ТРОЈЕ СТАНИЈАНОВИЋА НАТО УБИО РАКЕТИРАЈУЋИ ВОЗ: Видосав, Дивна и Бранимир страдали у Грделичкој клисури

Милена Марковић

24. 03. 2023. у 20:42

МИ се никда нећемо ослободити рана. Ми смо расле, ране су расле. Шапутале смо, тако, да ни саме себе не чујемо: има ли краја. А, мислимо, краја нема. Ни живота у болу.

ТРОЈЕ СТАНИЈАНОВИЋА НАТО УБИО РАКЕТИРАЈУЋИ ВОЗ: Видосав, Дивна и Бранимир страдали у Грделичкој клисури

FOTO: Aleksa Stanković

Пошле смо путем који би нам показали родитељи. Да имамо своје породице, дом, као и они који после нас, три кћери, нису ставили тачку. Желели су сина и анђели су им донели Бранимира. Подмладио их је, а нас три смо уживале у заједничкој срећи. Малени брат је био чудо. Божје дете. Рођено у рату, деведесет треће, па су му дали име да брани мир. Син, кога су желели. Који је рођен да обнови лозу. Да сачува име. Ко је тада мислио да несрећа није затворила врата. Све што смо планирали, све о чему смо сањали, у трену је нестало. Тата, мама, наш лепи вољени брацо. Три живота, угашена, одједном.

Мачкатица код Алексинца, одавде стиже сећање Сунчице, ћерке Дивне и Милосава Станијановића и сестре шестогодишњег Бранимира из Прћиловице код Алексинца. Сви су усмрћени у ракетирању воза у Грделичкој клисури 12. априла 1999. године, другог дана Васкрса.

- Само се пронео глас, али смо се нас три ипак надале: нису ваљда у тим вагонима који су постали жива ватра - сећа се најстарија ћерка Станијановића, Сунчица Банковић. - Нажалост, управо су били у њима, другом и трећем вагону, који су директно погођени.

Privatna arhiva

Дивна Станијановић

Ово је једна од најстрашнијих трагедија у времену смрти коју је, на малену Савезну Републику Југославију, сејало деветнаест земаља најмоћније војне силе света, која није бирала мете. Тако јој је на нишану био и међународни путнички воз. У њему деца на путу код родитеља. Породице које су са најдражима желеле да обележе радост Васкрса. Радници распоређени за празнично време у суседним општинама.

СВЕ САМИ ПЕПЕО

У ЗЛОЧИНАЧКОМ нападу на путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, повређено је више од педесет птника. Убијено је петнаесторо (толико је, по идентификацији, именовано). Ипак, све жртве још нису пребројане: због силине удара ракета, термичке разорне моћи, тела убијених су била у таквом стању да их није било могуће распознати. Ни ДНК анализа није дала одговор, јер су убијени били готово "сами пепео". За неке није имао ни ко да се интересује. Страдале су читаве породице. 

- Мама, тата и Бранимир кренули су код баке Круне Јанковић, да са њом обележе други дан Васкрса у селу код Владичиног Хана - сећа се Сунчица. - Знам само да је одјекнуло да је воз у Грделици погођен. Био је који минут пре подне. у том возу су били моји родитељи и брацо... Молима вас, толико ми је тешко ово сећање. Не замерите. Ником живом не бих пожелела нашу судбину... Да ти време не даје заборав, а да немаш право да пред рођеном децом патиш. Отвараш и показујеш ране. Они имају право на будућност, а ми немамо право на незаборав, и осуду.

Privatna arhiva

Бранимир Станијановић

Суочили су се са паклом на земљи, тог 12. априла 1999. године. Спржени вагони, залепљени за шине. Јауци преживелих. На све стране, крв и делови људских тела. Око пруге. На гранама дрвећа. На остацима моста. Мирис људских тела која догоревају и постају пепео пред очима њихових рођених, који их испраћају вриском, несвесни да ће им само прах пепела бити посмртни остатак.

- Ми нашег брата, ни тату, нисмо нашли. Не знамо где им је гроб. Слика маме је била језива. Брацо и тата су били пепео. И то мало пепела, сахранили смо у заједничку гробницу - бележимо причу Сунчице.

Privatna arhiva

Видосав Станијановић

Овој младој жени, мајци три сина, тешко је да говори. Од стресова и сећања, посебно ових дана када се обележава почетак НАТО агресије на СРЈ, њој се враћају слике: родитеља који је испраћају у њену нову породицу, породичних слава... Посебно, кад је у кућу стигао малени Бранимир. Беба која је била у љуљашкама од руку његове три сестре које су га једва дочекале.

ЗЛОЧИН ЗВАНИ КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА

НАТО је, упркос свим доказима, у данима после бомбардовања међународног воза 393 на мосту у Грделичкој клисури све снаге упрегао да демантује да је починио злочин над цивилима. Тек касније је признао дејство смртоносним пројектилима на цивилну мету. Одговор је био уобичајен за Алијансу у време напада на СРЈ и цивилне мете: колатерална штета. 

- Био нам је као играчка, а одједном... одједном пепео - каже Сунчица. - И, кад год ветар донесе прах, ми помислимо то је он. Увек је тешко. И онда док су моји синови, двојица су студенти, били у годинама када су нам Бранимира убили. Кад су нас све убили. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (2)

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина