КАДА човека рат отера са огњишта и када му душа проживи све недаће вишедеценијског избеглиштва, а онда се врати у ту башту својих корена, на место где је запузао, усправио се и начинио прве кораке - лице му се озари, срце запева. Чини му се да може све.
Најновије из рубрике
ПОЧАСТ МИ СТИГЛА ИЗ БРАТСКЕ РУСИЈЕ: Алас и херој Ренато Грбић из Београда о медаљи коју је добио из Москве (ФОТО)
АЛАС са Карабурме, Ренато Грбић (63) у својим рукама не држи само весла, већ и људске животе. Овај витез хуманости, до сада је спасао 32 људи који су у тренуцима слабости или очаја покушали да окончају живот у хировитом Дунаву.
19. 12. 2024. у 07:00
О ОВОМ СРБИНУ ДАНАС СЕ МАЛО ЗНА: Ко је био Јосиф Михаиловић и који је град највише задужио? (ФОТО)
У ЗАМАХУ великог архитектонског преображаја, Скопље се не сећа свог највећег градитеља, архитекте Јосифа Михаиловића, најзаслужнијег за претварање оријенталног града у модерни регионални центар тога доба. Осим једне тесне уличице - сокака, у сенци "старе чаршије", ништа друго у престоници Северне Македоније не носи име најугледнијег предратног градоначелника Скопља (у два мандата: од 1929. до 1936. и од 1940. до 1941) и његовог највећег неимара.
19. 12. 2024. у 07:00
ПРИЗНАЊА НОВИНАРИМА "ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ": Посвећени упознавању и проучавању дела Милутина Миланковића
НА годишњој Конференцији Удружења "Милутин Миланковић" у Београду додељене су захвалнице сарадницима који су допринели популаризацији лика и дела једног од највећих великана српске и светске науке.
18. 12. 2024. у 18:30
ШТАЛЕ ЗАПАЉЕНЕ, КРИВЦА - ТРАЖЕ: Увиђаји полиције утврдили да су пожари у селу Батоте код Бруса намерно изазвани,тужилаштво формирало предмет
КО пали штале на обронцима Копаоника? Питање које постављају мештани села Батоте код Бруса, где је за само неколико месеци пламен прогутао помоћне објекте у чак четири домаћинства - још је без одговора. Пожари су оставили за собом велику материјалну штету, а настрадале су и животиње. Мештани су уверени да ватру неко подмеће, али не знају ко и зашто то ради.
18. 12. 2024. у 13:55Д. Матовић
РУСКИ ФИЛОЗОФ СРПСКИХ КОРЕНА: Николај Владимирович Станкјевич, мислилац, песник и просветитељ 19. века, био је поносан на своје порекло
О НИКОЛАЈУ Владимировичу Станкјевичу (1813-1840) у Србији се врло мало зна, иако је овај значајан руски мислилац, песник и просветитељ био српског порекла. Живео је свега 27 година, али је имао велики утицај на руску књижевност и филозофску мисао. Тридесетих година 19. века Станкјевич је организовао кружок у коме су били и Висарион Белински, Алексеј Кољцов, Тимофеј Грановски, Иван Тургењев, Михаил Бакуњин, Константин Асаков, а касније Лав Толстој и Фјодор Михаилович Достојевски.
18. 12. 2024. у 12:37
Carica Sveta
12.05.2023. 13:57
Bože, koliko je milosti, otmenosti i lepote u pravoslavnim srpskim svetinjama. Svaka je drugačija, a opet nekako ista. Pleni otvorenošću i čovekoljubljem. Uzvisuje se ka nebu, kao da ima krila. Poput golubice. A opet, čvrsto se drži tla i drevne mudrosti. Hristoliko i postojano. Ponekad pomislim, ili sam pomišljala, da smo mi najsrećniji narod na svetu. Biti dete, izdanak u krošnji takve lepote, najveća je radost. I ispunjenje.