БОЈ ДВА МИЛИОНА ЉУДИ И 6.000 ТЕНКОВА: На данашњи дан пре 80 година почела битка за Курск, највећа у историји ратовања

На Источном фронту се налазило више од 70 одсто свих трупа Вермахта, 196 дивизија од укупно 273, а уз њих и 32 дивизије и 2 бригаде немачких савезника. После руске победе легендарним руским тенковима Т-34 поред старог натписа "За родину" појавио се и нови - "На Берлин"

Википедија, МО РФ, мил.ру

НА данашњи дан пре 80 година, 5. јула 1943, почео је највећи бој на отвореном у историји човечанства, познат под именима Курска битка, битка за Курск и битка за Курску избочину. У њој је учествовало више од два милиона људи, 6.000 тенкова, 30.000 артиљеријских оруђа и 4.000 авиона.

Окршај је трајао 50 дана: Црвена армија је у првој фази упорном одбраном исцрпла немачког противника, а затим је прешла у контраофанзиву и поразила га. После Курске битке на легендарним руским тенковима Т-34 поред старог натписа "За родину" појавио се и нови - "На Берлин".

Википедија, МО РФ, мил.ру

Комитет начелника штабова САД је после Курске битке у августу 1943. оценио: "Русија заузима доминантну позицију у Другом светском рату и одлучујући је фактор у предстојећем поразу земаља Осовине у Европи. Док се на Сицилији трупама Велике Британије и Сједињених Држава супротстављају две немачке дивизије, руски фронт прибија око 200 немачких дивизија. Када савезници отворе други фронт на континенту, он ће сигурно бити секундаран у односу на руски фронт, руски ће наставити да играју одлучујућу улогу. Главне војне операције ће се водити у Русији. Без учешћа Русије у рату у Европи немогуће је победити земље Осовине".

Википедија, МО РФ, мил.ру

У пролеће 1943. највећа претња трупама Трећег рајха долазила је са простора Курске избочине, продора у немачку окупациону зону који је Црвена армија направила после победе код Стаљинграда, дубоког 150 и широког 200 километара.

Офанзиву на Курск неизоставно је захтевао Хитлер у страху од губитка Доњецка, стратешки важног центра рударства и тешке индустрије. У избочини су се концентрисале групе руских армија организованих у Вороњешки и Централни фронт. Стратези Трећег рајха су одлучили да их униште у операцији "Цитадела". План је био да синхронизованим масовним нападом најбоље немачке армије пресеку избочину, споје се код Курска и затворе црвеноармејце у обруч. Хитлер је био уверен у успех офанзиве на Источном фронту, где се налазило више од 70 одсто свих трупа Вермахта, 196 дивизија од укупно 273, а уз њих и 32 дивизије и 2 бригаде немачких савезника. Око Курске избочине, у области градова Орел, Курск и Белгород, у пролеће 1943. концентрисано је 55 немачких дивизија, од којих 14 оклопних, са око 900.000 војника, 10.000 топова, 2.700 тенкова и више од 2.200 авиона.

Википедија, МО РФ, мил.ру

- Победа код Курска надокнадиће нам све привремене поразе у прошлости - писао је Хитлеру фелдмаршал Ерих фон Манштајн, кога је фирер одредио да заповеда операцијом "Цитадела",

Командант Цетралног фронта у Курској избочини генерал Константин Рокосовски, најзаслужнији за победу код Стаљинграда, прочитао је противника: "Немачка команда је рачунала с тим да понови напад какав је предузела у лето 1942. из рејона Курска у правцу Вороњежа. Међутим, непријатељ се грдно преварио у рачуну, ово је било друго време. Наш командни кадар је био стасао и стекао ратно искуство. Војници су научили да се боре и побеђују".

Немачка индустрија је за операцију "Цитадела" произвела нове тешке тенкове "тигар" и "пантер" и самоходне топове ловце-тенкова "фердинанд". Домети ових оруђа далеко су превазилазили оне који су имали руски тенк Т-34 и противоклопна оруђа. Руске војсковође су пронашли контраоружја: ашове и лопате, а затим борбу изблиза.

Википедија, МО РФ, мил.ру

Генерал Павел Андрејевич Жилин записао је: "У току априла и јуна 1943. на читавој Курској избочини одвија се грандиозан рад. До почетка битке је створена моћна пољска одбрана од осам одбрамбених линија у укупној дубини до 300 километара. Сви ровови и комуникације ископани на Курској избочини имали су дужину од око 10.000 километара".

Све што је Црвена армија спремила за одбрану, од човека до тенка, било је укопано и маскирано. План је био да се окршај са немачким тешким тенковима води на малим растојањима када њихов домет и дебели оклоп изгубе значај. У ноћи између 4. и 5. јула совјетски извиђачи су заробили немачке инжењерце који су разминиравали минска поља.

- На саслушању су изјавили да су немачке трупе већ запоселе полазне положаје и да је почетак офанзиве одређен за три сата изјутра. Нисмо имали времена да затражимо мишљење Врховне команде. Ситуација се тако развијала да је свако оклевање могло да има тешке последице. Наредио сам команданту артиљерије да започене контраприпрему у два часа и 50 минута. На непријатељске трупе спремне за скок и њихове батерије сручена је ватра из више од 500 топова, 46 минобацача и 100 реактивних уређаја типа "М-13" - забележио је Рокосовски.

Википедија, МО РФ, мил.ру

Немачка офанзива је с кашњењем од два и по сата започела нападом масе тешких тенкова и самоходних топова у формацији клина уз подршку артиљерије и око 300 бомбардера. Оклопници су упадали у дубоке ровове, горели на минским пољима. Када би им руски артиљерци из непосредне близине оштетили гусенице прискакали су пешадија и инжењерија.

- Наши инжењерци и пешадија су под ураганском ватром прилазили заустављеним непријатељским тенковима, стављали под њих мине и засипали их ручним грантама и боцама испуњеним запаљивом смесом - сећао се Рокосовски.

После шест дана тешких битака 11. јула 1943. немачка офанзива са северне стране Курске избочине је заустављена. Са југа, напад који је предводио лично Манштајн био је успешнији. Напредовање Немаца заустављено је код села Прохоровке, где се одиграла највећа тенковска битка у историји. О њој је сведочанство оставио Григориј Пенешко, учесник битке, заменик начелника штаба 31. бригаде, херој Совјетског Савеза:

"Настао је такав урлик да су бубне опне прснуле, крв је потекла из ушију. Непрекидна грмљавина мотора, звекет метала, рика, експлозије граната, дивље звечање поцепаног гвожђа... Од хитаца окретале су се куполе, увијали топови, пуцали оклопи, експлодирали тенкови. Изгубили смо осећај за време, нисмо осећали ни жеђ, ни врућину, па чак ни ударце у скученој кабини тенка. Једна мисао, једна жеља - док си жив, победи душмана. Наши тенкисти, који су изашли из разбијених возила, тражили су по терену непријатељске посаде, такође без опреме, и тукли их пиштољима, борили се прса у прса."

Википедија, МО РФ, мил.ру

Можда најпрецизнију оцену Курске битке оставио је Алберт Шпер, министар за наоружање и ратну производњу Рајха: "Упркос широкој употреби најновије војне опреме, нисмо успели да одсечемо Курску избочину и опколимо совјетске трупе. Претерано самопоуздање поново је изневерило Хитлера, и после две недеље жестоких борби, био је приморан да призна узалудност својих нада. Неуспешан исход Курске битке значио је да је од сада Совјетски Савез преузео стратешку иницијативу."

Википедија, МО РФ, мил.ру

МАЕСТРАЛНИ "ГЛУМАЦ" КУЗЊЕЦОВ

СОВЈЕТСКИ обавештајци су од марта 1943. почели да шаљу информације о немачким плановима за офанзиву на Источном фронту. Кључну информацију добио је 31. маја легендарни обавештајац, инжењер Николај Иванович Кузњецов, од рајхскомесара Украјине Ериха Коха. Кузњецов се маскирао у рањеног немачког официра и дошао у Кохов кабинет с намером да га убије. Када га је рајхскомесар упитао где је рањен, обавештајац је одговорио "код Курска" после чега се Кох излануо да ће "ускоро добити задовољење за своје ране". Испричао је да Хитлер одлучио да зада одлучујући удар Русима "на правцу Курск-Орел за месец и по". Ова вест која је спасла Коху живот и упропастила офанзиву исте вечери је стигла у врховну команду у Москви.

ЖАЛ ЗА УРАЈИНСКИМ БЛАГОМ

ПОСЛЕ Курске битке ослобођена је Украјина, о којој су Немци маштали као о својој колонији. То сведочи писмо пронађено код каплара из 184. пешадијског пука Вермахта: "Не постоји ништа тако жалосно као што је штета напустити Украјину. Имали смо диван живот овде. Кокошке, гуске, шећер, млеко, маст - свега је било напретек. А колико смо источњачких радника мобилисали одавде! Фирер је обећао да ће нама ратним ветеранима дати земљиште у Украјини. Земља и клима су невероватни. Тридесет-педесет локалних хектара плус јефтина сељачка снага обезбедило би целој нашој породици радостан живот... Штета, штета је отићи одавде. Међутим, кажу да ћемо се вратити, а ја верујем у то...

РЕВИДИРАЊЕ ИСТОРИЈЕ

ДАНАШЊЕ процене Курске битке у западној историографији далеко су од оних из 1943. када је амерички председник Рузвелт усхићено честитао Црвеној армији победу којом је преокренула ток рата. Број мртвих и рањених у бици за Курск учесници су мерили стотинама хиљада, а број уништене и заплењене ратне технике у хиљадама. Бројке су у неким данашњим "научним" радовима ревидиране до таквог бесмисла да сугеришу како су Немци после губитака од неколико десетина тенкова морали да беже од Руса који су их изгубили на стотине!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације