ДУГЕ СЕНКЕ МАЈКЕ ДАЈАНЕ: Књига принца Харија, тренутно најпродаванија на свету, и пред српским читаоцима

МЕМОАРИ "одбеглог" британског принца Харија - "Резерва", доспели међу Гинисове рекорде као најпродаванија публицистичка књига (само у дану објављивања "плануло" је 1,4 милиона примерака), стигли су и у наше књижаре.

Фото АП

И то уочи крунисања његовог оца краља Чарлса Трећег, коме ће, упркос свему што је изнео на овим страницама, а и у претходним јавним иступима, војвода од Сасекса, ипак присуствовати. Али, без супруге Меган, коју већи део јавности у Уједињеном Краљевству, али и ван њега, криве за раздор међу Виндзорима.

- Када сте члан краљевске породице, уче вас да увек држите дистанцу од остатка света... Дистанца је добра. Гарантује безбедност и опстанак - тврди Хари, у књизи, а у којој ју је управо порушио.

Уводећи читаоце у разлоге због којих је свој, и животе брата, оца, маћехе, снахе, деде, бабе, многих дворана... ставио "на изволте" глобалној глади за сензацијама, Хари већ на првим страницама открива детаље тајног сусрета (после сахране војводе од Единбурга) и свађе са принцем Вилијамом и краљем Чарлсом, на гробљу у Фрогмору. Љути због његовог одступања од дужности и одласака са породицом у Америку, отац и брат, како пише, тврдили су да им није било јасно зашто се на то одлучио. Да им не би објашњавао, написао је - "Резерву".

- И тако: Тата? Вили? Свете? Изволите.

Исповест започиње вероватно најтежим тренутком у животу, када му отац саопштава да је његова мајка, принцеза Дајана, страдала у Паризу у саобраћајној несрећи. Дуга сенка, ове трагедије, протеже се кроз многе редове аутобиографије (као да никада тај губитак неће прихватити, јер нигде у књизи не каже да је умрла него нестала), чији је феномен популарности, врло сличан оном амалгаму којим је Харијева мајка, магнетично привлачила радознале очи (на крају је и страдала покушавајући да се од њих сакрије).

Фото АП

Као и леди Дајана Спенсер, њен другорођени, црвенокоси син (резерва за престолонаследника), неодољиво је, што открива и књига - отворен, духовит, харизматичан, осетљив, али и тужан (неизбрисива је слика како мајчиној сахрани стегнутих песница кортача иза ковчега), несхваћен, побуњен... Оно што се чита је и иста манипулативна вештина којом користи наклоност јавности, породице, двора, када му то иде у корист, односно одбацује, када му не иде у прилог.

Фото АП

Тако у књизи позитивно вреднује породични слоган: "Никад се не жали и никад не објашњавај", у ситуацијама, када је требало заташкати његове младалачке иступе, од којих су медији правиле скандале. А онда признаје, да је, како би зауставио причу, уредника једних новина слагао како не узима кокаин.

- Наравно... у то време јесам користио кокаин - признаје Хари, у књизи, коју је код нас објавио "Вулкан", у преводу Барниславе Маодуш. - У нечијој кући у унутрашњости у време лова, понудили су ми кокаин и ја сам после тога узео понеку црту. Није било забавно и није ме нарочито усрећило, као што се чинило да усрећује све око мене, али се јесам осећао другачије, а то је био главни циљ. Осећати се другачије. Био сам дубоко несрећи седамнаестогодишњак, вољан да проба готово све што ће променити статус кво.

Неколико поглавља посветио је својој љубави према Африци, а читав сегмент "Главе крваве, али не и погнуте", свом војном ангажману у Авганистану (уз доста контроверзи, описује га као борбу против талибана). Од његове искрености најмање је "страдала" краљица Елизабета Друга, иако је признао како му је најтрауматичније било да јој тражи дозволу да се ожени америчком глумицом. Бака му је чак допустила и да се ожени необријан, у британској униформи, па је због преседана избила велика свађа између браће.

Љубитеље дворских сплетки посебно ће задовољити тврдње попут оне да "тата и Камила нису желели да Вилијам и Кејт добију превише публицитета", или његова верзија "проливања суза" због хаљина за деверуше, и других неслагања две јетрве...На моменте ово штиво "сочније" је и од таблоидних, а истовремено у њему има и аутентичне дирљивопсти, самоироније, па на моменте и самоспознаје. И наравно, закључно поглавље уз наслов "Капетан моје душе", који не тражи никакав други коментар, посвећује - Меган. А где ће његов брод одвести тај капетан, читаће се у некој другој књизи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације