ГРОБ У ТИРАНИ ПОТВРДА ТЕРОРА НАД СРБИМА: Епископ Серафим (Јовановић) убијен јер је одбио да владичанство потчини Албанцима

НА гробљу Туфина у Тирани на парцели 13 налази се споменик са уклесаним натписом "Овде почивају кости ... Серафима призренског који је умро 13. јануара 1945.". Три тачкице означавају изгребану реч "епископ", а она открива да ту почива владика рашко-призренски Серафим (Јовановић) који је 13. јануара 1945. преминуо у главном граду Албаније

Foto: Printskrin, Vikipedija

Званична, албанска, верзија гласи да је покопан "уз све почасти и по православним обичајима, како епископима доликује", иако је забележено да је био одевен у позајмљену одежду и да српском свештенству пристиглом из Призрена није допуштено да га обуче у његову одору. То скривање указује на основаност прича да је владика убијен немилосрдним батинањем.

Претпоставља се да је владика Серафим интерниран у Тирану да би прихватио да Епископију рашко-призренску Српске православне цркве потчини Албанској православној цркви, а да га је упорно одбијање одовело у смрт. Од краја Другог светског рата трају узалудни покушаји сродника епископа Серафима да преместе његове земне остатке у Србију.

- Прво је то покушавала моја бака Роса Станимировић, рођена Јовановић. Као рођена сестра епископа Серафима она је желела да његове земне остатке сахрани у Србији, да почива у својој земљи. Није успела у тим настојањима, па су завет преузели моји мајка и отац, а сада и ја. Знамо да његов гроб постоји, али никада нисмо били у Тирани и нисмо га видели - испричала нам је Мирјана Поповић, унука Росе, рођене сестре владике Серафима.

Причу да је он у Тирани "уживао све почасти" демантује његове биографија у капиталном делу "Српски јерарси од 9. до 20. века" коју је написао блаженопочивши епископ Сава Шумадијски: "Умро је 13. јануара 1945. у Тирани, где су га интернирале окупационе власти, а сахрањен на православном гробљу у Тирани", написао је добро обавештени владика Сава, чиме је прецизно описао Серафимов статус заробљеника.

О некаквом указивању почасти српском епископу није било ни говора током окупације Косова и Метохије од 1941. до 1945, када се Епархија рашко-призренска простирала на три подручја. Највећи део припао је Албанији под италијанском окупацијом, а два мања немачкој окупационој територији Србији и пронацистичкој Бугарској.

План италијанских и њима подређених албанских фашиста у протекторату "Велика Албанија" био је да Албанска православна црква преузме јурисдикцију над целом Епархијом рашко-призренском, чији су владика Серафим и његово свештенство колико су год могли помагали српском народу.

- Са дела територије који је припао Албанији, скоро једна трећина српског становништва је емигрирала у Црну Гору и Србију. Преостало српско становништво живело је у великој беди, особито у градовима. Црквена општина у Призрену учинила је много на ублажавању беде прикупљањем прилога и дељењем помоћи сиротињи у новцу и огреву. Свештена лица су премлаћивана и излагана најгорим понижавањима, хапшена, прогоњена и убијана.

- Рашко-призренска епархија је покушавала да добије заштиту од Синода Албанске православне цркве. Епископ Серафим је крајем новембра 1941. посетио поглавара Албанске цркве митрополита Христифора (Киси) узалудно молећи за помоћ српском народу. У јуну 1942. епископ Серафим је позван на седницу Синода Албанске цркве, где је поново молио за помоћ, нарочито за интерниране Србе. Оба пута посећивао је разне министре и молио да се пусте интернирани Срби, али без успеха - наводи др Бобан Стојковић, професор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу.

Он наводи да је Синод СПЦ тражио од епископа Серафима да поднесе извештај о одласцима у Тирану и разговорима које је водио, као и о приликама у његовој епархији, али да није примљен одговор. Може се основано прертпоставити да епископ није смео да пише, али да је Синоду ипак некако доставио информације о голготи народа и свештенства, јер му је овај у три маха упутио веће суме новца као помоћ Епархији. После капитулације Италије 12. септембра 1943. Албанци су ухапсили епископа Серафима и држали га месец дана у кућном притвору. На "слободу" су га пустили Немци после чега је отишао у Тирану, одакле се није вратио.

То што су немачки окупатори заменили италијанске није ништа променило у великоалбанским плановима о припајању српског Рашко-призренског владичанства. Логично је претпоставити да је епископ Серафим интерниран у Тирану да би у изолацији био присиљен да се одрекне своје цркве и народа. Пошто није пристао да прода веру за вечеру није било ни потребе да остане у животу.

Препоручујемо

Репортаже

0 0

БИСТРЕ, ГОРСКЕ ОЧИ РИЛЕ "Новости" на лицу места: У Бугарској, на седам ледничких језера која плене очаравајућом лепотом (ФОТО)

07. 07. 2026. у 14:00

Репортаже

0 2

АНЂЕЛА НЕ ЗНА ЗА ПРЕПРЕКЕ: Каратисткиња из Лајковца са Дауновим синдромом побеђује и противнике и предрасуде (ФОТО)

07. 07. 2026. у 13:00

Репортаже

0 1

ШТА ЗНАЧЕ ЦРВЕНЕ ЗАСТАВЕ НА САХРАНИ ХАМНЕИЈА? Носе језиву поруку

06. 07. 2026. у 17:51

Репортаже

0 8

ПОНОСНА САМ НА ЧУКУНДЕДУ ЈАШАРА: Јана Дурмишевић истражила војнички пут свог претка у Првом светском рату

06. 07. 2026. у 16:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације