ДЕЛО МИЛАНКОВИЋА "ТРАЖИ" МУЗЕЈ: Од сутра на хангару старог аеродрома у Београду спомен-плоча великану српске и светске науке

МАЛО је људи који су истовремено разумели кретање планета и умели да пројектују грађевине које ће трајати деценијама.

Архив удружења "Милутин Миланковић"

Милутин Миланковић (1879-1958) био је један од њих. Иако је био свестран научник, који је објаснио климатске циклусе Земље и ледена доба, често се заборавља да се он најпре бавио техничким наукама и пројектовањем грађевинских објеката.

Поред дела која су га сврстала међу највеће умове светске науке, један од најзначајнијих српских научника, академик, професор, грађевински инжењер, математичар и астроном, оставио је дубок траг не само у светској науци, већ и у области градитељства и инжењерства. Једно од таквих дела је Хангар Старог аеродрома у Београду из 1929. године, које је у време кад је настало представљало инжењерски подухват светских размера и један од ретких сачуваних примера ране ваздухопловне инфраструктуре у Србији. Управо на том месту сутра ће бити откривена спомен-плоча Милутину Миланковићу. Догађај је уприличен на 147. годишњицу његовог рођења.

- Спомен-плоча на Хангару није крај једног посла, већ почетак нове обавезе - каже мр Славко Максимовић, председник Удружења "Милутин Миланковић" за "Новости". - Миланковић нас обавезује много више него што смо ми, као друштво, до сада успели да му вратимо. Он није био научник једне књиге, једне теорије или једне области. Био је човек који је умео да повеже космос и Земљу, број и конструкцију, мисао и дело. Хангар Старог аеродрома је један од доказа да његова генијалност није била апстрактна, већ је имала меру, распон, темељ и трајање.

- Зато ова спомен-плоча није само знак сећања, већ позив да коначно отворимо и питање трајног места Милутина Миланковића у културном и научном памћењу Србије. Удружење "Милутин Миланковић" поседује и чува драгоцену архиву, изложбене паное, документа и сведочанства која заслужују да буду доступна јавности, младима, истраживачима и свету. Ако Србија уме да се поноси својим великанима, онда мора умети и да им обезбеди простор достојан њиховог имена.

Архив удружења "Милутин Миланковић"

Хангар Старог аеродрома пројектован је за потребе ваздухопловства Краљевине Југославије.

- У времену када је авијација била симбол напретка, снаге и модерности, овај објекат представљао је грађевинско-конструктивни подухват светских размера - истиче Максимовић. - У њему се огледала епоха која је веровала у науку, технику и велике пројекте, али и земља која је у својим најбољим људима препознавала снагу будућности. Данас, готово век касније, Хангар је променио намену. Уместо авиона, мотора и војних команди, у њему се чују гласови посетилаца, разговори, музика и ритам савременог градског живота. Али управо у томе лежи и његова нова симболика. Хангар није остао мртви споменик. Он је, на свој начин, наставио да живи. Зато је порука овог обележавања једноставна и снажна: Миланковићево дело и данас живи.

Архив удружења "Милутин Миланковић"

Максимовић каже да Миланковић не сме "остати" само име на спомен-плочи, или назив булевара, лик на новчаници или лекција у уџбенику:

- Његово дело тражи простор. Његова архива тражи институционалну бригу. Његово име тражи место које ће говорити генерацијама које тек долазе.

Миланковић је живео мирно и тихо, скромно и није чезнуо за популарношћу. Светској науци подарио је теорију о климатским променама и најпрецизнији календар, техници армирани бетон, бројне патенте и грађевинске објекте, а литератури књижевна дела којима је читаоце провео кроз васиону и векове и кроз царство наука... За разлику од других српских великана у Србији нема ни задужбину, фондацију, сталну изложбену поставку, научно-истраживачки центар.

Архив удружења "Милутин Миланковић"

Удружење које носи име великог научника чува значајан део архивске и изложбене грађе.

- Годинама се залажемо да Миланковић добије музеј у коме би се чувала, излагала и тумачила његова архивска грађа, научни рукописи, где би биле изложене његове фотографије, преписке, инжењерски пројекти, лична документа, књиге, све оно што сведочи о животу човека који је српску науку уписао у светску историју - истиче Максимовић.

Највећи део заоставштине Милутина Миланковића налази се у Архиву САНУ. Важни списи су и у Архиву Србије, Архиву Матице српске у Новом Саду и Астрономској опсерваторији у Београду.

Препоручујемо

Фељтон

0 2

Грофови и барони: У аустријској војсци знатно се повећава број Срба официра који су носиоци племићких титула

03. 05. 2026. у 21:19

Фељтон

0 1

СРПСКИ ТРГОВЦИ ОСВАЈАЈУ ЗАГРЕБ: Најзначајнију улогу међу Србима трговцима у јавном животу Хрватске имао је Анастас Поповић

08. 04. 2026. у 18:00

Репортаже

0 0

НЕЗАБОРАВ ЗА ДРЕВНЕ СВЕТИЊЕ НЕМАЊИЋА: У Српском културном центру "Спона" у Скопљу одржана предавања доцента др Јасмине Ћирић

01. 04. 2026. у 06:30

Фељтон

0 1

НИКОЛА ТЕСЛА ПОМАГАО И УДРУЖЕЊУ ЧЕТНИКА: Српског научника красила једна од најузвишенијих хришћансих врлина, милосрђе

24. 02. 2026. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације