерације категорички је одбацило оптужбе да је Лавра била мета њихових снага. Руска војска је потврдила да је извела масовни удар високопрецизним оружјем, али искључиво по војним објектима и логистичкој инфраструктури у Кијеву, Харкову и Дњепру. У званичном обраћању преко агенције Интерфакс, руски војни ресор је нагласио да Оружане снаге Руске Федерације не планирају и не изводе ударе на објекте цивилне и културне инфраструктуре. Према њиховим тврдњама и како наводе, потврђеним подацима, комплекс зграда Кијевско-печерске лавре погођен је ракетом америчког противваздушног система Патриот коју користи украјинска војска. Као кључни разлог за ову трагедију Москва истиче чињеницу да су западне земље кијевском режиму испоручиле ракете са истеклим роком трајања, што је, према руској страни, довело до техничког отказа система и његовог скретања са путање директно на куполу Успенског сабора. Овакви демантији Москве прате већ уобичајени ратни наратив којим се одговорност за разарања пребацује на колатералну штету деловања украјинске противваздушне одбране унутар густо насељених градских четврти престонице.

Светиња стара готово миленијум

Кијевско-печерска лавра, основана још 1051. године за време Кијевске Русије, представља колевку православног монаштва на словенским просторима. Позната по свом препознатљивом називу "Манастир у пећинама", она се простире на преко 20 хектара изнад десне обале Дњепра. Овај манастирски комплекс вековима чува нетрулежне мошти десетина светитеља, укључујући и светог Антонија Печерског, оснивача Лавре, као и непроцењиве историјске записе чувеног летописца Нестора. За вернике оба крила хришћанске цркве на овим просторима, Лавра има статус светиње највишег ранга, раме уз раме са Јерусалимом или Светом Гором.
Процес потпуног преласка Лавре у јурисдикцију Православне цркве Украјине (ПЦУ) довршен је у фебруару ове године. Након што је држава почетком 2023. године једнострано раскинула уговор о закупу са Украјинском православном црквом Московске патријаршије (УПЦ), уследио је дуг и напет период исељавања старог монаштва, који се окончао 24. фебруара. Тада је ПЦУ преузела пуну управу и над комплексом Ближњих пећина (Светог Антонија), чиме су украјинске власти у потпуности предале ову древну светињу у руке структуре коју предводи митрополит Епифаније.

Духовни пепео и немогућа мисија помирења

Слике Кијевско-печерске лавре у пламену нису само материјална и културна катастрофа која неодољиво подсећа на њено рушење током Другог светског рата. Оне уједно представљају дубоку, готово незацељиву трауму на већ смртно рањеном бићу целокупног православног света. У овом драматичном тренутку поставља се кључно, суштинско питање: Да ли после оваквог чина уопште може доћи до било каквог измирења између украјинског и руског православља?

Одговор, хладно и реалистички посматран, из перспективе средине јуна 2026. године гласи – не. Раскол у Украјини већ дуго није питање догме или канона, већ је постао сурови наставак геополитичког сукоба и рата другим средствима. Након што су украјинске власти претходних година систематски и институционално потискивале канонску Украјинску православну цркву, која је историјски била везана за Московску патријаршију, из самог манастирског комплекса, овај физички удар на светињу зацементираће међусобну мржњу за наредне деценије. Без обзира на то чија је ракета у ратном хаосу коначно пробила древни кров, последице су непоправљиве. Православље у Украјини је сада потпуно подељено и испресецано суровом линијом фронта, где се сваки напад користи за апсолутну дехуманизацију друге стране. Древна светиња, која је вековима требало и морала да буде главна тачка спајања источнословенских народа, постала је ломача на којој данас гори и последња нада за било какав црквени дијалог између Кијева и Москве.

Релација Цариград – Москва: Трајни хладни рат на Босфору

У оваквој констелацији односа, релација између Васељенске (Цариградске) патријаршије и Московске патријаршије улази у фазу потпуног, дубоког и неповратног захлађења. Васељенски патријарх Вартоломеј је давањем Томоса о аутокефалности Православној цркви Украјине (ПЦУ) 2019. године отворио својеврсну Пандорину кутију. Данашњи трагични догађаји јасно показују да Цариград, иако први у Диптиху међу православним аутокефалним црквама, више нема апсолутно никакав духовни ауторитет нити утицај на Москву. Истовремено, Руска православна црква (РПЦ), јурисдикцијски и бројно највећа у свету, већ годинама посматра Фанар као директног и отвореног саучесника у геополитичком пројекту Запада, чији је крајњи циљ разбијање јединственог руског духовног света.

Сасвим је извесно да ће Москва наставити да гради свој концепт потпуне изолације од грчког православног света, доследно игноришући Цариград и покушавајући да око себе окупи конзервативне делове осталих помесних православних цркава. Са друге стране, Фанар ће бити принуђен да до самог краја брани украјински црквени пројекат, чак и у тренуцима када он очигледно води ка трајној и несагледивој подели православне васељене. Све то јасно указује да у наредном периоду можемо очекивати даље драматично продубљивање глобалног православног раскола. У том сукобу ће се, уместо вековног литургијског заједништва, на огромну жалост верника, пребројавати оборени дронови, спаљени манастирски кровови и изгубљене епархије.

БОНУС ВИДЕО:
Грузија окићена хиљадама српских застава