КАДА човека рат отера са огњишта и када му душа проживи све недаће вишедеценијског избеглиштва, а онда се врати у ту башту својих корена, на место где је запузао, усправио се и начинио прве кораке - лице му се озари, срце запева. Чини му се да може све.
Bože, koliko je milosti, otmenosti i lepote u pravoslavnim srpskim svetinjama. Svaka je drugačija, a opet nekako ista. Pleni otvorenošću i čovekoljubljem. Uzvisuje se ka nebu, kao da ima krila. Poput golubice. A opet, čvrsto se drži tla i drevne mudrosti. Hristoliko i postojano. Ponekad pomislim, ili sam pomišljala, da smo mi najsrećniji narod na svetu. Biti dete, izdanak u krošnji takve lepote, najveća je radost. I ispunjenje.
РУСКИ уметник Николај Мухин, главни руководилац осликавања Храма Светог Саве у Београду, наставиће мозаичко украшавање ове светиње. То је договорено током јучерашњег сусрета уметника са председником СрбијеАлександром Вучићем и патријархом Порфиријем.
У РУМУНСКОМ делу Дунава, недалеко од Голубачке тврђаве, налази се необична стена, која штрчи из воде. Њу добро знају сви морепловци, јер са својих неколико метара висине представља опасност за њихова пловила.
У АМБИЈЕНТУ братиславског замка, некадашњег дворца Марије Терезије у Словачкој - Словачком народном музеју, отворена је изложба "Трон", модног фотграфа Павела Суровог из Кисача.
ОНО што је Темза за Лондон, Сена за Париз, то је Амстел за Амстердам. И много више од тога, јер су његови први становници, рибари, пре тачно 900 година на ушћу ове реке подигли прве колибе на узвишењима која су користили за заштиту од поплава. Изградњом бране на данашњем градском тргу Дам почео је 1270. године развој главног града Холандије - земље лала, кломпи и црвених фењера.
ГРБ српских и руских племића Милорадовића вратио се у Манастир Житомислић у истоименом селу код Мостара, њихову задужбину из 16. века, захваљујући Руском дому у Београду, који је покренуо потрагу за артефактима који доказују дубоке историјске везе два народа.
Carica Sveta
12.05.2023. 13:57
Bože, koliko je milosti, otmenosti i lepote u pravoslavnim srpskim svetinjama. Svaka je drugačija, a opet nekako ista. Pleni otvorenošću i čovekoljubljem. Uzvisuje se ka nebu, kao da ima krila. Poput golubice. A opet, čvrsto se drži tla i drevne mudrosti. Hristoliko i postojano. Ponekad pomislim, ili sam pomišljala, da smo mi najsrećniji narod na svetu. Biti dete, izdanak u krošnji takve lepote, najveća je radost. I ispunjenje.