ЦРВЕНА АРМИЈА ОТВОРИЛА КАПИЈУ СЛОБОДЕ БЕОГРАДУ: 20.октобра 1944. после 1.278 дана окупације немачки насисти избачени из престонице

БЕОГРАДСКА стратешка офанзивна операција Црвене армије, која је са собом водила и трупе поражене Бугарске, почела је форсирањем Дунава 28. септембра 1944. године. У Србији су јој су се придружиле јединице Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) у тешким борбама којима је био циљ пресецање комуникационих праваца немачких трупа које су се повлачиле из Грчке и 20. октобра 1944. после 1.278 дана окупације ослобођен је Београд.

Фото Документација “Новости” и “Борбе”, Википедија, Музеј Србије.

- Ведрог јесењег дана тенкови су јурили улицама Београда, избацујући варнице из калдрме и парајући ваздух пуцњавом из својих купола. Обучени у комбинезоне умрљане уљем и избледеле униформе ослободиоци - војници и команданти 3. украјинског фронта - ушли су у најстарију европску престоницу. Тенкисти 4. гардијског стаљинградског механизованог корпуса генерал-потпуковника Жданова и артиљерци и пешадинци 57. армије генерал-потпуковника Гагена брзо су напредовали од јужне периферије града ка центру. Раме уз раме са њима борили су се војници 1. армијске групе генерал-потпуковника Пеке Дапчевића - записао је руски историчар Олег Владимирович Вус.

фото: Википедија, ТАСС

Титоистичка историографија је често умањивала водећу улогу Црвене армије, а Београдском операцијом називане су само борбе за ослобођење Београда, од 11. до 22. октобра. Та идеолошка интерпретација сузила је поглед на европску ратну позорницу и њено разумевање. Нова историографска истраживања показују праву слику Београдске стратешке офанзивне операције.

- Совјетски борци чија је бројност, према новијим истраживањима, само у Београдској операцији, од 28. септембра до 20. октобра, износила 300.000 војника, за разлику од НОВЈ у чијем се саставу за продор у Србији борило око 40.000 људи, поседовали су искуство у опсади градова и борби у градским условима и били су технички опремљенији. У борбама и у заробљеништву на територији Југославије током рата погинуло их је и преминуло више од 11.000, од чега је, по проценама, у биткама за ослобођење главног града погинуло њих око 1.000. У списку, који је очигледно саставила совјетска страна, иако непотпуном, пописано је око 1.160 имена - наводи историчарка др Милана Живановић из Института за новију историју Србије.

фото: Википедија, ТАСС

Неострашћен поглед на војно-политичка догађања у Европи 1944. показује да су западни савезници од искрцавања у Нормандији, поред рата против Немачке, водили и трку са Црвеном армијом, ко ће први стићи до Берлина. У лето 1944. немачка команда је пребацила 12 дивизија у Белорусију и западну Украјину ослабивши Групу армија Јужна Украјина, верујући да ће снажна одбрана у четири узастопне зоне и непогодан брдовит терен повезан воденим препрекама у Молдавији и источној Румунији, зауставити Црвену армију. Била је то погрешна процена. Совјетске групе армија, 2. украјински фронт и 3. украјински фронт под командом маршала Малиновског и Толбухина и Црноморска флота под командом адмирала Октјабрског у Јашко-кишињевској стратешкој операцији су крајем августа 1944. потпуно поразиле то јужно крило немачког фронта.

После пораза, немачка врховна команда наредила је да се групе армија Е и Ф са Балкана преместе у Мађарску и заједно са онима са Источног фронта зауставе совјетску офанзиву. Немци су се борили да одрже контролу над стратешким комуникацијама Балканског полуострва, посебно над железничком пругом Солун-Београд, наводи Вус. Да би осујетили тај план Совјети су морали да пресеку комуникације преко Србије, међу којима је најважнији био железнички чвор у Београду. Тај подухват су извеле јединице 2. и 3. украјинског фронта и Црноморске флоте.

фото: Википедија, ТАСС

- Прве кораке ка ослобођењу Београда предузели су већ крајем септембра 1944. извиђачи и падобранци Дунавске војне флотиле вицеадмирала С. Г. Горшкова. У ноћи 29. септембра и током дана 30. септембра, из оклопних чамаца Керчке бригаде извршени су тактички десанти у подунавским градовима Радујевцу и Прахову. Мисија падобранаца била је да поразе немачка упоришта дуж Дунава и Тимока, која су покривала кључни и једини пролаз кроз источносрпске планине на путу ка Београду. Ујутро 29. септембра, десантне снаге су заузеле Радујевац, а 30. септембра ослободиле су Прахово. Утврђени рејон који су браниле јединице немачке Групе армија Србија био је окружен са југоистока од стране 23. и 113. стрељачке дивизије, а са северозапада од 75. стрељачког корпуса, а затим раскомадан и уништен - наводи Вус.

фото: Википедија, ТАСС

У року од два дана створени су услови за успешну офанзиву на Београд. Офанзива 57. армије настављена и 11. октобра се у области Паланка-Петровац-Табаловац спојила са бригадама 4. гардијског стаљинградског механизованог корпуса, са 160 најмодернијих тенкова Т-34 који је стигао форсираним маршом из Видина. Немачке снаге на тлу Југославије од 14 пуних и осам делимичних дивизија, које су бројале до 150.000 људи, наоружане са 2.130 артиљеријских оруђа и минобацача, 125 тенкова и јуришних топова и 352 авиона припремале су одсудну одбрану.

- Немци су 1944. изградили две одбрамбене линије - од реке Саве на западу до Дунава на истоку. Моћна упоришта успостављена су у областима Чукарице, Бановог брда, Кошутњака, Топчидера, Дедиња, Бањице, Коњарника и Великог Врачара - наводи Вус.

фото: Википедија, ТАСС

Одбрамбени чворови били су повезани рововима и минским пољима. Друга линија одбране налазила се у центру Београда где су окупатори блокирали улице редовима противтенковских јежева и препрекама од бодљикаве жице око којих су поставили мине. На трговима и раскрсницама изграђени су армиранобетонски бункери за топове.

- Југословенску престоницу је директно бранила најјача група корпуса "Шнекенбургер" која је бројала 20.000 људи и била наоружана са 40 тенкова и 170 топова. Њене јединице су поселе одбрамбену линију Обреновац-Младеновац-Смедерево. Кључни положај на њој била је планина Авала са које су визуелно контролисане северна Шумадија и јужне периферије Београда. По подне 13. октобра ту је вођена жестока битка, током које су окупатори претрпели велике губитке, а командант корпусне групе, генерал Шнекенбургер, смртно је рањен. Сломивши отпор непријатеља, посаде 36. гардијске нижњедњепровске бригаде пробиле су утврђену линију. У зору 14. октобра 1944. први совјетски тенкови појавили су се у предграђу Бањица. Напад на Београд је почео - наводи Вус.

фото: Википедија, ТАСС

По подне 14. октобра, 300 топова и 24 ракетна бацача отворили су ураганску ватру на немачка упоришта. Након получасовне артиљеријске баражне ватре, група тенкова из 36. тенковске и 13. механизоване гардијске бригаде потиснула је непријатеља и у 21.30 ушла у Београд.

- Битка је била изузетно жестока. Многа упоришта су неколико пута мењала власника. Први тенковски батаљон, којим је командовао гардијски капетан Махмутов, предводио је претходницу 36. гардијске нижњеднепровске бригаде. Вештим маневром, командант батаљона је 15. октобра напредовао са својим тенковима ка центру града, стигавши до зграде Народне скупштине Југославије - записао је Вус.

фото: Википедија, ТАСС

Према сећањима наредника Косенкова, митраљесца гардијског тенка Т-34, његово возило је два пута запаљено и оба пута су рањену посаду извукли и спасли Београђани. Возила 38. гардијског тенковског пука, заједно са митраљесцима бригаде, стигла су око поноћи 14. октобра до Главне железничке станице где су упорне борбе вођене све до 20. октобра.

- Београдска станица је заузета тек након што су совјетске тенковске посаде појачане војницима из 6. личке дивизије ЈНА и 73. и 236. стрељачке дивизије 57. армије. Још теже су биле наредне четвородневне борбе за утврђење мостобрана на Сави, густу мрежу бетонских препрека који су покривали положаје тешких топова и противваздушне артиљерије. Београдска станица је коначно заузета тек у 9.30 20. октобра, а мост преко Саве у 10.30 - наводи Вус.

фото: Википедија, ТАСС

Борбе на улицама и трговима трајале су седам дана и ноћи:

- У источном предграђу Великог Врачара, 14. гардијска механизована бригада пуковника Никитина, заједно са партизанима НОВЈ, уништила је најјаче упориште немачке одбране. Међутим, у ноћи 15. октобра, 30 тенкова, 2. пук Бранденбуршке дивизије и Витманова борбена група 1. брдске дивизије пробили су се из Смедерева у правцу Гроцке и Београда. У области Болеча, 17. и 18. октобра 1944. нацисти су били опкољени и разбијени контранападима тенкова 4. гардијског Стаљинградског корпуса и пешадије 75. стрељачког корпуса - наводи Вус.

фото: Википедија, ТАСС

Завршне битке у центру Београда одиграле су се 19. октобра код палате "Албанија" и хотела "Москва", а следећег дана на простору Београдске тврђаве.

- Ујутро 20. октобра, Калемегдан су из једног правца освојила три тенка 2. тенковског батаљона 36. гардијске доњодњепарске бригаде са партизанима 1. пролетерске дивизије НОВЈ, а из другог правца шест тенкова 3. тенковског батаљона са борцима 906. стрељачког пука. До 18 часова 20. октобра 1944. тврђава је очишћена од непријатељских трупа, а до поноћи Београд је потпуно ослобођен - закључује Вус.

Хтели да град дигну у ваздух

ЈОШ пре напада обавештајци су сазнали да нацисти намеравају да претворе Београд у рушевине, наглашава Вус:

- У том циљу, владине зграде и историјски споменици, тврђава, водоводна мрежа, електрана и лука на Дунаву припремане су за рушење. Војни савет 3. украјинског фронта наредио је трупама да одмах почну са чишћењем мина са кључних мета чим се град буде ослобођен. Седам инжењеријских батаљона је било задужено за овај задатак. Совјетски инжењерски батаљони су деминирали 845 нацистичких мета, укључујући 85 централних зграда, чиме су осујетили варварски план.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације